Ових дана на нашем информативном простору веома је присутна Гебелсова порука да  „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“,која је, у ствари, једна од теорија нацистичке пропаганде.

Колин Пауел: „Ја сам тај који је у име САД свету изнео лажне информације и то ćе заувек бити део мог живота“.

Професор Срђан Вукадиновић: „Очитио је да су лажне вијести све друго више него озбиљан и одговоран посао медијских дјелатника.“

Пише:Милорад Антонић

Употреба лажних вести одавно је присутна на нашим просторима,  а права најезда одвија се одмах по објављивању прелиминарних резултата овогодишњих децембарских избора.Тако смо чули истину како је актуелни председник државе  „очајани  диктатор“ зато што је свестан да га народ неће.То због тога што ваљда није довољно ни оних 1,8 милиона гласова које је његова листа освојила.

Али „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“.

Вредна пажње је и она изјава од представника   опозиционог блока да су  он и његови освојили  1,5 милион гласова,затим две секунде после да је освојио милион гласова,па након још једне секудне поново 1,5 милиона гласова. Званични извештају у том  термину говорили су  о девесто хиљада освојених гласова.

Али „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“.

И то тако траје. У почетку пласиране кроз медије лажне вести нису сметале  све док народ није схватио да  проглашавање истине преваром а лаж истином  вређа здрав разум. Посебно и све више постаје зачуђујуће, увредљиво и понижавајуће што ту Гебелсову филозофију подржавају и примењују генерације  чији су дедови, очеви и родбина били  њене  жртве.

Судећи по томе што се у међусобним дијалозима и најобичнијим разменама мишљења, а посебно у медијима, свесно  и планирано  сусрећемо са  све бруталнијим лажима и обманама које и изговарамо и примамо као да смо попили чашу воде значи да смо се саживели са лажима. Право је чудо  да таква порука из колевке тоталитарног фашистичког  режима у Немачкој нађе своју практичну примену у демократизованом друтшву, не само код нас, већ у свету уопше.

Ако би тражили корене тако олаке примене лажи и обмана онда би с правом требало рећи да су баш  изборне кампање верификовале лаж као истину што је посебан  апсурд и подвала невиђених размера. Замислите ,онима који се доказују да су спремни и способни да воде државу, је скоро па „дозвољено“ да лажу. Као да бирамо оне посланике, оног градоначелника и председника који је најбољи лажов! Ако је то ок  онда не видим разлог да му се  то узима за лоше. А ако би такав, којим случајем, био изабран на важно место, па да обављајући  ту важну функцију не ради и не говори  то што је обећавао у изборној камањи ,замерили би му и оквалификловали би га као лажова.

Имам утисак да  се такво понашање шири. У ресору просвете је једна лаж и превара  већ озваничена. Министар просвете  на крају школске године у којој је харала корона званично је објавио да је то била најуспешнија школска година,са највише вуковаца а сви добро знамо да се настава одвијала он лајн и да су ту могућности да  будеш одличан ученик имали у изобиљу изволите.

Нико ни позиција ни опозиција се нису противили том озваничењу лажи.Ни један једини протест. Критика, осврт у медијима. Ништа! Напротив. А горе од тога је то што  су родитељи  поносни. Хвале се да им је дете  било у генерацији најбоље школске године. И њихове лажи на родитељским састанцима где тврде  да њихово  дете не излази из собе само учи, су  тим извештајем  валоризоване. Истина је да се  деца последњих година све више и дуже задржавају у својим собама али не због учења већ због  благодети савременог доба шеровања,лајковања и сл.Уз то знају да их родитљеи на родитељским састанцима бране лажима па опет лаж добија  на значају.Ако лажем,лажем за своје дете !

Резултат- истина је превара,лаж је истина.Добит.Нула!

Прочитајте и ово:

Одговор на питање зашто толико верујемо лажима,можда је у томе што је све она више  у примени.

