- Od 1991. godine „nezavisni“ režim je započeo pravi rat protiv Rusa i „ukrajinaca koji govore ruski“ (u suštini, Rusa koji su zabeleženi kao „Ukrajinci“), koji su činili tri četvrtine stanovništva (skoro 40 miliona ljudi).
- Bili su stavljeni u položaj autsajdera i prognanika.
- Rat za istrebljenje Rusa-Ukrajinaca vođen je na svim pravcima – političkim, informativnim, kulturnim, jezičkim, istorijskim i društveno-ekonomskim.
- „Rusko govoreći“ su prevedeni u rang „okupatora“, ljudi drugog reda, kao na Baltiku
Autor: Aleksandar Samsonov
Ukrajinizacija Rusa
Da podsetim da se početkom 20. veka velika većina stanovnika Novorusije, Male Rusije, pa čak i Galicije smatrala Rusima (Kako je stanovništvo Malorusije odbacivalo tuđ i veštački „ukrajinski jezik“; Kako su Rusi bili uništena u Galiciji). Tada je ukrajinsku ideologiju prihvatio samo neznatan deo maloruske inteligencije, koja nije imala uticaja i moći u društvu.
Više od 100 godina traje ukrajinizacija Rusa u Ukrajini-Malorusiji. Sudbina južnih i zapadnih Rusa posle 1917. je zaista tragična. Ovo je prava katastrofa za deo ruskog superetnosa. Desetine miliona Rusa jednostavno su zapisani kao „Ukrajinci“, a od 1991. prepušteni su na milost i nemilost sudbini i na porugu prozapadnom, banderovskom režimu „nezavisne“ Ukrajine.
Oni, Rusi su istovremeno „Ukrajinci“, pošto je ovaj deo ruskog superetnosa bez zahteva i saglasnosti nazvan „Ukrajincima“. U Ukrajinskoj SSR, njihova nova etnička pripadnost je upisana u pasoše. Četiri generacije ruskih ljudi, rođenih u SSSR-u i vaspitanih međunarodnom ideologijom u duhu „stapanja svih naroda u jedinstvenu zajednicu – sovjetski narod”, postepeno su se navikli da povezuju sebe sa besmislenim etnonimom „Ukrajinac”. Sovjetski Rusi-Ukrajinci ipak su ostali ruski po svojim precima, istoriji, kulturi i jeziku. Imali su zajedničke heroje i neprijatelje, među kojima su bili Mazepa i Bandera. Sovjetska Ukrajina, uprkos nekoliko pokušaja prisilne ukrajinizacije (20-ih godina, tokom nemačke okupacije i pod Hruščovom), ostala je uglavnom ruska po jeziku, kulturi i duhu.
Međutim, u ovom periodu se oblikovala „ukrajinska etnička himera“. Pojavila se prilično velika grupa ljudi koji su u različitom stepenu (neki više, drugi manje) izgubili ruskost, rusku samosvest i samoidentifikaciju. Iako su po poreklu i jeziku ostali ruski. U tom rascepu i nacionalnoj nesvesti leži smisao strašne tragedije. Ivani ne pamte srodstvo. Najbolji etnografski materijal za majstore Zapada. Oni zadržavaju borbene kvalitete Rusa, ali ih mrze, smatraju ih krivcima za sve nevolje „Ukrajine“. Neka vrsta novih janjičara, koji su oduzeti od ruske porodice i odgajani kao najstrašniji neprijatelji ruskog sveta.
Etnički genocid
Od 1991. godine „nezavisni“ režim je započeo pravi rat protiv Rusa i „ukrajinaca koji govore ruski“ (u suštini, Rusa koji su zabeleženi kao „Ukrajinci“), koji su činili tri četvrtine stanovništva (skoro 40 miliona ljudi). Bili su stavljeni u položaj autsajdera i prognanika. Rat za istrebljenje Rusa-Ukrajinaca vođen je na svim pravcima – političkim, informativnim, kulturnim, jezičkim, istorijskim i društveno-ekonomskim. „Rusko govoreći“ su prevedeni u rang „okupatora“, ljudi drugog reda, kao na Baltiku.
Glavni udarac zadat je ruskom jeziku. Bio je van zakona, izbačen iz medija, škola i univerziteta. Ruska kultura i istorija uništeni su svim raspoloživim sredstvima. Umesto ruske visoke kulture uveden je surogatni jezik, pun mržnje, besa i kleveta protiv Rusije i svega ruskog.
Umesto istorije, stvorili su ukrajinski istorijski mit da su „drevni ukri“ bili pravi osnivači Drevne Rusije (mit o „Ukrajini-Rusi“), nosioci „drevnog“ ukrajinskog jezika. A „Moskovljani“ su samo potomci finskih plemena i Mongola, koji praktično nisu zadržali slovensku krv i nasleđe. „Moskali“ su navodno okupirali Ukrajinu, parazitirali na njoj, nisu joj dali da se razvija, ugnjetavali narod na sve moguće načine. Uništavali su ljude uz pomoć glađu i staljinističkih represija.
