Photo by Wisam Hashlamoun / Getty
Данас је јасно да се ради о очајничком покушају највећих злочинаца у људској историји, спонзора „крсташких ратова“, колонизације, светских ратова, обојених револуција, хибридних ратова и манипулација људском свешћу, да по сваку цену очува свој људождерски систем и бар делимично његов утицај, а да свакако себе спасу од казне.
После великих нада које су у целом свету, па и у самој Русији, пробудили „нови принципи“ америчке политике, прокламовани у другом мандату Доналда Трампа, који су се ослањали на амерички конзервативизам, па и први кораци у њиховом спровођењу – укидање УСАИД-а, оријентација на заустављање конфликта у Украјини, сусрет са Путином у Енкориџу, оно што је уследило – агресивне акције према Венецуели и Куби, а нарочито неограничено солидарисање са Израелом, које је довело до америчко-израелске агресије на Иран, једне од најопаснијих ратних епизода савремене историје, изазвало је, не не само код јавности у свету и у самој Америци, него и код већине светских политичара, не само велику разочараност Доналдом Трампом, него и збуњеност и оклевање да се збивањима дају адекватне оцене.
Покушаћемо овде да анализирамо та збивања и предложимо адекватне закључке.
Једна од икона младих америчких конзервативаца, који су подржали Трампа, Чарли Кирк, убијен је у септембру 2025. Његово убиство се повезује са окретањем леђа „хришћанском ционизму“ после бруталних злочина израелског режима у појасу Газе. Џо Кент, који је поднео оставку на место шефа Националног центра за борбу против тероризма САД у знак протеста због агресије на Иран, сведочио је да је Кирк пред крај живота тражио да се та агресија не покреће.
Под притиском јавности, у првом реду својих присталица, Трамп коначно, у јануару 2026. објављује „Епстинове фајлове“, чиме са годину дана закашњења испуњава своје предизборно обећање. Светска јавност је ужаснута степеном умешаности америчке, у првом реду либералне „елите“, али и самог Трампа у корупцију, педофилију и сатанизам, као и степеном умешаности израелских тајних служби у све то.
Данас су многи склони да Трампову убрзану одлуку да покрене агресију великих размера на Иран доведу у директну везу са објављивањем „Епстинових фајлова“.
У исто време, дешава се нешто што је у нашој јавности најмање примећено, па ћемо му стога овде посветити мало више простора. Наиме, 17. јануара 2026. објављена је „Изјава Патријараха и Поглавара Цркава у Јерусалиму о јединству и представљању хришћанских заједница у Светој земљи„, којом поглавари свих хришћанских заједница присутних на Светој земљи (Православне – Јерусалимске и Антиохијске Патријаршије, Римокатоличке, Јерменске, Коптске, Етиопске, Маронитске, па чак и Евангелистичке Лутеранске Цркве Јордана и Свете Земље), преко свог координационог тела, изражавају свој изричито негативан став према „хришћанском ционизму“, ограђујући се тако од опасних догађаја који ће уследити после нешто више од месец дана.
Овде ћемо први пут у целини цитирати цео текст те изјаве:
„Патријарси и Поглавари Цркава у Светој земљи потврђују пред верницима и пред светом да је стадо Христово у овој земљи поверено Апостолским Црквама, које су вековима носиле своју свету службу са непоколебљивом преданошћу. Недавне активности локалних појединаца који промовишу штетне идеологије, попут хришћанског ционизма, обмањују јавност, сеју забуну и штете јединству нашег стада. Ти подухвати су нашли подршку код одређених политичких актера у Израелу и шире, који настоје да промовишу политичку агенду која може штетити хришћанском присуству у Светој Земљи и на ширем Блиском Истоку.
Свето писмо нас учи да ‘тако смо многи једно тијело у Христу, а појединачно уди смо једни другима’ (Римљанима 12:5). Полагати право на ауторитет ван заједнице Цркве значи повредити јединство верника и оптеретити пастирску мисију поверену историјским црквама у самој земљи где је наш Господ живео, учио, патио и васкрсао из мртвих.
Патријарси и Поглавари Цркава даље са забринутошћу примећују да су ове особе дочекане на званичним нивоима и локално и међународно. Такви поступци представљају мешање у унутрашњи живот цркава и ниподаштавање пастирске одговорности која је поверена Патријарсима и Поглаварима Цркава у Јерусалиму.