Лаж се као нека вешта маса прилепила чак и на оне који су је презирали. Сећам се првих корака демократије у Србији тадашња опозија у форми демократиских странака и ДОС-а упирали су прстом на вођу Радикалне странке да је склон лажима.Нарочито је била интересантна једна порука  да су код њега две прве реченице тачне а све остало је лаж. Испоставило се да је вођа радикала био добро информисан, а тадашњи лидери демокатског ДОС-а, који су и те како данас присутни на политичкој сцени Србије, имају проблем са употребом истине.У њиховим иступањима нема  истине  ни у првој ни послењој реченици .

Да ли ће и онима пре и овима сада овакве Гебелсове методе донети бољитак и остварење замишљених циљева–хоће. Ево известилац за Србију Владимир Билчик већ је своју изјаву да су избори прошли „Глатко и без проблема“,повукао и изјавио„Потписујем и оно што је господин Борељ изјавио да смо забринути због великог броја жалби и различитих нерегуларности које су примећене и оне морају да буду истражене“.Битно је да је то рекао када је  оптишао из Србије. Значи дошао је са лажном искреношћу. Прво да каже истину,а онда да лаж озваничи.

Да бивша канцеларка Немачке  није тако брзо открила лаж везану за Мински споразум веровао би да осим кратких ногу у лажи  има лажи и са дужим ногама. 

                У чеми је  привлачност лажи које нас окупирају?

Да ли је драж лажи   у томе што она мора бити сажета, кратка, јасна, пријемчљива за препричавање и да се лако без много напора, да не кажем мозга, упамти.Зна се да је лаж опаснија на политичкој сцени јер ту је највидљивија. Добар пример је вест из нашег суседства да светски лидери бојкотују поредседника Србије и као доказ наводе чињеницу  да му нису честитали победу на изборима.Ту вест требало је пласирати без обзира на бруку јер ју је пласирала суседна држава, која је тиме показала основно непознавање протоколарних правила,али -овде је у питању баш то  да су истина и првило небитни- важно да се за лаж обезбеди добар стрт! У оваквим случајевима зна се да  јавност памти да је председник бојкотован   што и јесте циљ лажи, а не  да честитање није по протоколу јер ово нису председнички избори да би му светски лидери честитали избор.

Пример лажи по сваку цену је и оно саопштење опозиционог блока који је оптужио  власт да је „узвезла“ 40 хиљда гласача из Републике Српске. Званичан податак је да је тог дана у Србију ушло 23.356 лица заједно са онима који имају право гласања као државњани Србије,страним држављанима и децом.Чињенице,разум и логика су искључени. Без  обзира што су лако доказиви они кројаче лажи не интересују. Па и по цену бруке.Јер од стварне истине бољи резултат даје „правило“ да „Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“.

Истина је и да лаж брже путује од истине.

Што је лаж већа  невероватнија и сензационалнија  већа је шанса да се она прихвати као истина. Истина је и то да у  лажи највише верују наивни, недовољно образовани, незаинтересовани за квалитетније садржаје у животу,али и срачунати ради освете и сл., па онај ко  хоће да лаж постане истина заправо да ономе ко је лансира доносе добар резултат, очигледно рачуна на масовност. Један од водећих повереника Светског економског форума Херман Греф ,човек који заговара хиљадама година стару традицију о скривању  истине поручио је  да „Уколико поседују знање људима се неће моћи манипулисати.”

Ако се уђе у суштину  подухвата производње лажи и њеног пласмана,а то су углавном пројекти из домена политичких кухиња видећемо да из тога јасно произилази да квалитет оних који их подржавају није битан,битна је количина,па макар били и малоумни.  

Пример да кројачи лажи рачунају на оне који лако и брзо поверују у лажи је и онај  ухапшени момак из Јагодине. Али изузетак потврђује правило.Рекао је истину.Признао је да су га плаћали 150 евра да производи насиље.

