У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Непријатељ са Запада ударио је на српски народ пре 25 година на Балкану, а потом прешао на Русију и Русе. Балкански “плацдарм” допуњен је – украјинским ратиштем. Шта је у тим органски везаним процесима неопходно да уради Србија, шта Русија, а шта удружено? Шта су нам појединачни, а шта заједнички циљеви?
Настављамо да тражимо одговоре од угледних саговорника.
Др Зоран Милошевић,научни саветник каже:
Завршетак агресије 1999. није значио и крај уништавања Срба и Србије – оно се наставило другим начинима. САД, Велика Британија и ЕУ су у коалицији подносиле захтев УН да се Република Српска прогласи геноцидном творевином, а Срби геноцидним народом. НАТО државе су сто одсто деловале у међународним институцијама против интереса свих Срба – у Црној Гори, БиХ и самој Србији. Такође су деловале и унутар Србије подржавањем сецесиониста и прозападних политичких партија које финансирају да би оне деловале против интереса Србије. И трећи аспект је параобавештајни. Поред официјелних обавештајних структура које постоје у оквиру амбасада, и илегалних, постоје и параобавештајне и имају облик невладиних организација. Осим што скупљају податке о патриотама и стављају их на медијски списак за одстрел, и раде на њиховој дискредитацији, како не би могли да дођу на позиције власти, баве се и класичном шпијунажом, прикупљањем података о људима, институцијама, чак и армији.
Запад делује и против СПЦ. Као што су деловали преко Фанара да расколници добију самосталност у Украјини. Овде делују на два начина. У Црној Гори су покушали да отму имовину СПЦ и да је предају тзв. црногорској цркви. То се завршилом поразом. Наставили су борбом против СПЦ као носиоца идентитета српског народа у Србији – опет преко Фанара. Приликом устоличења патријарха Порфирија, честитка Вартоломеја није га уважила као патријарха него као митрополита потчињеног њему, плус је користио појам „Црква Србије“, а не Српска православна црква. Тиме је хтео да каже да православни ван територије Србије не могу да припадају СПЦ, а тиме се отвара простор за формирање босанске, војвођанске, црногорске, хрватске и других цркава. Тиме се удара на идентитет српског народа, јер је вера најчвршћи део нашег идентитета.
Да би се истиснуо руски идентитет из Украјине, мора се уништити Украјинска православна црква Московске патријаршије, која је неговала изворно православље и руски идентитет. Украјинци су створени социјалним технологијама, то је вештачки идентитет који је стваран од Немаца, Пољака, Аустроугара, па сад ЕУ, НАТО и Америке и Британије као антируски пројекат. То је исти образац као код нас. Црногорци и бошњаци су стварани као антисрпски пројекат. Сада дижу главу војвођани – сепаратисти који су такође антисрпски пројекат. Можемо рећи да се у деловању Запада у Украјини и у Србији има исти образац, с тим што је у Украјини удар усмерен ка Русима, а овде против Срба.
Шта може да се уради против тога? Може ово што ради Русија, а то је враћање свих институција држави. Ово је болно питање за Србију јер су наше институције после 2000. године запосели кадрови западних НВО. Институције зато не делују у корист интереса Републике Србије него у интересу Запада. Сменама влада, а посебно Коштуничине, враћен је део институција држави Србији, али још нису све. Данас видимо борбу око избора и постизборне манипулације, да би се омогућило да прозападни кадрови дођу на кључне позиције.
Сличан процес је био и у Русији, али је она боље реаговала: буквално је преписала америчке законе и ставила НВО и појединце под ознаку страних агената. Њихово деловање није забрањено у потпуности, већ се њихово наступање може одвијати, али само под ознаком да су страни агенти, да би Руси који их слушају знали ко им се тачно обраћа.
Србија то још не може, јер нема политичку снагу. Код нас ти страни субјекти делују неометано. Они су – прозападни! Прозападне НВО добијају силан новац са запада и користе га за корупцију са циљем да задрже најважније позиције у институцијама. Србија још није ојачала толико да може да поврати своје институције и да изврши лустрацију људи који су очигледно деловали и делују против интереса Србије.
Друга област у којој се мора деловати – а Руси су и ту корак испред нас – јесте да вратимо образовање себи. Не можемо да узимамо обрасце са запада које нам намећу западне НВО, него треба да имамо образовање које промовише традиционалне вредности. Јер, имамо ситуацију да наше школство не школује патриоте него србофобе и русофобе. Данашњи дипломци нису увек патриоте, школују их професори који су корумпирани преко НВО или страних амбасада, преко новца за „пројекте“. Просто, појављује се новац као аргумент, и онда професори бранећи зараду, делују против интереса Србије. То је у Русији онемогућено!
Треће, на нивоу духовности, морамо се одрећи екуменизма и новотарија грчких богослова које су довеле до тога да је јединство са расколницима све извесније. А без православља нема слободољубља међу Србима и Русима. Ми смо посебни у словенском свету управо зато што се боримо за слободу. Није чудо што су Срби пружили отпор кад је 19 држава НАТО напало Србију. Борили смо се јуначки, а пораз је био политички, а не војнички!
Чак ни политички пораз није био потпун, јер је Косово и Метохија Резолуцијом 1244 СБ УН део територије Србије.
Четврто што морамо да предузмемо је да одржавамо савезништво са Русијом, Кином, Ираном и сличним државама које нису србофобне, русофобне и које могу да нам буду партнери, а не надређени у том односу.
Србија и Русија морају да заједнички делују у спољној политици. Русија је ту већ пружила руку. Морамо да имамо заједничко тело које ће координирати спољну политику. Русија је на том пољу Србима изузетно помогла спречавајући да се усвоје декларације о нашој тзв. геноцидности. Сада када је Русија предложила да цео свет донесе резолуцију у УН којом ће осудити НАТО агресију, а Русија има огроман ауторитет у међународној заједници – сасвим је могуће да Скупштина УН осуди НАТО агресију. То је била агресија и у правном и у политичком смислу. НАТО је самовољно напао Србију и ЦГ. Због моћи НАТО, државе су ћутале и нису се изјасниле шта је то било, али моћ Запада је опала, а ауторитет Русије, Кине и Ирана расте и долази време да се неправда исправи. Оно што заједно можемо је заједничко деловање на међународном плану.
Следећи корак је приближавање економија и повећавање економске сарадње. Држава не може да напредује без економије. Морамо појачати присуство на руском тржишту и да доведемо њихове компаније код нас.
Такође можемо и да сарађујемо и војно. Показало се да је руско оружје супериорније од НАТО оружја и Србија оно што не може сама да произведе то треба да набави у Русији.
Даље – културна и духовна сарадња. Треба нам приближавања две цркве и институција културе. Западна култура је доминантна на Балкану деценијама. Али, људи као Милош Биковић и други, руска култура се пробија и постаје нам интересантна њихова кинематска продукција. Срби у руским филмовима нису приказани као геноцидан народ него жртве.
Да не заборавимо сарадњу у спорту. Већина света сарађује са Русијом, а она је огромно потенцијално спортско тржиште на коме наши спортисти могу да се ангажују и остваре далеко више него до сада
ИЗВОР: srbratstvo.ru
Preuzeto sa; https://naukaikultura.com/zoran-milosevic-spreciti-razorno-delovanje-zapada-i-zbliziti-se-sa-rusijom/
Надајмо се, да ће аутор идеје о литијуму, којим би се “купили” Амери проитати овај материјал, који нам само потврђује изреку о пруженом прсту и последицама.