Аутор: Хана Казазовић
Завршила сам са читањем књиге „Minimalism – Leaving a Meaningful Life“ и то ме инспирисало да промијеним неке ствари у свом животу. На неки начин су те промјене код мене почеле још прије пар година, корак по корак, спонтано и ненаметљиво, онако како сам се ваљда и ја мијењала. Не као кад донесеш одлуку па онда све своје снаге усмјериш ка томе да је проведеш, него лагано, као кад вода стотинама година мијења обалу – на први поглед се не види али након одређеног времена назиреш промјене.
Ради се о минимализму, односно о минималистичком начину живота. И не, то не значи живјети тако да ти сав твој свијет стане у кутијицу к’о Јапанцима :Д Ради се о ослобађању од вишкова у животу да би могао живјети испуњеније са оним што имаш.
Објаснићу. Али да се вратим на онај дио о лаганом, дугогодишњем мијењању.
Кад сам се спремала за Америку (нисте ваљда мислили да ћу то пропустити да споменем у овом тексту :Д ) морала сам се спаковати за пут од 3 седмице и за локацију на којој нисам никад била.
Искуство у паковању – и за локацију и за дужину – 0.
Максимална дужина путовања ми била 10 дана (а и то прије пар година и на море), а удаљеност пар сати вожње. Значи, на искуство се ослонити нисам могла.
Зато сам кренула логиком – шта су отприлике планирана дешавања, колико дана имам x одјевни артикли које посједујем. Знала сам да имам неке официјелне састанке за које ми треба нека финија одјевна комбинација, знала сам да ће бити вруће за полудит’ и да ми треба што лаганија одјећа и знала сам да ћемо летјети свако мало и да ми за авион треба нешто удобно.
И тако сам данима правила у глави комбинације, слагала их по кревету, пописивала: 5 градова – 1 хаљина x сваки град по једном – није превише а таман да је износам и сл.
И спакујем ја свој кофер у који сам угурала све те своје комбинације и спакујем ручни пртљаг = руксак са 2 одјевне комбинације за „ако се загуби тај цхецк-ин да се могу снаћи“. Ставим на вагу кофер – у њему од дозвољена 23 кг а ја имам 8. Руксак једва нагурао на 3 кг од дозвољених 8 кг.
И тад ме ухватила паника. Буквално.
Контам – идем на 3 седмице негдје далеко и дозволили људи да могу понијети укупно 31 кг и ја имам 11 кг? Јесам ли нормална?!
А искуство немам па да се сад позовем на њега.
Онда погледам у ормар оно што је остало, а није ни нешто пуно остало, па како год окренем мислим „А шта ће ми, нећу то носити сигурно, не носим ни овдје“
И тако ја кренем за Америку и сконтам на аеродрому да је оно што је мени цхецк-ин пртљаг осталима онај ручни и да сам тотално нестандардна.
И проведем те 3 седмице тамо, облачећи све што имам, перући нешто што се морало опрати – укратко – није ми зафалило ништа. А рекли су ми многи да сам била ок обучена и да им никако није јасно како сам се спаковала у тако мало простора а да имам све :Д
У повратку сам имала неких 19 кг укупно јер сам накуповала књига и пар ствари за обући чак и патике.
Све ово је у суштини резултат до којег сам несвјесно стигла ослобађајући се ствари које ми не требају и које не носим. Велики утицај су на мене оставиле ове 3 књиге које сам прочитала у задњих неколико година и примијенила неке ствари из њих на себе и свој однос према животу.
- Тхе Хаппинесс Пројецт – Гретцхен Рубин
- Тхе 100 Тхинг Цхалленге – Даве Бруно
- Тхе Лифе-Цхангинг Магиц оф Тидyинг Уп: Тхе Јапанесе Арт оф Децлуттеринг анд Организинг – Марие Кондо (видео препоруку за ту књигу сам снимила и можете је погледати овдје)
Свака од њих ми је промијенила неки дио у глави, показујући ми колико је битно да се не затрпам стварима и да искористим максимум из оног што имам. И нисам била ни свјесна колико је то код мене узело маха, да тако кажем, док није дошло до овог паковања и док резултате нисам видјела испред себе.
Пртљаг нас шесторо – лијева жута стрелица мој ранац (ручни пртљаг), десна жута стрелица мој цхецк-ин пртљаг: Д
Сад, након читања ове књиге коју споменух на почетку, осјетим додатну мотивацију да неке ствари још унаприједим. Писаћу о томе још овдје, ако неког буде занимало, у рубрици #минимализам.
И да, прије него завршим, за оне које занима шта сам и колико ствари носила са собом за 3 седмице, чисто да стекнете утисак, плус фотке на крају као илустрација како је то све у пракси и изгледало :Д
Обућа: 1 патике (углавном за летове и путовања) + 1 еспадриле (за све остало – удобне, мени лијепе и пригодне уз све) + додатно патике купљене у Портланду (Адидас Суперстар) које сам онда носила уз све
Хаљине: 2 ком – лагане, црна и цвјетна – пригодне и за састанке али и за шетње и велике врућине
Хлаче: 2 ком – 1 широке црно бијеле, идеалне за путовања, ако се и гужвају не види се; 1 црно бијеле исто штимају уз све, могу бити и за састанке али и за цасуал варијанту
Фармерке – 1 ком – купљене горе на пола пута
Сукња и кошуља – најсвечанији комади – њих сам набавила прије поласка јер сам тражила нешто што ћу моћи комбиновати и за свечаније о офишл варијанте, али и за сваки дан. Онда сам угледала сукњу ДИТА и кошуљу Блаир из колекције Cleo by Modamo и сконтала да је то оно што задовољава све моје минималистичке прохтјеве. Црна сукња и лаванда блуза су ме служиле за 10 и то је један од најбољих избора које сам ја могла направити.
Мајице – памучне – 2 без рукава, 2 са крагном, 2 обичне за путовања + купљене још 4 памучне горе + 1 кошуља
Хрпа веша, 1 горњи дио тренерке и 1 тексас јакна и шал марама
И то је то. Мени послужило и ништа ми није фалило. Сваку ствар сам обукла неколико пута и ништа ми није досадило. Кад бих сад поново ишла можда бих само понијела додатну неку хаљину попут ове цвјетне (шарено се не види и кад се погужва а лагана је) и евентуално додатно лагане хлаче.
Cleo by Modamo – suknja DITA i košulja Blair, moj spas za ofišl sastanke
Za sastanak na visokom nivou sa sekretarkom države Oregon – Cleo naravno 🙂
“Aaaaaa, tako se radi ona poza – pazi, ugazih u govno” 😀
