I danas ima i čestitih žena koje hode žrtvenim stazama Marte i Marije. To nimalo nije lako, naročito u ovom vremenu, kada sve ima svoju cenu. Sve je izloženo prodaji pa, na žalost, i ljudsko telo. Znamo da ženi nikada nije bilo lako, a pogotovu danas, nositi i pronositi ljudsko dostojanstvo.:
Piše:Protojerej Vasilije Tomić
S velikim divljenjem prihvatamo da je preko ženskog jestastva ljudskom rodu ukazana najveća moguća čast: Bog je udostojio ženu da od nje bude rođen; da kroz ženu siđe među nas, ljude i da od žene primi ljudsko tijelo i prirodu.
Žena se i danas, kao i uvek, nalazi na vetrometrini želja i pohota, s jedne strane, i priziva na žrtvu odricanja, s druge strane. Na jednu stranu ženu mame Irodijade i Jezavelje, a na drugu stranu ženu priziva Presveta Majka, i druge žene, mučenice, podvižnice i stradalnice. Svojom odlukom na koju će stranu, žena određuje ne samo svoju sudbinu nego i sudbine mnogih, na nju upućenih. Ženu sa sviju strana obasipaju pozivima i iskušenjima; nude joj razne slobode samo da bi je zarobili. Ustremilo ih se mnogo koji nastoje – i uspevaju – da ženu izvedu iz kuće, da je razdvoje od dece, supruga, normalnog života.
Nikada, čini mi se, nije bilo veće potrebe za žrtvom od strane žene. Svojom žrtvom žena osmišljava živote onih koji je okružuju. Gde umorni, opterećeni, nervozni muževi da nađu tiho pristanište u povratku sa napornog i razornog posla ako ne u okrilju toplog porodičnog gnezda. Žena svojom toplinom otopljava kuću. Kuda da pođu deca; kome da se obrate; na koga da se oslone; kome da se potuže; na čijim grudima da se zaplaču ako ne na grudima svojih majki. Da li da idu i bazaju po ulicama, molovima; da se prebijaju po disko-klubovima i barovima; da se obrate sektama i sektašima?
Žena ima pravo da upita i da pita: gde ona da nađe ljubav i snagu za sve ono što se od nje traži. Ima pravo da je nađe u svome mužu, kod svoje dece, rodbine; ako ljubavi igde ima. A ako nema, ne ostaje joj drugo nego da stisne srce, sklupča se, ćuti i – trpi. I to je ženski; rekao bih, i viteški.
Čestita je žena blagoslov kući, u meri u kojoj je nečestita prokletstvo kući i ukućanima. Car David blagosilja onoga koji se boji Gospoda i koji hodi putevima Božijim, rečima: „Blago tebi, i dobro ti je. Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvojega“. (Ps. 128, 2-3) Tu Car David misli na skromnu, bogobojažljivu, vrednu ženu. Jer, „vredna je žena venac mužu svojemu; a koja ga sramoti, ona je kao trulež u kostima.“ (PrS.12, 4) Otuda, „ko je našao dobru ženu – kako veli Premudri Solomon – našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.“ (PrS.18, 22) Dobra žena je dar od Boga. „Kuća i imanje nasleđuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.“ (PrS. 19,14) Isti car, Solomon, na nekoliko mesta ponavlja misao da je bolje „sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.“ (PrS. 21, 9)
Premnogo je kompanija koje se bave stvaranjem i lansiranjem kojekakvih ulepšavajućih sredstava; puno je stručnih časopisa, radio i TV emisija usredsređenih na spoljašnju lepotu žene. Mnogi od toga posla žive. Na ženi, hrišćanki, je da ukaže i sama prihvata druge vrednosti, u ovom prevarnom vremenu zapostavljene. Vrsna žena “vredi više nego biser“, (PrS. 31, 10) uzvikuje Premudri Solomon. Ali žena vrsna – vrlinama. „Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.“
(PrS. 31, 30) Apostol Pavle poziva hrišćanke da se stidom i čestitošću ukrašavaju i krase, „ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim, nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se – kako Apostol kaže – privoleše bogopoštovanju.“ (1. Tim. 2, 9-10) „Vaše ukrašavanje – savetuje sveti apostol Petar – da ne bude spolja: u pletenju kose i u kićenju zlatom ili u oblačenju haljina; nego u skrivenome čoveku srca, u nepropadljivosti krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom dragoceno. Jer tako nekad ukrašavahu sebe i svete žene koje se uzdahu u Boga i pokoravahu se svojim muževima.“ (1. Petr. 3, 3-5)
Znamo da je danas izraz: pokoravati se, postao politički neispravan, nepriličan, grubost za uši mnogih. Kad sveti apostol Pavle žene poziva da se pokoravaju “svojim muževima kao Gospodu“, (Ef. 5, 22) on, istovremeno, zahteva od muževa da vole „svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju“. (Ef. 5, 25) „Tako su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli“. (Ef. 5, 28) Kada se o ovome razmisli, uvidi se da Apostol na zajedničku, obostranu, ljubav poziva. Jer ko voli sebe i nekoga pored sebe – svoju suprugu – neće od nje tražiti ropsku poslušnost niti bilo šta što sam sebi poželio ne bi.
IZVOR: https://prijateljboziji.com
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/vrednost-dobre-zene/
