У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Када су изабрани међу нама, они који воде овај свет и несебично се жртвују за нас, бирали појам и термин у који ће сакрити недела која морају да почине у току мандата жртвовања и заштите се од кривичноправног прогона, нису изабрали карантин, него, веровали или не, имунитет! Шта их је тако магично привукло овој немелодичној, готово ригидној речи? Најслободније речено имунитет је способност организма да се самостално одбрани од свих напада споља и изнутра. Дакле, шта је друго потребно најбољима међу нама који повазда хитају на све стране, стичу пријатеље “и у рају и у паклу” само да би свима нама обезбедили “бољи живот”. Минимум гаранције да их неће изненада из природе или планирано из лабораторије, покосити какав вирус против кога неће моћи ништа, чак, ни уз помоћ својих са свих страна стечених пријатеља. И ето невоље, ко ће бринути о нама? О способности да се сами одбранимо од напада, ми који нисмо најбољи, ми, због којих тако брижно не спавају титулари имунитета, морамо бринути у њиховом одсуству. Обично у природи, на бициклу, у шетњи, купајући се у реци и по некад, испрљајући руке у прашини неке ливаде детињства. Наравно, када нам за то остане времена, снаге и мотива после пуног и продуженог радног времена на којем изгарамо за добробит човечанства. Мало и за нашу плату. Дакле, за наш имунитет и није толико важно, стичемо га рођењем а јачамо колико можемо, али за имунитет наших спаситеља, доносимо законе и прецизне надлежности, процедуре и зачкољице које га јачају, продужавају и одбијају узнемиравање сваке врсте. Да најбољи могу да буду учинковитији, ефикаснији и да могу “стићи и утећи, и на страшноме месту постојати”. Ако се нама нешто догоди што имунитет не одбрани, попићемо неки лекић и све ће проћи, ако се њима нешто деси, све ће пропасти. Зато се мере заштите ових битно другачијих појава које су означене истим термином драстично разликују. За наш имунитет неће бити много штетно ако мало седимо у кућама у интересу свих. Јачање нашег имунитета природним путем, или од Бога, како би рекли неки од нас, није најгоре што може да нам се деси у самозаштити од овог света. Ако они изгубе имунитет, доћи ће гори, они који су га срушили, дакле, вероватно произведени у лабораторији као завера. Зато, нама карантин, њима имунитет!