Патријарси и Поглавари Цркава у Јерусалиму понављају да само они представљају Цркве и њихово стадо у питањима која се тичу хришћанског верског, заједничког и пастирског живота у Светој Земљи.
Нека Господ, који је Пастир и Чувар душа, подари мудрост за заштиту Његовог народа и очување Његовог сведочанства у овој светој земљи.“
(Јерусалим Getty © Photo by Alexi Rosenfeld)
Дакле, Патријарси и Поглавари Цркава „хришћанском ционизму“, учењу које је прихватила већина евангелистичких протестаната у САД (по незваничним проценама има их преко 60 милиона) не признају ни статус верског учења, па чак ни секте, већ га називају „штетном идеологијом“ опасном и по хришћане „у Светој Земљи и на ширем Блиском Истоку“.
Дакле, ако констатујемо да се на челу САД данас налазе личности са „штетном идеологијом“, које су својом агресијом на Иран упутиле претњу глобалном миру, а тиме и хришћанима и свим људима на планети, морамо се запитати како и када је настала та „штетна идеологија“ и зашто о томе тако мало знамо.
О „хришћанском“ или боље речено, „протестантском ционизму“, мало знамо јер је ционизам „политички мејнстрим“ државе Израел, а свако ко га критикује, ризикује да буде оптужен за антисемитизам. Па ту тему избегавају не само политичари, него и богослови, историчари, политолози…
Ционистичка идеја се учврстила прво у Британији, у 18. веку, па затим у САД, пре настанка јеврејског ционистичког покрета (крајем 19. века), позивајући се на врло спорна тумачења Старог завета и Откривења Јовановог. Паралелно са јеврејским религиозним ционизмом, који је и сам спорно учење, а проповеда да Јевреји „активном позицијом“, то јест повратком у Свету земљу, убрзавају обнову Соломоновог храма и долазак Месије, „хришћански ционисти“ сматрају да је Армагедонска битка могућа само у Светој земљи насељеној Јеврејима, па из све снаге помажу њихов повратак, јер и они сматрају да ће својом „активном позицијом“ убрзати Армагедонску битку и други долазак Христов. Тада ће по њима, у хришћанство прећи и сви Јевреји, које иначе, поштују као „рођаке“, јер се Христос „родио као Јеврејин“.
Ако томе додамо да и једни и други себе сматрају „Богом данима“, што им омогућава да све остале (Србе, Русе, Арапе, Иранце итд. до у недоглед) убијају без милости, али и да у то име и сами гину (Хегсет своје војнике позива у „крсташки рат“), поставља се питање има ли суштинске разлике између ове „штетне идеологије“ и фашизма?
Ционистичка идеја уопште не постоји у православљу, а негирају је и католици и највећи део осталих хришћана. Она постоји само у једном делу англосаксонских протестаната.
Ционистичка идеолошка обмана је јавно постала један од приоритета спољне политике Британије, прве глобалне империје, са Балфуровом декларацијом 1917. године. Међутим, да би овај приоритет могао да се оствари, био је неопходан још и – холокауст! Тек потом се довољно међународних чинилаца сложило са стварањем државе Израел и она је настала 1948. године. А нови играч у улози светске суперсиле – САД, био је у међувремену довољно заражен „хришћанским ционизмом“, да би могао да постане главни савезник и покровитељ Израела.
Дакле, главни агресори данашњег света су САД и Израел, чеда Британске империје, чеда светске криминалне олигархије, чеда зла! И могло би се рећи – две вештачке државе и два најстрашнија оруђа олигархијске банде.
Зашто је све то британској, тј. англосаксонско-јеврејској (читај: главној светској) олигархијској банди било потребно? Зато што је оценила да ће после пропасти Турске империје и ослобођења арапског света, остати без значајне полуге утицаја на геостратешки презначајном и нафтом пребогатом Блиском Истоку (и Централној Азији). А управо то је главно поприште вишевековног супротстављања, односно борбе на животи и смрт западног света под англосаксонско-јеврејском олигархијском диктатуром (читај: под командом најгоре светске банде злочинаца) и руског света, одавно од милоште (типични англосаксонски еуфемизам!) названом: Велика игра!
И то је била велика игра док је Русија дозвољавала да се са њом играју и да добровољно учествује у „утакмици“ у којој је рат против Русије, као најснажније тврђаве човечанства представљан као „хладни рат“, или чак „сукоб две суперсиле“.
