Osobina žvakaće gume u ustima NATO ubica jeste u c: žvaće kao da će dobro sažvakani predmet progutati (jer vilice služe za to), ali žvaka je jedna mala bedna lepljiva guma s kojom žvakač ne zna šta će, koja se odvratno lepi gde god da je staviš.
Štaviše, ipak je ta guma narkotik: kad počneš da je žvaćeš, ne možeš više bez nje, i uvek iznova pokušavaš da je savladaš, ali sve je uzalud, žvakanje se završava ništavilom, i ti se nesvesno po ko-zna-koji-put suočavaš sa svojim besmislom i ništastvom.
Krug se zatvara. Da bi ga izdržao, ti ispljuneš gadnu isceđenu smesu, i odmah uzimaš novu, i tako u nedogled…
AUTOR: Dragan R. Mlađenović
Pušač–ovisnik svoju pripaljenu cigaretu pretvara u ništa, u puor, u opušak, i kad se tako sretne s ništavilom, a (pošto Moloh nemira i nespokojstva u sebi nosi) ne može da se zadovolji prazninom i unutrašnjim ništavilom koji tada oseća i koji ga muči, smesta pripaljuje sledeću cigaretu, i tako u nedogled…
Postoji u svetu još jedan proizvod za masovnu potrošnju i prodaju, izgledom mali, ali koji svojim proizvođačima i trgovini donosi ogroman profit. Istina, ovaj malecki predmet ne stvara ovisnost kao što to radi nikotin u cigaretama, ali ume da stvori naviku od koje se nije lako odvići. Reč je o specifičnom proizvodu koji je teško svrstati u neku kategoriju, a poznat je i prihvaćen širom sveta. Pogađate, to je – žvakaća guma (en. chewing gum).
Iako su modu i običaj žvakanja nekakvih lakih i težih opijata započeli još Maja–Indijanci pre više od hiljadu godina, istorija moderne žvakaće gume, kakvu mi danas znamo i žvaćemo, nije tako stara. Kao izumitelj moderne „žvake“ smatra se američki preduzimač Vilijam Rigli (en. William Wrigley).
Gospodin Rigli je oko 1890. najpre započeo proizvodnju sapuna, ali se 1893. preorijentisao na žvaku kad je video koliko je popularna. Uskoro je Riglijeva najpopularnija žvaka (doublemint sugarfree gum) postala sinonim za žvakanje.(1)
U početku je žvaka reklamirana kao higijensko stomatološko sredstvo za čišćenje zuba i otklanjanje neprijatnog zadaha. U međuvremenu je ona dobila jedan mnogo ozbiljniji zadatak i ulogu: postala je sredstvo za smirivanje nervnog rastrojstva neurotičnog modernog čoveka i vremena, ali i globalistički simbol i zaštitni znak Sjedinjenih američkih država u kojima može bezbrižno i opušteno da se žvaće.
Prva asocijacija autora ovih glasnih razmišljanja o žvaki jeste slika vazdušnih NATO zlikovaca i masovnih ubica koji su u proleće 1999. godine 78 dana i noći (od 24. marta do 10. juna) sa bezbedne nebeske udaljenosti od 10.000 metara bombama sejali smrt po gradovima i selima i vojnim i civilnim objektima Srbije i Crne Gore, ubijajući srpsku decu kao „kolateralnu štetu“. Možda se pitate: Odkud mi oni padaju napamet, i kakve oni imaju veze sa ovom temom. Odgovor je jednostavan: svi su ti zlikovci i ubice, da koliko–toliko smire živce i savest – ŽVAKALI ŽVAKU. U to mogu da se kladim!
Jer, osobina žvakaće gume u ustima NATO ubica jeste u šarenoj laži ništavila: žvaće kao da će dobro sažvakani predmet progutati (jer vilice služe za to), ali žvaka je jedna mala bedna lepljiva guma s kojom žvakač ne zna šta će, koja se odvratno lepi gde god da je staviš. Štaviše, ipak je ta guma narkotik: kad počneš da je žvaćeš, ne možeš više bez nje, i uvek iznova pokušavaš da je savladaš, ali sve je uzalud, žvakanje se završava ništavilom, i ti se nesvesno po ko-zna-koji-put suočavaš sa svojim besmislom i ništastvom. Krug se zatvara. Da bi ga izdržao, ti ispljuneš gadnu isceđenu smesu, i odmah uzimaš novu, i tako u nedogled…
Reč je, dakle, o jednom soju mehaničkih sejača smrti koji žvaću gumu i sanjare o pitomim dolinama svog Arkanzasa dok ravnodušno i „profesionalno“ pritiskaju dugmad za ispaljivanje razornih raketa i bombi. Oni su žvakači žvake koji bi se, da su u neposrednom dodiru sa žrtvama, ljubazno izvinili što ih ubijaju, jer ih ne poznaju i nemaju ništa lično protiv njih (nothing personally). Komanda NATO–pakla nikad ne bi dozvolila da njene ubice dođu u živi dodir sa žrtvama, jer bi ih takav susret mogao raznežiti i ponovo pretvoriti u ljude. Mogli bi da se sete svoje porodice u dolinama Arkanzasa, obraslih prolećnim zelenilom, čiste i nedirnute prirode, nezagađeno smogom, dimom, prašinom, osiromašenim uranijumom, i čistim nebom koji ne preleću bombarderi–ubice sa pilotima – žvakačima gume.(2)
NAPOMENE:
- https://sr.othervisor.com/publication/17341.
- Zoran Gluščević, F-117 ili sunovrat NATO strategije, Beograd, 1999, str. 130-132.
Izvor: https://naukaikultura.com/zvakaca-guma-sarena-laza-nistavila/
