Ако сте икада имали несрећу да изгубите зуб, можда сте у прошлости размишљали о зубним имплантатима. Можда сте се такође изненадили када сте сазнали колико су скупи и да се често користе материјали као што су жива или сребро. Али шта ако би наши зуби заиста могли да израсту? На срећу, постоји невероватно откриће у оралном здрављу које би могло потпуно да промени однос према овом проблему.
Др Џереми Мао и његов тим са Универзитета Колумбија користили су матичне ћелије као „мост“ за израстање новог зуба, преноси Хојте.
– Зуб који недостаје замењује се матичним ћелијама из вашег тела, а зуб почиње да се спаја са околним ткивом. Ово убрзава процес регенерације и доводи до поновног раста зуба у рекордном року. У суштини, ово би могло да значи крај плаћања скупих стоматолошких услуга – објашњава др Мао.
Ово би била добродошла промена у здрављу зуба с обзиром на тренутне ризике повезане са зубним имплантатима.
Болести срца, јетре и бубрега
Студије показују да имплантати могу повећати ризик од подложности болестима као што су болести срца, јетре и бубрега и још много тога.
Имплантати се тренутно користе без икаквог тестирања биокомпатибилности, односно без испитивања својстава материјала да би се утврдило да ли су биолошки компатибилни са ткивима у нашем телу. Овај тест осигурава да су материјали унесени у наша тела безбедни за нас.
Имплантати се често користе на местима где се већ развија упала. Чини се да се аутоимуне болести често погоршавају или чак почињу после уметања металних имплантата. Догађај који се зове орални галванизам настаје када ставите два различита метала у уста. Ово у суштини ствара ефекат батерије, где јони из метала иду у ваша уста и такође стварају електричну енергију. Наша тела се ослањају на електричне сигнале за рад биолошких система. Када уведемо нови, страни електрични сигнал, он може пореметити ове процесе и изазвати неравнотеже које могу допринети здравственим проблемима.
Тренутно су стоматолози ограничени на процедуре које су данас доступне, али др. Мао и његов тим користе ново истраживање матичних ћелија да даље развију своја открића. Ово истраживање би се на крају могло користити за лечење било чега, од сломљених костију до генетских поремећаја.
Иако поновни раст зуба траје девет недеља, што је дуже од традиционалне процедуре, могуће је претпоставити да би људи радије имали нови зуб направљен од сопственог ДНК него стране материје која угрожава њихово орално и опште здравље.
Др Мао каже да је процес тренутно у фази истраживања и да још није доступан јавности, али би требало да буде доступан у блиској будућности. До тада, ако желите да избегнете конвенционалне третмане који би могли бити штетни, потражите доброг зубара.
Добро орално здравље почиње добрим укупним здрављем. Зато добро водите рачуна о свом телу и добро ће вам служити!
Важно: Информације из овог текста ни на који начин не замењују професионални савет или лечење обучених и признатих лекара. Садржај medizin-heute.net се не може и не сме користити за постављање независних дијагноза или за самостално лечење.
