Photo by Wisam Hashlamoun / Getty
Danas je jasno da se radi o očajničkom pokušaju najvećih zločinaca u ljudskoj istoriji, sponzora „krstaških ratova“, kolonizacije, svetskih ratova, obojenih revolucija, hibridnih ratova i manipulacija ljudskom svešću, da po svaku cenu očuva svoj ljudožderski sistem i bar delimično njegov uticaj, a da svakako sebe spasu od kazne.
Posle velikih nada koje su u celom svetu, pa i u samoj Rusiji, probudili „novi principi“ američke politike, proklamovani u drugom mandatu Donalda Trampa, koji su se oslanjali na američki konzervativizam, pa i prvi koraci u njihovom sprovođenju – ukidanje USAID-a, orijentacija na zaustavljanje konflikta u Ukrajini, susret sa Putinom u Enkoridžu, ono što je usledilo – agresivne akcije prema Venecueli i Kubi, a naročito neograničeno solidarisanje sa Izraelom, koje je dovelo do američko-izraelske agresije na Iran, jedne od najopasnijih ratnih epizoda savremene istorije, izazvalo je, ne ne samo kod javnosti u svetu i u samoj Americi, nego i kod većine svetskih političara, ne samo veliku razočaranost Donaldom Trampom, nego i zbunjenost i oklevanje da se zbivanjima daju adekvatne ocene.
Pokušaćemo ovde da analiziramo ta zbivanja i predložimo adekvatne zaključke.
Jedna od ikona mladih američkih konzervativaca, koji su podržali Trampa, Čarli Kirk, ubijen je u septembru 2025. Njegovo ubistvo se povezuje sa okretanjem leđa „hrišćanskom cionizmu“ posle brutalnih zločina izraelskog režima u pojasu Gaze. Džo Kent, koji je podneo ostavku na mesto šefa Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma SAD u znak protesta zbog agresije na Iran, svedočio je da je Kirk pred kraj života tražio da se ta agresija ne pokreće.
Pod pritiskom javnosti, u prvom redu svojih pristalica, Tramp konačno, u januaru 2026. objavljuje „Epstinove fajlove“, čime sa godinu dana zakašnjenja ispunjava svoje predizborno obećanje. Svetska javnost je užasnuta stepenom umešanosti američke, u prvom redu liberalne „elite“, ali i samog Trampa u korupciju, pedofiliju i satanizam, kao i stepenom umešanosti izraelskih tajnih službi u sve to.
Danas su mnogi skloni da Trampovu ubrzanu odluku da pokrene agresiju velikih razmera na Iran dovedu u direktnu vezu sa objavljivanjem „Epstinovih fajlova“.
U isto vreme, dešava se nešto što je u našoj javnosti najmanje primećeno, pa ćemo mu stoga ovde posvetiti malo više prostora. Naime, 17. januara 2026. objavljena je „Izjava Patrijaraha i Poglavara Crkava u Jerusalimu o jedinstvu i predstavljanju hrišćanskih zajednica u Svetoj zemlji„, kojom poglavari svih hrišćanskih zajednica prisutnih na Svetoj zemlji (Pravoslavne – Jerusalimske i Antiohijske Patrijaršije, Rimokatoličke, Jermenske, Koptske, Etiopske, Maronitske, pa čak i Evangelističke Luteranske Crkve Jordana i Svete Zemlje), preko svog koordinacionog tela, izražavaju svoj izričito negativan stav prema „hrišćanskom cionizmu“, ograđujući se tako od opasnih događaja koji će uslediti posle nešto više od mesec dana.
Ovde ćemo prvi put u celini citirati ceo tekst te izjave:
„Patrijarsi i Poglavari Crkava u Svetoj zemlji potvrđuju pred vernicima i pred svetom da je stado Hristovo u ovoj zemlji povereno Apostolskim Crkvama, koje su vekovima nosile svoju svetu službu sa nepokolebljivom predanošću. Nedavne aktivnosti lokalnih pojedinaca koji promovišu štetne ideologije, poput hrišćanskog cionizma, obmanjuju javnost, seju zabunu i štete jedinstvu našeg stada. Ti poduhvati su našli podršku kod određenih političkih aktera u Izraelu i šire, koji nastoje da promovišu političku agendu koja može štetiti hrišćanskom prisustvu u Svetoj Zemlji i na širem Bliskom Istoku.
Sveto pismo nas uči da ‘tako smo mnogi jedno tijelo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima’ (Rimljanima 12:5). Polagati pravo na autoritet van zajednice Crkve znači povrediti jedinstvo vernika i opteretiti pastirsku misiju poverenu istorijskim crkvama u samoj zemlji gde je naš Gospod živeo, učio, patio i vaskrsao iz mrtvih.
Patrijarsi i Poglavari Crkava dalje sa zabrinutošću primećuju da su ove osobe dočekane na zvaničnim nivoima i lokalno i međunarodno. Takvi postupci predstavljaju mešanje u unutrašnji život crkava i nipodaštavanje pastirske odgovornosti koja je poverena Patrijarsima i Poglavarima Crkava u Jerusalimu.