После  његовог признања  здрав разум се пита:

Прво: Да ли је истина да  се људи окупљени око покрета који се декларисао да је против насиља у Србији истински залажу за такву Србију, или је признање овог ухапшеног(и његова едукација) говори супротно да њима треба Србија за насиље?! Није познато шта су конкретно учинили за спровођење првог питања.

Треће питање произилази из ова два,а гласи:како је могуће, имајући у виду овај апсурд у коме декларисани против насиља  производе насиље а народ  подржавајући их преузима  одговроност на себе.Да ли уопше  народ има прилику да сагледа своју будућност  у животу креираном у оваквом миљеу.Тешко јер  то су управо оне ситуације где употреба лажи долази до изражаја.Она често „понесе“ човека,поготово ако,смо свикнути на лажи, па их прихватамо не размишљајући о могућим последица ,а оне су често, не само као материјални губитак,већ веће и дубље грешке које нас прате у животу.Народ је то лепо срочио у мудру поруку:“Три пут мери,једномј сеци“,јер  „после је…а нема кајања!

Можда их је, као што је поменути младић из Јагодине, још било? Али ако јесте опет је то мало јер стратегија убијања истине лажима је тежак и дуготрајан процес. Са резултатом који организатори производње насиља  очекују од уложених 15о евра са толиким улогом произведено насиље и хаос могу да „преживе“,максимално недељу дана. Дакле,један ко ни један.Не може се толики хаос и превара срушити уз помоћ једног младића. Посебно што тај један и тих 150 евра  баца сумњу на одлучност и озбиљност организатора да докажу преваре на изборима.

Пошто су им амбиције веће морали су да ангажују 41.000 плаћеника.То је за хиљду  више од  онога  броја из РС колико су их  избројали и народ би, пошто се  лаж успешно лепи на бомбастичније цифре и наслове (што више и сензационалније то се боље прима) поверовао да су то истински про европски оријентисани људи који су одлучни у својим намерама и морају на њима уобичајен начин-насиљем и хаосом  да бране своја демократска опредељења

Утисак је да су креатори стратегије како продати лаж чекају  главни сигнал. Тако се то ради када  се жели створити важнија историјска димензија употребе лажи као оружја.

                    Oдакле стижу највеће лажи и преваре?

Многи мисле да је  ово што се и свету и нама дешава новијег датума мислећи на обимност лажи. Али није. Лаж је вековима али и кроз  новију историју имала своје значајне и запажене резултате.

Познато је да је повод за  Крсташке ратове који су трајали скоро два века била оптужба папе Урбана Другог када је оптужио  мислимане на блиском истоку да руше хришћанске светиње,муче и  убијају хришћане и позвао све европске хришћане  у вјони поход због освете.

А најсуровија лаж је забележена након  ирачке инвазије на Кувајт када  је на каналу CBS-ија пред Америчким конгресом 1990.године сведочила  девојчица  Најра (Nayirah), о томе како је присуствовала масовном убијању беба од стране ирачких војника. Говорила је како су ирачани,наводно  заузели једно кувајтско породилиште, вадили бебе из инкубатора и бацали их на под, где су бебе умирале. Била је то ударна вест у свим  америчким  медијима новинама, и покриће за америчко војно  ангажовање у том региону.Касније децембра 1992. у једној ТВ емисији CBS-ија под насловом: „Како продати рат” објављено је и доказано да је та прича била исфабрикована, а да је поменута девојчица била кћерка кувајтског амбасадора у Вашингтону и да у то време није ни била у Кувајту.

Или чињеница да је  21. век је почео са оним спектакуларним рушењем њујоршких стоспратних кула близанаца. Био је то  на суптилан начин уграђен и застрашујући злочин који се није догодио. Веома брзо се утврдило да куле нису срушене ударима отетих путничких авиона, којима су наводно управљали арапски терористи на челу са Мохамедом Атом, већ контролисаном детонацијом раније пажљиво постављених експлозива, закачених за виталне делове челичне носиве конструкције. Мохамед Ата и његови несуђени командоси су касније виђани живи и здрави и вероватно никада нису ступили на америчко тло, на којем су се налазиле куле које су, жртвујући своје животе, срушили.