Данас је јасно да се ради о очајничком покушају највећих злочинаца у људској историји, спонзора „крсташких ратова“, колонизације, светских ратова, обојених револуција, хибридних ратова и манипулација људском свешћу, да по сваку цену очува свој људождерски систем и бар делимично његов утицај, а да свакако себе спасу од казне.
(Бенјамин Нетанјаху и Доналд ТрампPhoto by Avi Ohayon – GPO/Anadolu / Getty)
Исто тако је јасно да тај очајнички покушај банде олигархијских злочинаца нема никакве шансе на успех, јер су Нови свет, који предводе Русија, Кина и БРИКС – консензус цивилизација, и Светска већина, у којој је више од седам милијарди људи, у свему и заувек далеко претекли „Колективни запад“, који се налази под олигархијском диктатуром злочиначке банде, у коме нема више ни трага демократије и у коме се врши немилосрдно манипулисање људима помоћу корупције, електронских медија и „штетних идеологија“.
Јевреји нису извор зла, али су испали најпогоднији материјал за злоупотребу. Неки од њих су свакако већ дуго битан део криминалне олигархије и њених организација („закулисе“), који и јеврејски народ и државе Израел и САД користе као средство за остваривање својих злочиначких циљева.
Злоупотреба религије (и јеврејске и једне гране хришћанства, као и исламске, кроз тероризам, Ал Каиду и ИСИЛ) је заправо МАГНУМ КРИМЕН, највећи злочин у људској историји. Нацифашизам је само један рукавац тог злочина.
Русија и Кина би требало, што пре то боље, да крену у раскринкавање и најширу и најинтензивнију могућу пропагандну кампању осуде тог злочина, као и идентификацију и елиминацију главних злочинаца, да би се избегао светски рат са милијардама жртава. Јер они који на души носе милионе људских живота не презају ни од чега. Оно што смо пропустили у Нирнбергу – да казнимо луткаре, режисере и финансијере, сада се мора завршити заувек. У питању је опстанак човечанства, а он више никада не сме бити доведен у питање!
Главни злочинци нису ни Трамп, па чак ни Нетанјаху – они су само марионете са високим чиновима. Али њихова одговорност је огромна и несумњива. Подметнули су пожар у региону Персијског залива, који је већ однео три хиљаде људских живота и створио немерљиву материјалну штету, коју ће осећати цео свет и довели у питање само постојање Израела…
Трамп је вероватно желео да заустави историјску катастрофу своје земље. Опредељујући се за хришћански конзервативизам, изабрао је једину изгледну варијанту. Али, показало се да није био довољно свестан ни личне рањивости (Епстин), а још мање системске рањивости своје нације („хришћански ционизам“). Свако, па и он, има шансу да се покаје и одустане од греха. Да следи пут – бар Чарли Кирка. Тако би још могао да спаси своју душу, па и Америку, упркос томе што је олигархијска банда апсолутно немилосрдна. Ако заиста жели да буде велики и да учини Америку великом, кренуће тим путем, и ми му то желимо. Ако и не стигне до краја, пут ће наставити његови следбеници.
Седми круг пакла, привремено стациониран у Лондону, уплашио се пута Чарли Кирка и одиграо на све Трампове слабости, са жељом да га привуче себи и тиме га се реши. Истовремено је организована „свађа унутар НАТО-а“, са жељом да збуни Русе и Кинезе и створи им лажну наду, док се рат против њих води на више фронтова и постао је светски.
Русија и Кина, са снагом и мудрошћу, које им не недостају, неће испустити победу коју су већ извојевали, али морају обезбедити да непријатељ у свом очајању убије што мање људи и да банда олигархијских злочинаца доживи глобалну друштвену и медијску осуду, да буде идентификована и уништена. Непријатеља који се сам упропашћује, не треба силом заустављати, него му убрзати пут у понор.
А ми? У загрљај Светом Сави, Светом мученику кнез Лазару и свим српским мученицима, на исповест и покајање! У загрљај мајци Русији и што даље од оних који су нам децу убијали и који у најдубљи понор срљају!
Извор: https://rt.rs/opinion/vladimir-krsljanin/179940-hriscanski-cionizam-poslednji-ulog-u-velikoj-igri/
