Пише: Небојша Јеврић
Опет се види Сава. И опет сећања како је изгледала док се бахати власници нису појавили.
Постојао је на терзијском гребену Бермудски троугао – „Липа“,“Шуматовац“,“Грмеч“, са пратећем објектима. И нестао.
И на последњој станици трамваја 7-9-11 био је Брамудски троугао на Сави.
Ово је место где Сава улази у град.
Ту где је некада била Свињска плажа, па шљункара а поред ње сплав „Бата Лаки“, на другој обали сплав Марка Пилота и Бушина кафана на шпицу Међице. То је био бермудски троугао на Сави.
Сахранили смо јуче Бату Капетана. Више овде никог од старих “савских” нема. Нема ни Капора, ни Гаге Николића, Павла Вујисића. Нема Неде Арифовића, Бата Лакија, Калуђерка, Исе…..
Овде се ,кажу, изгубио некад Андрићев Зека. Ту је Павле Вујисић долазио кад је пио и писао поезију код Дулета Главоње. И сад га виђају како на савском бициклу, педалини, у ноћима пуног месеца испија шприцере.
Овде на средини Бермудског троугла живео је на броду „Аризона Дрим“ Савски ђаво – Ратко Лакићевић. Сад је у Енглеској.Свакога пролећа го је улазио у грмове где се комарци легу. По читав дан лутао без одела прећен ројевима комараца по Ади Медјици.Дошао је катамараном са Јамајке.Тамо је то научио.
После га читаве године комарци не уједају.
Овде је Бабура, Савска Вештица, своје повратке са Саве уклапао са првим јутарњим поласцима аутобуса.
Окупљеним и смрзнутим самоуправљачима држао је у четири ујутру прве ватрене говоре против права на рад, против државе и владара, кад нико о томе није смео да сања.
Лета на Сави се не рачунају. Овде се само рачуна колико си зима провео на Сави.
Лети као и на Јадрану сви који живе на Сави и од Саве заузети су зарадјивањем новца од летњих гостију – туриста.
Зима је била време кад се уз бубњаре скупе савски – „наши“ како једни друге зову.И тад уз ракију кувану и кувано вино,уз кисео купус и пребранац почињу приче.
Некад је на шпицу Аде Међице била кафана „И то ће проћи“. Бушина кафана.
Записано је: Кафана је је једина српска демократаска институција.
У кафану „И то ће проћи“долазио сам због пића и због демократије.
У складу са демократским начелима слободног света, ако немаш чамац мораш да имаш пиштаљку.
Тако се и деле гости: на оне са чамцем и оне са пиштаљком.
Они који имају чамац могу да додју одмах – кад се зажеле пића и демократије .
Они који имају само пиштаљку морају да дувају , звижде и вичу док Буша не додје чамцем по њих.
Магацин са пићем је на сојеници. Буша се пење степеништем а силази тобоганом.
Демократски.
Једном пре много година комарац је улетио у уво Бати Лакију како су га од милоште звали.Бата је био геније.
Скакутао је на једној нози покушавајући да комарца истера.Али комарац је све дубље и дубље улазио.
Ко је предложио употребу спреја за муве не зна се.
Или се Бата Лаки сам тога сетио.
Углавном, изручио је пола спреја у уво.
Отада не чује на једно уво.
Само што нико не зна на које.
На сплаву “Бата Лакија „, кад се не игра таблић, углавном су вођени у складу са именом озбиљњи геополитички разговори.
Ако су левичари били присутнији, Бата је чуо боље на лево уво ако десничари, боље на десно.
Нико не зна да ли је левичар или десничар.
Без Андрића, никуд да се мрдне, увек на њега натрчим, пише да је на турском двору једно време био наглув председник владе.
Сви чланови владе трудили су се да саговорницима ставе до знања да ни они добро не чују на једно уво.
Али Бата Лаки је демократа.
Ниси морао да се трудиш.
Сви су у кафани викали али ником то није тешко падало. Кроз Бата Лакијеву кафану се шетао петао и четири кокоши. Добио их је у наследсто од некога стрика.
„Па шта ако неко од гостију угази у гованце.То је срећа , лова“ мудровао је Бата Лаки.
Најстарији сплав је био онај Исин. Некад био је много ниже. Код Београдског купатила. Сећао се Иса првих сплавара. И сплава Ђорђа Карађорђевића.
По Сави се прича да је Иса у своју мрежу једнога јутра у свитање уловио савску сирену.
(Као што постоје морске тако постоје и речне сирене.)
Уморне и рањене бурлаке са Волге лечила је песма речних сирена.О савским сиренама много је знао стари мајстор Момо Капор који их је сликао са воденим биљем у коси.)
Уместо три имао је само једну жељу: да пева као она. А Иса је само једну песму певао: „О соле мио“.
Марка Пилота су убили из пиштоља, Бата Лаки се није опоравио од ударца секиром и болесне јетре, Буша је затворио кафану “И то ће проћи”. И умро. На Сави нема више “наших”.
