Пише : ПРЕДРАГ ВУЛЕТИЋ, истраживач портала седмасила
Човек се запита да ли је могуће историју једног народа направити на лажима и крађи? Када прочитамо Енглеску историју, добијамо потврдни одговор.
Кренимо од почетка. Енглески археолози су коначно “пронашли“ Камелот. “Дејли телеграф” је 2010. године пренео следеће:
Истраживачи верују да су открили место где се налазио Округли сто енглеског краља Артура. Историчари сматрају да се легендарни Камелот и Округли сто, где су се окупљали витезови, налазио на месту недавно нађеног римског амфитеатра у Честеру. Крис Гидлоу, историчар који се бави истраживањем легенде о Артуру, верује да је Округли сто уствари део самог амфитеатра, односно да су се витезови окупљали у кружном простору унутар њега. Гидлоу сматра да Артур није изградио замак, већ да је изабрао римску грађевину у Честеру за своју војну базу и да је то град на који се односи назив “Град легија”, који се помиње у причама. Даље каже “Ми знамо да се једна од две главне Артурове битке одвила у граду који је у причама назван “Град легија”. Постоје два места која су некада носила тај назив. Једно је данашњи Сент Олбанс, а локација другог је остала мистерија”. Како су онда открили Камелот који се наводно налазио у *Граду Легија*када не знају где се налазио тај град.
Потреба једне колонијалне силе на самрти да поправи свој неуглед у свету, кроз фамозна историјска открића, тера нас да се аргументовано супроставимо томе. Први ешалон сваке државе чине интелектуалци и научници. У енглеском случају то су историчари, које ћу са задовољством овде разобличити. Да бих разобличио њихово „научно“ откриће морам се вратити у средњи век, тачније у 12. век. период 2 и 3. крсташког рата. Италијанске луке су биле водеће за транспорт крсташа у Свету земљу. Амалфи, Бари, Бриндизи, Ђенова, Месина и друге мање луке превозиле су углавном богату властелу. Сиротиња је пешачила преко Босфора до Свете земље.
КРАЂА ИСТОРИЈЕ
Сви европски богатији крсташи који су имали новаца скраћивали су свој пут и пречицом пловили из Италије до луке Акре на северу Свете земље. Тако је и наш Свети Сава путовао у Акру са Фридриком 2. Хоенштауфеном(унуком Барбаросе) италијанским крузером из Бридизија. Да не бих скренуо са теме, објаснићу путању енглеских богатих крсташа ка Јерусалиму. Они су се из енглеске бродовима пребацивали до Брижа, затим преко Париза, Лиона, Ђенове, Рима пешачили до Барија и Бриндизија где су их чекали крузери за превоз до Свете земље. Иста путања је била и у повратку крсташа. Французи, Енглези, Немци, нордијци враћали су се том путањом. Та путања кроз Италију је ишла западном обалом тако да су крсташи обавезно пролазили кроз Тоскану. Предивна Тоскана је кључ једне украдене историје. Враћајући се са пленом богати енглески крсташи су доста времена проводили у Тоскани опијајући се добрим Тосканским вином. Како је поред попова, богата властела у то време једина била писмена у Европи створени су услови за крађу историје. Елем, градић Сан Галгано је био изузетно популаран за средњовековне крсташе јер је поседовао материјални доказ најјачег крсташа тога времена. У то време физичка снага се мерила јачином замаха и ударцем мачем. Витезови су се често хвалили својим мачевима и покушавали да чине нереалне ствари. Бацали мачеве у вис, покушавали једним замахом да одрубе више глава или прободу оклопе рањених противника. Врхунац квалитета мача и вештине витеза је био мач у камену. Сан сваког витеза је био да забоде свој мач у камен и постане славан. То је пошло за руком само једном витезу који је услед енглеске крађе, остао непримећен у историји. Тај господин се звао Галгано Гуидотти (1148 – 1181) из Чиусдина поред Сиене. Његово постојање руши комплетну измишљену историју енглеза, тако да је он морао бити присилно заборављен. Његово житије говори да је као врло млад успоставио везу са Арханђелом Михајлом и да га је Арханђел одвео на планину Монте Сиепи где му се приказало дванаест апостола и Бог лично. У паници Галгано је окренуо коња назад међутим коњ га није слушао него га је одвео скроз до врха Монте Сиепи планине. Схватајући да су ствари ван контроле у страху Галгано је покушао да направи крст како би се заштитио од сила. У близини је било само камење и он је престрављен зарио мач у камен како би мачем оформио крст. На његово запрепаштење камен је прогутао мач формирајући крст заштите. Стопљено гвожђе с каменом, постаће предмет дивљења свих европских витезова и предмет крађе енглеских племића. Све ово догодило се 1180. године, Галгано се замонаши и постаде пустињак а убрзо после смрти и светац. Ко не верује нека провери. Мач и данас чврсто стоји у малој капелици манастира у Монте Сиепи.
ЗАМЕЊЕНА ИМЕНА И УЛОГЕ
Само Балчак и неколико сантиметара оштрице вире из стене у облику крста. “Мач се сматрао лажним дуги низ година, али наше истраживање метала из 2001. године показало је да мач има средњовековне корене. Састав метала не показује кориштење савремених легура, а стил је у складу с мачевима дванаестог века, “каже Луиги Гарласцхелли, научник са универзитета у Павији. Мач стварно датира из 1180. год. , деценијама пре првог књижевног записа о” мачу у камену “. Келтски мит о краљу Артуру и његовом мачу Еxцалибуру постојао је у Италији а не у Енглеској. Како се онда догодила та историјска крађа? Просто, пијани енглески витезови, обилазили су мач у камену дивећи му се и у исто време мрзећи што га је један италијан забо у камен. Како нису могли да однесу мач и стену енглези су решили да однесу причу. Писмени племићи су забележили комплетну причу о визији Галгано Гуидоттија и његовом сусрету на планини Монте Сиепи. Да би прича постала енглеска историја, писци су морали учесницима заменити имена и улоге. Тако је Исус Христ добио свог Артура у неуспелом историјском плагијату, дванаест апостола су добили дублере у виду 12 витезова краља Артура, Сан Галгано добио Сент Олбан а енглеска је добла свој мит о мачу у камену кога је забо енглез а не Италијан. Тако је извршена историјска крађа Еxцалибура – Цорпус делицти. Сад ме интересују ови енглески историчари и археолози који су објавили да су „можда пронашли“ Камелот краља Артура. Пазите добро, они су можда нашли Камелот!? Крис Гидлоу „рече можда је овде у Сент Олбансу а можда на другој локацији. “Или си нашао или ниси у науци нема „можда“?!Методологија њиховог научног рада је изваредна, прођу негде пијани, нешто покраду а онда пусте своје научнике да лупетају. Тако они данас стварају модерну енглеску историју на исти начин као што су створили средњевековну. Жалосно је што ови наши научници као папагаји понављају лупетање енглеза, па уграђују лаж о Артуру у обавезно Српско школско градиво. Као да немамо шта паметније да учимо нашу децу?! Узгред видео сам једног „нашег“ пролупалог академика, обукао се као Шерлок Холмс у џокеј вунене чакшире на плус 30 степени, ставио шерлок капу и лулу шета центром града и неконтролисано прди. Иако му се зној слива низ чело и гаће он никако не одустаје – хоће да буде енглез!
„Шта је историја, ако не бајка коју смо прихватили?”- Наполеон Бонапарта
У праву си брате Наполеоне!
