PORFIRIJE NA VARTOLOMEJEVOM KURSU DROBLjENjA SPC – SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU NAZVAO „CRKVA U SRBIJI“
Evo par izvoda iz govorancije takozvanog „arhiepiskopa“ Stefana prilikom uručenja Tomosa, a za one koji imaju jači stomak, na kraju dajemo link gde mogu da pročitaju celu tiradu ovog papinog duhovnog čeda. Obratite pažnju – ako budete čitali ceo tekst – da „arhiepiskop“ ni u jednom momentu ne pominje da je Ohridska arhiepiskopija ikada bila deo (eparhija) SPC, već da je to „drevna Crkva“… Ako se to – i sve ostalo, megalomansko, nacionalističko, makedonsko, ima u vidu – onda je jasno da su svi srpski manastiri i crkve zauvek predati Makedoncima. A to što „prepametni“ „verski analitičari“ tumače kako je u Tomosu navedeno da se imovina SPC daje Makedoncima samo na korišćenje, samo je bacanje prašine u oči narodu, ionako zaslepljenom Porfirijevom ekumenističkom „sveljubavlju“ i „čudom“.
„Arhiepiskop“ Stefan: „Ohrid je grad Crkve crkava“
„…Evo, Vaša Svetosti, iz Vaših usta je došla radost za zemlju prosvećenu Pavlovim rečima, uteha je došla svim ohridskim prvojerarsima kroz vekove, stigla je pravda za Ohrid – našu drevnu katedru, za grad svetih Klimenta i Nauma, za grad Crkvu crkava, za grad zvani slovenski Jerusalim, u kome je vekovni izvor sveslovenske duhovnosti i kulture, za grad koji bdi nad našom prošlošću i našom sadašnjošću, a verujemo i nad našom budućnošću!
Sada će i Sveta Sofija Ohridska, taj vekovni hram na kome su vidljivi svi naši ožiljci iz prošlosti, nastaviti da bude hram zajedničkih evharistijskih radosti, hram u kome će se nastaviti učvršćivanje ljubavi i jačanje jedinstva sa svim pomesnim Pravoslavnima Crkvama…“
Kaobajagi arhiepiskop nije propustio da naglasi da je raskolnik iz Istanbula kapo di tuti kapi „pravoslavnim“ ekumenistima:
„Evharistijskim jedinstvom, blagoslovenoim aktom Vaseljenske Patrijaršije, a od vas pokazanim na delu kroz zajedničku sasluživanje, potvrđuje se i naše međusobno jedinstvo u veri, koje proizilazi iz jedinog izvora ljubavi – od Duha Svetog, od Onoga koji osvećuje dobre misli, dobre odluke i dobra dela. A gde su vera i ljubav, tu se nadograđuje i jednomislije i jevanđelska jednodušnost…
Od danas pa nadalje, posle ovog dana punog blagodatnih darova i posle naše predstojeće posete za Pedesetnicu Vaseljenskoj Patrijaršiji, verujemo da ćemo novom duhovnom snagom nastaviti da crpimo iz Izvora žive vode, što će podstaći još veći duhovni rast u životu Makedonske Arhiepiskopije, koristeći vaše i iskustvo drugih sestrinskih Crkava…
Kao što rekosmo, ko ima jači stomak megalomaničnu govoranciju ovog Makedonca može da pročita ovde:
A ŠTA JE KLjUČNO U PORFIRIJEVOJ „TOMOSKOJ“ GOVORANCIJI
„…Danas smo čuli šta je molitva Hristova Bogu Ocu, šta je zakon, koji je zakon života za nas, šta je Njegova zapovest da svi jedno budu. Zato Crkva, braćo i sestre, jeste jedna i onda kada se umnožava. Moramo znati da je to u duhu Jevanđelja Hristovog i reči Njegove, da se Ona ne deli tada, nego se umnožava i raste rastući u ljubavi. Umnožavajući se u ljubavi Crkva se ne deli po svojim sastavnim delovima, da bi se zatvarala u sebe, da bi se odvajala, da bi negovala isključivo nešto što ima zemaljski cilj, nego se u njenom sveopštem jedinstvu, po zapovesti Hristovoj, umnožava i organizuje tako da i ono što je zemaljsko i ono što je dar od Boga na najbolji mogući način raste i da kroz taj rast svaki, uslovno rečeno, deo Crkve može da daruje sebe drugim delovima, drugim udovima Crkve, a da svi zajedno rastemo u ljubavi i jedinstvu vere. To jeste i poruka i pouka današnjeg praznika Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora. Tri stotine i osamnaest otaca koji su nam ostavili istinsku i pravu veru da bismo po njoj živeli, znajući da od čuvanja i života u istinskoj i pravoj veri mi možemo biti autentični, možemo biti Hristovi, i naš život onda jeste istinski ispravan i pravoslavan.“
Ista ovakva, ekumenistička frazeologija, biće izgovorena u Hramu Svetog Save kada srpski ekumenisti budu proglasili ujedinjenje sa Vatikanom. Narod ni tada, kao ni sada, neće da primeti da Porfirije podmeće da je – navodno – zapovest Hristova „da svi jedno budu“. To su reči Hristove iz Njegove Prvosvešteničke molitve iz glave 17. Jevanđelja po Jovanu, za koje Porfirije nije naveo uporedno mesto, da se može proveriti to što citira. Jer, kada bi se proverilo, svako bi video da se Hristos u toj molitvi moli samo za one koje Mu je Otac dao, za svoje učenike: „Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji“. A Očevi nisu ni raskolnici ni jeretici, što su, zapravo, ekumenisti – bilo makedonski, fanarski ili srpski…
Zatim Porfirije podmeće da se Crkva „umnožava i raste u ljubavi… i ne deli po svojim sastavnim delovima, da bi se zatvarala u sebe, da bi se odvajala…“ i da je to – kao bajagi – „…poruka i pouka današnjeg praznika Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora“.