                                            Рат на Косову 1999-Лажима је почело

( објављено:29. 4. 2013.)

Њемачка телевизија је урадила сјајан документарни филм којим деконструише лажи властитих политичара, министра војног Рудолфа Сарпинг и министра вањских дијела, Јосцхке Фисцхера. Раскринкане су и обмане злогласног Дјејмија Сеја, гласноговорника НАТО савеза из времена дивљачке агресије на Србију 1999.

Филм обилује доказима, свједоцчанствима, чак и Албанаца с Косова, који јасно показују сву безобзирност и подлост западњачких агресора, те њихове напоре да свјесно обману сосптвену јавност како би задобили подршку, утемељену на лажима, за бестијално разарање једне суверене државе. Аутори филма су несумњиво утврдили непостојање било какве хуманитарне катастрофе на Косову прије агресије 1999. Оповргнуте су лажи о концентрацијским логорима и стрељањима цивила.

Или ова продајха лажи:

Зна се да је Ирак дуго година био мета САД које су тражиле промену режима у Ираку.Поред усвајања „Законом о ослобођењу Ирака“ из 1998. што је постала  званична политика САД,тражио се и добар повод.Убеђивање  светске јавности да је то неопходно десило се  5. фебруара  2003.Разлог за улазак у рат био је у говору Колина Пауела  који је  навео бројне „доказе“  „према којима тиранин у Багдаду већ има биолошко оружје за масовно уништење и убрзано ради на атомским бомбама.“И био је рат.Пошто је у једној епрув ати показао уторак тог биолошког оружја.

„Према једној америчкој војној студији, коалиција предвођена САД до тада је бацила и испалила – тачно 29166 бомби и ракета. Уништен је велики део инфраструктуре у земљи. А према угледној британској невладиној организацији Ираq Бодy Цоунт, животе је изгубило више од 7 000 цивила. Број мртвих се од маја 2003. вишеструко повећао. Укупан број погинулих у рату у Ираку је између 200 000 и милион људи, у зависности од процена; угледни медицински стручни часопис Ланцет је веć 2006. објавио број од преко 650.000 „додатних смртних случајева“. А рат у Ираку је тада био далеко од краја.

Две године касније, Пауел се дистанцирао и за тај свој говор рекао да је „срамота“: „Ја сам тај који је у име САД свету изнео лажне информације и то ђе заувек бити део мог живота“.(види:

Људски мозак  на лаж реагује са посебном пажњом  и дуго је задржава у памћењу. Једна од таквих је вест од 7. октобра 2023. године после  упада припадника Хамаса  из појаса Газе на израелску територију, испаливши 5,000 ракета од којих се „тресао” читав Блиски исток за коју Израел тврди,а већина света то прихвата, да обавештајне службне и обезбеђење нису ништа приемтили нити знали. Биће да је у питању лаж са одређеним циљем .Није ништа ново, кроз историју знамо да се лаж показала као веома корисно и ефикасно оружје у рату. Безброј је примера да се у ратовима  лаж и превара користила да порбуди  мржњу против непријатеља. Лажима  се најбоље  и најуспешније представља  рат.Она је и  средстасво одбране али и злоупотребе. Прочитајте и ово:

Али лаж одавно већ царује и у другим сферама наших живота.

Чувени епидемиолог са Стенфорда Џон Јоанидис, кога многи сматрају за једног од најутицајнијих живих научника на свету, је још 2005. објавио студију у којој је доказао да је у то време већина објављених научних  налаза била нетачна или лажна.

