Ljubiša Spasojević: Četiri priče o oružju

Projekat „Predaj oružje“ u Srbiji finansira EU, uz podršku programa UN za razvoj i Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC). Izvor: MUP

Propisi o oružju postaju još strožiji, ali u obrazovanju ostaje sve kako je bilo. Ono je baš po meri vlasti i onih koju su tu vlast postavili – nastavnici bez autoriteta, deca bez znanja

Ukrajinsko-NATO priča

Dosadašnje NATO isporuke oružja Ukrajini su se pokazale kao nedovoljne – što zbog nadmoći ruskog vojnika i oružja, što zbog toga što deo tog oružja završava van Ukrajine. Dizanjem uloga sada se govori o isporuci borbenih aviona, pre svega se pominju američki F16. Pri odlučivanju da li je ova priča još jedna holivudska ili stvarna treba imati sledeće činjenice u vidu:

• Za obuku pilota sa jednog (ruskog) na drugi (američki) tip borbenog aviona potrebno je u proseku dve godine. Malo je verovatno da je NATO počeo tu obuku po početku oslobađanja Ukrajine ili ranije, jer nisu predviđali da će rat trajati toliko dugo. Prema tome, ako bude isporuke tih aviona u bliskoj budućnosti njima bi upravljali NATO piloti – jer ako se bude čekala obuka ukrajinskih pilota onda će biti kasno;
• Piloti borbenih aviona su najelitniji deo svake vojske, njihova obuka je najskuplja, a i avioni kojima upravljaju najviše koštaju. Da li će NATO rizikovati još jedan grandiozan gubitak u ljudstvu, tehnici, novcu i bruku svetskih razmera do čega bi došlo pri borbenom suočavanju sa boljim ruskim avionima, pilotima koji već imaju zavidno borbeno iskustvo i nadmoćnom ruskom PVO? Kako bi se taj poraz odrazio na prodaju američkih borbenih aviona kada počnu da padaju kao kruške?
• Celo NATO stado jedva je prikupilo dvestotinak tenkova i poslalo u Ukrajinu, koliko će sakupiti mnogo skupljih aviona? Odakle će ti avioni poletati s obzirom da su vojni ukrajinski vojni aerodromi uništeni? Da li će NATO države u okruženju (Poljska) rizikovati da za to posluže njihovi aerodromi i kao odgovor dobiju rusku odmazdu, čime bi ceo NATO uvukle u direktan oružani sukob sa Rusijom, što NATO do sada brižljivo izbegava?

S obzirom na gore navedeno, biće da je priča o isporuci američkih borbenih aviona Ukrajini još jedna holivudska predstava za javnost.

Dron priča

Napad dronovima na Kremlj svakako je bio teroristički akt jer nacističkom režimu u Ukrajini (koji gubi na bojnom polju) ostaje terorizam kao jedno od sredstava kojim će, uz propagandu, pokazati i Rusima i NATO sponzorima da mogu da pričine ozbiljnu štetu. Brzometno poricanje Amerikanaca da su umešani – najbolji je dokaz da jesu. Nije Putin bio ugrožen, dronovi su eksplodirali iznad Kremlja, ali od odgovora ko je umešan u taj napad – mnogo je bitnije saznati odakle su dronovi bili lansirani. Malo je verovatno da je to učinjeno iz Ukrajine zbog daljine koju bi morali da prelete, izvesnije je da je to učinjeno iz Rusije – iz okoline Moskve, ili same Moskve. To je dobra vest za službu koja obezbeđuje Putina jer će joj omogućiti da ubuduće otkloni svaku takvu opasnost.

Buđanovačka priča

U duelu lampaša Neve i čipovanog Nevidljivog pobedila je ruska tehnika, te je nevidljivi u komadima aterirao na njive atara Buđanovaca. Potera za pilotom nije uspela, pronađena je samo njegova kaciga. Zoltana Danija je vlast za nagradu prekomandovala u privatne pekare, a zatim je usledila još jedna bljutava holivudska šećerlema – njegov susret sa pilotom oborenog aviona. Poruka je bila jasna: zaboravite da smo vas bombardovali, ako su se dva neprijatelja sprijateljila, to mogu Natoidi (pre svega Amerikanci) i Srbi.

Međutim, laž ima više lica, a istina samo jedno. Đorđe Aničić, koji je bio Danijev zamenik, izjavljuje u „Aktuelnostima“ da osoba koja je javnosti predstavljena nije pilot Nevidljivog – jer uopšte nije prepoznao teren po kom je se kretao kada je oboren (što je kao obučeni vojni pilot morao da zapamti). Obuka u orijentaciji kako bi se pilot na neprijateljskoj teritoriji što bolje snašao je mnogo detaljnija nego običnog pešadinca. To nas dovodi do pitanja kome verovati, američkoj propagandi ili časnom oficiru srpske vojske? Odgovor je jasan. Ako pravi pilot nije došao, moguća su dva razloga. To nije učinio jer mu lična hrabrost to nije dozvolila, pošto su NATO piloti navikli da bombarduju sa bezbedne visine, a ne da ih po zemlji jure paori sa vilama. Drugi razlog bi mogao biti što nije preživeo pad, a ekipa koja je poslata da ga evakuiše je pokupila samo njegovo telo.

Srpsko–ukrajinska priča

Neuverljivo pravdanje vlasti u Srbiji (pogrešno ih je nazvati srpskim vlastima) da Ukrajini nije isporučivala i sada ne isporučuje oružje budi opravdanu sumnju da je vlast, u saradnji sa NATO, postala snabdevač Ukrajine. Po priznanju samih Natoida deo tog oružja završava van Ukrajine, što znači da se posredno ili neposredno njime naoružavaju i migranti koji nesmetano špartaju Srbijom i ubijaju se (za sada) međusobno. To opet znači da vlast u Srbiji praktično naoružava migrante a da, koristeći tragedije koje su se desile, razoružava narod.

Propisi o oružju se menjaju, postaju još strožiji, ali u obrazovanju ostaje sve kako je bilo. Ono je baš po meri vlasti i onih koju su tu vlast postavili – nastavnici bez autoriteta (osim Kristijana), deca bez znanja.

Izvor: https://stanjestvari.com/2023/05/09/cetiri-price-o-oruzju/

PRIPREMIO I OBRADIO:SLOBODAN MLINAREVIĆ