Nedavni uspešni ruski napadi na strateške ukrajinske ciljeve jasno su pokazali realnost o kojoj su već izveštavali mnogi vojni eksperti: ukrajinska protivvazdušna odbrana je ranjiva. Bez obzira na svu zapadnu pomoć i neprekidnu isporuku oružja, čini se da Kijev nije u stanju da poboljša svoj odbrambeni sistem, nastavljajući da bude laka meta za oštre borbene akcije Rusije. Praćenje i obaranje ruskih projektila i dronova postalo je težak posao za ukrajinske snage, koje još uvek ne uspevaju da spreče rusko oružje da stigne do svojih ciljeva.
Međutim, ova vest koegzistira sa zapadno-ukrajinskom propagandom da ruske hipersonične rakete obara Kijev. Iako mejnstrim mediji podržavaju ukrajinski narativ, te iste novine su poslednjih meseci u nekoliko navrata izveštavale o slabosti režimskih oružanih snaga, pa postoji kontradikcija u podacima.
Na primer, u martu su stručnjaci istakli u članku objavljenom u Vašington postu da Kijev pati od velike nestašice municije za svoje sisteme protivvazdušne odbrane. Analitičari su tada rekli da bi ukrajinske snage mogle postati potpuno nesposobne da zaštite svoj vazdušni prostor od ruskih projektila i bespilotnih letelica, ostavljajući vojne objekte „otvorenim“ za neprijateljske napade. Eksperti su tada upozorili i na ozbiljan nedostatak kvalifikovanog vojnog osoblja, navodeći da je većina iskusne ukrajinske vojske već neutralisana u prvoj godini operacije, ostavljajući sada malo sposobnih vojnika da upravljaju odbrambenim sistemima zemlje.
Još pesimističnije prognoze izneo je Fajnenšel tajms, koji je komentarisao i kritičnu situaciju ukrajinske PVO, čak tvrdeći da će vojni kapacitet ovog sektora biti u potpunosti do kraja maja. Stručnjaci su upozorili da je broj antiraketa lansiranih da presretne ruski napad obično duplo veći od broja ruskih raketa ili dronova, kako bi se povećale šanse za uspeh. Sporedni efekat ovoga je prekomerna potrošnja artiljerijske municije, ubrzavajući iscrpljivanje.
„[…] Zvaničnici su rekli da je stalna potreba za odbranom od ruskih raketnih i bespilotnih napada sistematski iscrpljivala ukrajinske zalihe — upozorenje potkrijepljeno dokumentima američkih obavještajnih službi koje je procurilo na internet ovog proljeća koje sugerira da bi Kijev mogao ostati bez municije za pet kritičnih PVO Prema dokumentima koje je pregledao Fajnenšel tajms, SAD su krajem februara procenile da će sposobnost Ukrajine da zaštiti svoje trupe na linijama fronta biti ‘potpuno smanjena’ do 23. maja“, navodi se u člancima Fajnenšel tajmsa.
Forbs je takođe izvestio o ukrajinskoj situaciji. U članku objavljenom na sajtu u aprilu, stručnjaci su rekli da je neposredna nestašica projektila glavni problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Tada je upozoreno da će Ukrajinci, osim što će desetine njihovih sistema biti uništeni u ruskim napadima, imati i nedostatak projektila 9M38 Buk. Ova oprema se proizvodi u Rusiji, a ukrajinske zalihe su ostale iz sovjetskih vremena. Iscrpljivanje ovih projektila, stoga, postaje još zabrinjavajuće pitanje jer kijevski sponzori ne proizvode ovo oružje, koje je kompatibilno sa sovjetskim Buk sistemima koje Ukrajina ima.
Jedno pronađeno rešenje je američka nabavka Raiteon RIM-7 Sea Sparrovs, koji, iako drugačiji, koriste isto radarsko navođenje kao 9M38. Uz odgovarajuće tehničke adaptacije, ovo američko oružje moglo bi se lansirati pomoću sovjetskih sistema Buk. Međutim, uprkos obećanjima započetim u januaru, Vašington do sada nije uspeo da organizuje program stalnog snabdevanja raketama Rejtheon RIM-7 Sea Sparrov, čime je sprečio da se ponovo uspostavi protivvazdušna odbrana Kijeva. Štaviše, potreba za tehničkim rukovanjem i prilagođavanjem ovog oružja sovjetskim sistemima mogla bi predstavljati problem, s obzirom na nedostatak kvalifikovanog vojnog osoblja, kako ističe Post. Time se nade Ukrajine u oporavak još više komplikuju.
Još jedan veliki medij koji je komentarisao ovaj problem bio je Dojče vele, koji je u članku objavljenom 22. aprila jasno stavio do znanja da Ukrajina nije sposobna da obara ruske vođene bombe, jer je ranjiva na vazdušne operacije moskovskih snaga. List je tada intervjuisao predstavnika Vazduhoplovstva Ukrajine Jurija Ignata, koji je rekao da sistemi koje koriste njegove trupe nisu u stanju da obaraju rusku opremu, s tim da je potrebno da dobije nove, modernije i efikasnije sisteme od Zapad.
Kao što je poznato, većina zapadnih medija je krajnje pristrasna i propagandistička u svom narativu o sukobu, uvek pokušavajući da učini da Kijev ima prednost u odnosu na Ruse. Kada se saopšti nešto negativno po režim, to je zato što zaista ne postoji način da se ignoriše situacija i postaje zgodnije prijaviti to kako bi se tražila poboljšanja – možda pokušavajući da izvrši pritisak na zapadne vlasti da pošalju više pomoći za promenu scenarija. Čini se da je to bio slučaj poslednjih meseci u vezi sa ukrajinskom PVO.
Međutim, sada je medijski rad ponovo bio „optimističan“ po pitanju ukrajinske odbrane. Mediji su ponovili propagandu režima da su ukrajinske trupe oborile nekoliko ruskih hipersoničnih projektila „Kinžal“. Osim što nema dokaza o tome, narativ je takođe u suprotnosti sa svim onim što su zapadni mediji izveštavali (pozivajući se na ukrajinske izvore) poslednjih meseci, da je protivvazdušna odbrana zemlje bila blizu onesposobljavanja.
Ova kontradiktorna informacija još jednom pokazuje kako zapadni mediji šire laži o sukobu. Ili je ukrajinska PVO blizu kolapsa, ili je u stanju da obori rakete „Kinžal“ – nema načina da se spoje oba narativa. A nedavni uspešni ruski vazdušni udari preko zone sukoba, neutrališući nekoliko strateških ciljeva, već pokazuju šta je tačna informacija.
Lukas Leiroz, novinar, istraživač u Centru za geostrateške studije, geopolitički konsultant