Прочитајте и ово:

  и                     

А Немачки биолог и вирусолог Стефан Ланкае отишао много даље у откривању заблуда, превара, па и тешких кривичних дела у чијем центру је био управо тај измишљени вирус. Он се детаљно бавио свим познатим и славним вирусима који су последњих деценија доминирали медицинском естрадом, као што су вируси ХИВ-а, малих, великих и крављих богиња, грипа, полиомелитиса, еболе, аденовируса, хепатитиса Би Х5Н1-птичијег грипа.     Користећи научну методологију он је за сваки поменути вирус доказао шта се у ствари крије иза веште реторике и монтираних имиџа вируса, кориштењем компјутерских симулација.

Прочитајте и ово:

                                    Лажи ме да  ти верујем

На тему, положаја лажи у медијима професор Срђан Вукадиновић, Центар за друштвена истраживања, Подгорица, Црна Гора,у својој студији „Друштвена одговорност и лажне вијести“,између осталог пише:

 „Амбијенти у којима се перманентно производе кризе су погодно тло за настанак  лажних вијести. Постали су честа, готово незаобилазна појава у медијским натписима урушених друштава и заузели простор свих медија. Најчешће лажне вијести долазе из простора политике, из оног амбијента којег обухватају институције система, па се преливају преко друштвених мрежа и улазе у конвенционалне медије. Јавни простор је у условима када кризне ситуације ескалирају јако загађен лажним вијестима и дошло се у стање да се прецизно и тачно не може процијенити: што је истина, а што је лаж? Структуре свијести и појединаца и група нијесу ни свјесне до које мјере лажне вијести креирају њихове животе. Звог тога је и немогуће размишљати о ефикасним начинима борбе против лажних вијести, а камоли креирања одређених стратегија за ту сврху. (Wардле, 2017, с. 63) .

Постоји потпуни простор дезинформисаности јавности. А за то се раде посебне стратегије. Због тога чак и стручњаци за анализирање и разумијевање медија и нијесу у стању да разлуче што је лажна вијест. Поготово зато што лажне вијести долазе од појединаца који су наводни медијски ауторитети и који би требало да се боре против лажних вијести, дакле против дезинформисања1. Та нека граница између онога што је лажна . Проблем настаје када се неуки и површни појединци укључе у разноразне НВО под фирмом медијских центара или слично названих субјеката. Најмање је у њима новинара и оних који се баве озбиљним анализама медија. То су углавномн „ловци на грантове“ које промовишу поједине међународне вијести произведена у неким опскурним центрима, а шта је уствари лажна вијест која је пласирана из одређених кругова политичких нестаје и симулира се. Губи се одређена граница између једне и друге лажне вијести, и то је врло опасно зато што се улази у један простор релативизма који је ризичан и погубан по појединца и друштво.“

Наравно  да  се поставња питање друштвене одговроности за преношење и креирање лажних вести, а све имајући у виду  Закон о информјисању  који каже:  „Уредник и новинар дужни су да преузете информације, идеје и мишљења пренесу веродостојно и  потпуно, а ако се информација преузима из другог медија – да наведу и назив тог медија.“

Или члан 50 истог закона по коме :“ Новинар има право да одбије да изврши налог уредника ако би се поступањем у складу с тим налогом кршио пропис, правила струке и етика новинарске професије.“

Шта да радимо са лажним информацијама које нас окружиују и чланом  9. истог зтакона по коме су :“Уредник и новинар дужни су да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност.

Да је тај закон доследно примењиван колико би нас било  ван строја!

О пореклу моћи лажи и њеној друштвеној  одговорности  професор Срђан Вукадиновић пише: „Питање одговорности за објављену или пренијету лажну вијест је нешто што може  дијелом ограничити такве објаве. Медијски посленик ће на неки начин дискрецијски  процијенити да ли ће нешто објавити или неће објавити, односно понудити свом уреднику  да буде вијест у новинама, ако сумња да је у питању лажна вијест. То је одговоран  медијски посленик. Тако да се у бити питања о лажним вијестима и њиховом објављивању нужно намеће питање о томе гдје је друштвена одговорност свих  медија за објављени садржај за који се испостави да је лажна вијест.