Patrijarsi i Poglavari Crkava u Jerusalimu ponavljaju da samo oni predstavljaju Crkve i njihovo stado u pitanjima koja se tiču hrišćanskog verskog, zajedničkog i pastirskog života u Svetoj Zemlji.
Neka Gospod, koji je Pastir i Čuvar duša, podari mudrost za zaštitu Njegovog naroda i očuvanje Njegovog svedočanstva u ovoj svetoj zemlji.“
(Jerusalim Getty © Photo by Alexi Rosenfeld)
Dakle, Patrijarsi i Poglavari Crkava „hrišćanskom cionizmu“, učenju koje je prihvatila većina evangelističkih protestanata u SAD (po nezvaničnim procenama ima ih preko 60 miliona) ne priznaju ni status verskog učenja, pa čak ni sekte, već ga nazivaju „štetnom ideologijom“ opasnom i po hrišćane „u Svetoj Zemlji i na širem Bliskom Istoku“.
Dakle, ako konstatujemo da se na čelu SAD danas nalaze ličnosti sa „štetnom ideologijom“, koje su svojom agresijom na Iran uputile pretnju globalnom miru, a time i hrišćanima i svim ljudima na planeti, moramo se zapitati kako i kada je nastala ta „štetna ideologija“ i zašto o tome tako malo znamo.
O „hrišćanskom“ ili bolje rečeno, „protestantskom cionizmu“, malo znamo jer je cionizam „politički mejnstrim“ države Izrael, a svako ko ga kritikuje, rizikuje da bude optužen za antisemitizam. Pa tu temu izbegavaju ne samo političari, nego i bogoslovi, istoričari, politolozi…
Cionistička ideja se učvrstila prvo u Britaniji, u 18. veku, pa zatim u SAD, pre nastanka jevrejskog cionističkog pokreta (krajem 19. veka), pozivajući se na vrlo sporna tumačenja Starog zaveta i Otkrivenja Jovanovog. Paralelno sa jevrejskim religioznim cionizmom, koji je i sam sporno učenje, a propoveda da Jevreji „aktivnom pozicijom“, to jest povratkom u Svetu zemlju, ubrzavaju obnovu Solomonovog hrama i dolazak Mesije, „hrišćanski cionisti“ smatraju da je Armagedonska bitka moguća samo u Svetoj zemlji naseljenoj Jevrejima, pa iz sve snage pomažu njihov povratak, jer i oni smatraju da će svojom „aktivnom pozicijom“ ubrzati Armagedonsku bitku i drugi dolazak Hristov. Tada će po njima, u hrišćanstvo preći i svi Jevreji, koje inače, poštuju kao „rođake“, jer se Hristos „rodio kao Jevrejin“.
Ako tome dodamo da i jedni i drugi sebe smatraju „Bogom danima“, što im omogućava da sve ostale (Srbe, Ruse, Arape, Irance itd. do u nedogled) ubijaju bez milosti, ali i da u to ime i sami ginu (Hegset svoje vojnike poziva u „krstaški rat“), postavlja se pitanje ima li suštinske razlike između ove „štetne ideologije“ i fašizma?
Cionistička ideja uopšte ne postoji u pravoslavlju, a negiraju je i katolici i najveći deo ostalih hrišćana. Ona postoji samo u jednom delu anglosaksonskih protestanata.
Cionistička ideološka obmana je javno postala jedan od prioriteta spoljne politike Britanije, prve globalne imperije, sa Balfurovom deklaracijom 1917. godine. Međutim, da bi ovaj prioritet mogao da se ostvari, bio je neophodan još i – holokaust! Tek potom se dovoljno međunarodnih činilaca složilo sa stvaranjem države Izrael i ona je nastala 1948. godine. A novi igrač u ulozi svetske supersile – SAD, bio je u međuvremenu dovoljno zaražen „hrišćanskim cionizmom“, da bi mogao da postane glavni saveznik i pokrovitelj Izraela.
Dakle, glavni agresori današnjeg sveta su SAD i Izrael, čeda Britanske imperije, čeda svetske kriminalne oligarhije, čeda zla! I moglo bi se reći – dve veštačke države i dva najstrašnija oruđa oligarhijske bande.
Zašto je sve to britanskoj, tj. anglosaksonsko-jevrejskoj (čitaj: glavnoj svetskoj) oligarhijskoj bandi bilo potrebno? Zato što je ocenila da će posle propasti Turske imperije i oslobođenja arapskog sveta, ostati bez značajne poluge uticaja na geostrateški preznačajnom i naftom prebogatom Bliskom Istoku (i Centralnoj Aziji). A upravo to je glavno poprište viševekovnog suprotstavljanja, odnosno borbe na životi i smrt zapadnog sveta pod anglosaksonsko-jevrejskom oligarhijskom diktaturom (čitaj: pod komandom najgore svetske bande zločinaca) i ruskog sveta, odavno od milošte (tipični anglosaksonski eufemizam!) nazvanom: Velika igra!
