/Аутор: Нихада Хасић/
Држава, чији закони и прописи служе највише за то да их игноришу и крше они који их креирају, ничим изазвана нашла се у ситуацији да условљава заједницу од 27, а ускоро и 28 земаља.
Скори улазак сусједне Хрватске у Европску унију институције власти Босне и Херцеговине дочекују спремне само у једној "области". Дефинисано је и познато тек то да ће на централној прослави поводом придруживања Хрватске Унији, заказаној за 30. јун у Загребу, присуствовати чланови Предсједништва БиХ. Све друго што се тиче "доласка" ЕУ на границу БиХ и спремности домаћих институција за ту промјену још је у фази договорања, преговарања, почетка разматрања и такозваног имплементирања. Наводно интензивно преговарамо да бисмо на вријеме с Хрватском потписали споразум о граничним прелазима и нови о пограничном промету. Поломисмо се и лобирајући да све чланице ЕУ дају зелено свјетло за прелазак бх. грађана с личном картом преко хрватске границе и послије 1. јула. Имамо, као, довољно времена, још цијелих 40 дана.
То што већину обавеза, које је требало да испунимо не само због проширења Уније пријемом Хрватске у чланство него и због Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) који смо прије пет година потписали са службеним Бриселом и који још није ступио на снагу, нисмо испунили, не спречава нас да европској администрацији поручујемо како заправо они нама треба да се прилагођавају.
У стилу бившег поглавара Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића, који је припаднике два конститутивна народа у својој држави својевремено позвао да се сада они мало прилагођавају Бошњацима, бх. тим за преговоре са ЕУ недавно је одговорио на писмо Стефана Санина, директора Генералног директората за проширење. Преговарачи БиХ кажу да задржавају позицију да након 1. јула не дозволе бесцарински увоз из Хрватске и остатка Уније, а како би заштитили домаће произвођаче упркос томе што је то Санино затражио од бх. власти. Кад би се заборавило све оно што су институције БиХ преузеле као своју обавезу у процесу европских интеграција и до сада нису завршиле, могло би се рећи да је хвале вриједно ово историјско НЕ послато као одговор Бриселу. Представници власти БиХ кажу да су спремни преговарати о слободној трговини са Унијом, али тек када нам се омогући већи извоз рибе, шећера и вина. (Коме, ба, да се прилагођавамо, рекао би Церић). То што је и сада занемарив извоз ових производа није питање о којем желе расправљати бх. преговарачи. Невољко кажу тек то да нам је ЕУ поставила престроге услове које домаћи произвођачи тешко могу испунити јер задовољавање европских стандарда изискује много новца, а ми смо дозлабога сиромашна државица. Умјесто бављења чињеницама које им не иду у прилог, много се лакше држати парола о одлучној борби ради заштите домаћих произвођача и очекивати да заједница од 28 држава, са тржиштем од око 500 милиона људи, пристане на захтјеве земље чија власт не проводи ни своје законе ни међународне споразуме (ССП на примјер) и која још не зна колико има својих становника.
Бх. страни мирна је савјест. Убијеђени су да нам Брисел због трговине не може суспендовати Споразум о стабилизацији и придруживању. Тврде да би споразум могао бити стављен ад ацта једино у случају да БиХ крши одредбе о заштити људских права. А наша земља то, ето, не чини, мада је протекло више од три године од доношења пресуде по којој смо били дужни до сада поступити и припадницима националних мањина омогућити да буду бирани у Предсједништво и Дом народа бх. парламента.
Ових података, споредних за представнике државе коју је неко са стране морао натјерати и да проведе попис становништва након 22 године, зато се слијепо држе уцјењивачки настројени функционери ЕУ. Један од њих, Стефано Санино, у писму упућеном предсједавајућем Вијећа министара БиХ подсјетио је да смо сами криви што већину пољопривредних производа животињског поријекла нећемо моћи извозити у Хрватску од њеног приступања ЕУ.
"До данас Ваша земља није била у стању у потпуности преузети законодавство Европске уније у вези са храном, ветеринарством и фитосанитарним питањима и уградити га у важеће законе у БиХ и поред издашне финансијске подршке ЕУ и стручних савјета те практичних препорука које је Комисија у више наврата издавала и већ неколико година издаје", поручио је Санино, којем је из Сарајева службено одговорено да је "БиХ до сада убрзано радила на рјешавању питања" у вези с трговином са ЕУ и да се надамо да ће све, ипак, бити ријешено у обострану корист.
Нада још није напустила ни становнике БиХ који живе у пограничном појасу према Хрватској, а чија су имања са друге стране границе. Несметан улазак и боравак у Хрватској требало би да им буде омогућен издавањем пограничних пропусница. Ове документе држављани Хрватске уз границу са БиХ добијају од својих институција већ од 6. маја и важиће им пет година. Држављани БиХ још чекају своје пропуснице за које се још не зна ни колико ће коштати нити им је ко дао гаранцију да ће им бити обезбијеђене прије 1. јула. Назначено је само то да ће за људе у БиХ пропуснице бити скупље од 60 куна, колико их сада плаћају својој држави становници Хрватске, јер би по новом споразуму ове документе нашим грађанима требало да издају институције сусједне државе. Већ је објашњено да ће нове и модерније пропуснице Хрватске више коштати од ових старих, одштампаних још 2008. године и које сада дају својим становницима. У исто вријеме ове исказнице требало је да припреми и БиХ, али ето, некако нисмо стигли испунити преузету обавезу иако смо, знате већ, "убрзано радили на рјешавању питања".
Izvor:Nezavisne novine,Banja Luka