A poruka Otaca Prvog Vaseljenskog i ostalih Sabora je bila: zbog ljubavi prema Istini, bolesni i gnjili udovi (koji se ne kaju) se odsecaju i anatemišu, da bi se Telo Crkve očuvalo zdravim. Po Porfirijevoj ekumenističko logici, Crkva je tada trebalo da počne da se suši i vene, jer je odsekla jedan svoj „sastavni deo“ (Arija i njegove pristalice), a ona je baš tada procvetala i uzrastala u meru visine rasta Hristovog.
A Sveti Kiprijan Kartaginski govori da raskolnici i jeretici nisu imali ljubavi, te su zbog toga, i narušili jedinstvo Crkve:
„Đavo je smislio jeresi i raskole, kako bi srušio veru, izopačio istinu, i rastrgao jedinstvo (u veri). Njegovi služitelji propovedaju verolomstvo pod izgovorom vere, antihrista pod imenom Hrista i prikrivajući laž svojom navodnom pravdoljubivošću, prefinjenim lukavstvom uništavaju istinu… i kao što đavo nije Hristos, mada i obmanjuje njegovim imenom, tako se ni hrišćaninom ne može smatrati onaj, koji ne prebiva u istini Njegovog Jevanđelja i vere”, pa produžava ne praveći nikakvu razliku između raskolnika i jeretika: „Gospod naš Isus Hristos u Svom Jevanđelju je svedočio da su Njegovi protivnici oni koji nisu s Njim i koji ne sakupljajući sa Njim rasteruju stado Njegovo (…) Takođe i blaženi Apostol Jovan (Bogoslov) nije razlikovao bilo kakvu jeres od raskola i nije konkretno govorio o nekima koji su se odvojili, već je sve koji su odstupili od Crkve i delovali protiv nje, nazvao antihristima. Odavde je očigledno da su protivnici Gospodnji i antihristi svi oni za koje se jasno zna da su odstupili od ljubavi i jedinstva Saborne Crkve.”
(Pismo Magnu o krštenju Novacijana – Sv. Kiprijan Kartaginski)
A otac Justin:
„BEZ POKAJANjA i stupanja u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno govoriti o nekom ujedinjenju „crkava“, o dijalogu ljubavi i intercommunio…“
A kod Makedonaca se ne vidi ni truncica pokajanja – vidi se samo nacionalno-verska megalomanija samoproglašavanja za crkvu koja je odmah ispod „Vaseljenske majke crkve“, a „arhiepiskop“ Stefan za stepen niže od „Njegove Božanske Svesvetosti“ (kako u svom patos-ulizništvu taj isti Stefan tituliše Vartolomeja).
P.S.
A da biste – dragi naši čitaoci – videli šta zaista stoji iza davanja autokefalije Makedoncima – na šta smo ukazali u našim saopštenjima (ovde:) -, obratite pažnju na kraj pretposlednjeg pasusa Porfirijevog „tomoskog“ govora (ovde:):
„Da bi se to projavilo i formalno, dužni smo da pošaljemo svoju odluku i drugim pomesnim Crkvima, kako bi svaka, po kanonskom redu, iskazala svoj stav u onome što mislimo da je jedini ispravan, normalan i najbolji put za Crkvu Hristovu u Njenoj punoći, a to znači i za Crkvu u Severnoj Makedoniji i ZA CRKVU U SRBIJI i drugde.
On Srpsku Pravoslavnu Crkvu naziva „Crkva u Srbiji“, kako je Srpsku Crkvu nazvao i Vartolomej (ovde:). Dakle, iza lažne autokefalnosti stoji drobljenje SPC po nekadašnjim granicama republikama SFRJ i predaja naše dijaspore u ruke Fanaro-Vatikana. „Tomos“ Makedoncima je samo pečat i kruna te izdaje!
IZVOR: http://borbazaveru.info/content/view/16107/1/
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/megalomanija-makedonskog-arhiepiskopa-i-ekumenisticka-servilnost-patr-porfirija/