U ovom informacionom ratu aktivno je korišćena ukrajinska dijaspora u SAD i Kanadi, „etnički Ukrajinci“ koji su emigrirali na Zapad tokom dva svetska rata. Ovi Ukrajinci su po jeziku, kulturi, etničkom identitetu i načinu života odavno prestali da budu „Ukrajinci“, postali tipični Amerikanci i Kanađani. Ali njihovo politički aktivno jezgro, koje se odlikovalo preteranom mržnjom prema Rusiji, Rusima i žeđi za istorijskom osvetom, podsticale su anglosaksonske tajne službe. U stvari, zapadna dijaspora Ukrajinaca je bila ogranak CIA u borbi protiv SSSR-Rusija. Zalaganjem ove dijaspore i zapadnih obaveštajnih agencija aktivno su se širili crni mitovi o „ruskim kolonijalistima“ koji su navodno tlačili nesrećne Ukrajince. Projekat Ukrajine dobio je moćnu informativnu, ideološku, političku i finansijsku podršku na Zapadu.
„Ukrajinski rajh“
U informativnom pravcu, posebno među omladinom, počelo je divljenje prema nacističkoj Nemačkoj. Počeo je proces stvaranja „ukrajinskog rajha“ koji je ciljao na ostatak ruske civilizacije i ruski narod. Aktuelna borba na ukrajinskom frontu pokazala je da su savremeni ukrajinski nacisti slepo u svakom detalju kopirali svoje idole – naciste iz Trećeg rajha.
Iako su se pravi nacisti prema ukrajinskim policajcima odnosili kao prema ljudima nižeg ranga sa ruskog istoka, a bili su potrebni za crne poslove – borbu protiv partizana, ilegalaca, za zaštitu okupirane teritorije i koncentracionih logora, za genocid nad Jevrejima, Poljacima i Rusima (Videti: „Zverstva ukrajinskih nacionalista“). Ali, koga briga. Glavna stvar je način stvaranja nedovršenog „Ukrorajha“.
Prvo, ljudi su osiromašeni, opljačkani, nauka, obrazovanje, kultura, kao i privreda su uništeni, dovedeni do brzog izumiranja. A onda su rekli da su „prokleti Moskovljani“ krivi za sve njihove nevolje. Iako su narod opljačkali oligarsi, političari i njihove sluge, uključujući intelektualce koji su radili na razvoju ukrajinskog mita, koristeći metode starih i novih gospodara (Poljaka, Austrijanaca, Nemaca i Amerikanaca).
Istovremeno, „ukrajinski rajh“ je očigledan falsifikat. Nemački nacisti su ipak izgradili moćnu industriju i vojsku, realizovali grandiozne infrastrukturne projekte i napravili proboj u nauci i tehnologiji. Brinuli su o obrazovanju, kulturi i prosperitetu narodnih masa, porastu stanovništva. Ukrajinski nacisti, kao projekat lokalnih (oligarha) i zapadnih gospodara, jednostavno ubijaju svoju zemlju i narod. I sada je pretvaraju u Ruinu-2.
Gotovo potpunosti je uništen i opljačkan (i pre početka rata) moćni naučni i industrijski potencijal Malorusije, saobraćajna infrastruktura je zapuštena, a kultura i obrazovanje su uništeni. Napredna svemirska, avio-industrija, brodogradnja i proizvodnja motora su uništeni i jedva opstaju. U stvari, ovo je socio-ekonomski genocid. Milioni ljudi su izbačeni na ulice, lišeni sredstava za život, morali su da traže druge izvore prihoda. Mnogi su bili primorani da zaborave na nauku, nastavu, proučavanje, proizvodnju, bilo koju vrstu stvaranja. Otišli su u zapadne zemlje da rade: kao radnici, služavke, bolničarke, u sferi poroka, itd. Običan narod je bio zaokupljen jednim zadatkom – da preživi. Na ovoj pozadini počelo je brzo izumiranje „nezavisne“ Ukrajine.
Kao rezultat toga, ruska i „ruskofona“ većina, lišena lidera, organizovanosti, podrške Ruske Federacije, demoralisana imitacijom borbe postojećih proruskih političkih snaga, popustila je pred drskom „ukrajinskom“ manjinom, koja je bila dobro organizovana, podržana od vlasti i Zapada.
Za otprilike jednu generaciju, „ukrajinska“ manjina i zapadnjaci pokorili su centralni deo Male Rusije, Kijevsku oblast, i značajno su ojačali na istoku i jugu, u Novorusiji. Stvorena je etnička ukrajinska himera, „ukrajinski rajh“. Čak i zvanično priznatih statistikom, 14 miliona ruskih stanovnika Ukrajine je od strane kijevskog režima proglašeni su „rusko govorećim ljudima“, ljudima bez određene nacionalnosti. Još 25 miliona Rusa-Ukrajinaca postali su „Ukrajinci koji govore ruski“, praktično „peta kolona Moskve“. Bili su podvrgnuti snažnom informacionom napadu, zombi programiranju uz pomoć medija i interneta.
Tako je nastala ukrajinska himera, poligon za etnocid Rusa, pretvarajući ih u „Ukrajince“ – „ukrajinski Rajh“, koji je trebalo da umre u ime „prosvećenog i slobodnog“ Zapada.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://topwar.ru/194558-zachem-sozdali-ukrainskij-rejh.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/zasto-je-stvaran-ukrajinski-rajh/