I to je bila velika igra dok je Rusija dozvoljavala da se sa njom igraju i da dobrovoljno učestvuje u „utakmici“ u kojoj je rat protiv Rusije, kao najsnažnije tvrđave čovečanstva predstavljan kao „hladni rat“, ili čak „sukob dve supersile“.
Danas je jasno da se radi o očajničkom pokušaju najvećih zločinaca u ljudskoj istoriji, sponzora „krstaških ratova“, kolonizacije, svetskih ratova, obojenih revolucija, hibridnih ratova i manipulacija ljudskom svešću, da po svaku cenu očuva svoj ljudožderski sistem i bar delimično njegov uticaj, a da svakako sebe spasu od kazne.
(Benjamin Netanjahu i Donald TrampPhoto by Avi Ohayon – GPO/Anadolu / Getty)
Isto tako je jasno da taj očajnički pokušaj bande oligarhijskih zločinaca nema nikakve šanse na uspeh, jer su Novi svet, koji predvode Rusija, Kina i BRIKS – konsenzus civilizacija, i Svetska većina, u kojoj je više od sedam milijardi ljudi, u svemu i zauvek daleko pretekli „Kolektivni zapad“, koji se nalazi pod oligarhijskom diktaturom zločinačke bande, u kome nema više ni traga demokratije i u kome se vrši nemilosrdno manipulisanje ljudima pomoću korupcije, elektronskih medija i „štetnih ideologija“.
Jevreji nisu izvor zla, ali su ispali najpogodniji materijal za zloupotrebu. Neki od njih su svakako već dugo bitan deo kriminalne oligarhije i njenih organizacija („zakulise“), koji i jevrejski narod i države Izrael i SAD koriste kao sredstvo za ostvarivanje svojih zločinačkih ciljeva.
Zloupotreba religije (i jevrejske i jedne grane hrišćanstva, kao i islamske, kroz terorizam, Al Kaidu i ISIL) je zapravo MAGNUM KRIMEN, najveći zločin u ljudskoj istoriji. Nacifašizam je samo jedan rukavac tog zločina.
Rusija i Kina bi trebalo, što pre to bolje, da krenu u raskrinkavanje i najširu i najintenzivniju moguću propagandnu kampanju osude tog zločina, kao i identifikaciju i eliminaciju glavnih zločinaca, da bi se izbegao svetski rat sa milijardama žrtava. Jer oni koji na duši nose milione ljudskih života ne prezaju ni od čega. Ono što smo propustili u Nirnbergu – da kaznimo lutkare, režisere i finansijere, sada se mora završiti zauvek. U pitanju je opstanak čovečanstva, a on više nikada ne sme biti doveden u pitanje!
Glavni zločinci nisu ni Tramp, pa čak ni Netanjahu – oni su samo marionete sa visokim činovima. Ali njihova odgovornost je ogromna i nesumnjiva. Podmetnuli su požar u regionu Persijskog zaliva, koji je već odneo tri hiljade ljudskih života i stvorio nemerljivu materijalnu štetu, koju će osećati ceo svet i doveli u pitanje samo postojanje Izraela…
Tramp je verovatno želeo da zaustavi istorijsku katastrofu svoje zemlje. Opredeljujući se za hrišćanski konzervativizam, izabrao je jedinu izglednu varijantu. Ali, pokazalo se da nije bio dovoljno svestan ni lične ranjivosti (Epstin), a još manje sistemske ranjivosti svoje nacije („hrišćanski cionizam“). Svako, pa i on, ima šansu da se pokaje i odustane od greha. Da sledi put – bar Čarli Kirka. Tako bi još mogao da spasi svoju dušu, pa i Ameriku, uprkos tome što je oligarhijska banda apsolutno nemilosrdna. Ako zaista želi da bude veliki i da učini Ameriku velikom, krenuće tim putem, i mi mu to želimo. Ako i ne stigne do kraja, put će nastaviti njegovi sledbenici.
Sedmi krug pakla, privremeno stacioniran u Londonu, uplašio se puta Čarli Kirka i odigrao na sve Trampove slabosti, sa željom da ga privuče sebi i time ga se reši. Istovremeno je organizovana „svađa unutar NATO-a“, sa željom da zbuni Ruse i Kineze i stvori im lažnu nadu, dok se rat protiv njih vodi na više frontova i postao je svetski.
Rusija i Kina, sa snagom i mudrošću, koje im ne nedostaju, neće ispustiti pobedu koju su već izvojevali, ali moraju obezbediti da neprijatelj u svom očajanju ubije što manje ljudi i da banda oligarhijskih zločinaca doživi globalnu društvenu i medijsku osudu, da bude identifikovana i uništena. Neprijatelja koji se sam upropašćuje, ne treba silom zaustavljati, nego mu ubrzati put u ponor.
A mi? U zagrljaj Svetom Savi, Svetom mučeniku knez Lazaru i svim srpskim mučenicima, na ispovest i pokajanje! U zagrljaj majci Rusiji i što dalje od onih koji su nam decu ubijali i koji u najdublji ponor srljaju!
Izvor: https://rt.rs/opinion/vladimir-krsljanin/179940-hriscanski-cionizam-poslednji-ulog-u-velikoj-igri/