Међутим, по свој прилици да на крају друге декаде трећег миленијума као да више нико не води рачуна о одговорности, за разлику од раздобља када је тако нешто било могуће уочити код модерних и врхунских медија у свијету. Такви медији итекако држе до друштвене одговорности.

Медији све више преузимају и улогу таблоида. Дакле, све је помијешано. Ту има свега и свачега. Нема некаквих дистинкција између различитих начина како поједине дјелове и фрагменте пласирати из живота. Некога занима култура па ће одабрати та штива, некога наука па ће одабрати та штива, итд. Други жели конкретну информацију из друштвено политичког живота без скандала, без прича, без некаквих јавних блаћења јавних особа и сл.“

Шта је интерес медија лаж или истина ?

Из свега сасвим јасно произилази да су тачне информације саставни део квалитетног живота човека. По свему судећи оне нам недостају. Можда претерујем и грешим.Покушао сам да пропратим једну информацију из 2018.године.Наслов је био „“Крв тече београдским асфалтом.„ Тог тренутка ко год да ју је прочитао није му било пријатно. Нас неколицина исчекивали смо Тв дневник,вести роварили по интернету да видимо шта се то десило,какав бој на Мишару се десио тог 8. јун 2018.  у Београду,па је текла крв улицама.Нисмо ништа нашли! Следећег дана , штампани медији објављују пар флека крви на месту где је упуцан човек у неком мафијашком обрачуну.

Пратио сам даљи ток вести.Опет ништа.Удружења новинара имамо их два,разни савети за штампу,заштитник грађана,било ко да је реаговао на ту вест била би утеха и зрачак наде да нам је стало до праве информције.Када упитате аутора вести и наслова  зашто тако,упућује вас на власника новина.Шта је циљ? Продати новину.Имати што више посета на сајту.И да у окружењу у коме ради  заслужи похвалу да је„ добар лажов“.

У неколико наврата објавио сам своје  размишљање  на тему  стања у медијима баш по питању  лажи називајући их информативним отровима.Указивао сам на немогућа,несхватљива и недопустива одступања од основних принципа информисања ,информације уопше.

Не тврдим да сам у праву,али не могу да останем нем  пред скоро сигурно 50% погоршаном ситуацијом у односу на ону почев од 2014, па надаље  када сам указивао на та поменута стањау нашим медијима (види: ,,,)

Наравно да исто тако не гајим наду у било какво поправљање ситуације, али верујем  да на то, што  смо ја и моја генерација, за протеклих  пола века  проведених у новинарству научили  вреди, данас поготово,указивати.

То преведено на праксу буквално и дословно значи  да је у интересу медија да „гаје“ квалитетне читаоце а не оне лако поткупљиве сензацијама, лажима и пролазним и привидним вредностима.А читаоци који имају добре и проверене информације  су уважавани и вреде јер су стални.

Искрено данас је то тешко постићи јер је много тога изгубљено.Пре свега питање је да  ли су  и колико читаоци  у могућности  да одлучулу  како да остану и постану уважавани. Ко одлучује о њиховом квалитету,  ко управља њиховом потребом да их околина, продица, друштво у кафани уважава и цени,ако они читајући данашње медије имају лажне  иформације ?

Одговор би био -медији! Одлично! Заправо та могућност да се из медија, који зато и постоје,добије права истинита информација,сазна што више и што боље је својеврсна цивилизацијска творевина  од које,управо због те могућности да нас опскрби  добрим и правим иснфомрацијама  нико не бежи. Али то је дефицитарна роба.А заинтересован их је све мање !

Зашто? Зато што су у пракси данашњице информације спостављене тако као да није уопше важно да ли су тачне или  измишљене.Посебна прича је  да ли су намерно такве какве су. Оне су нечијом вољом или пројектом светских размера устројене,(читај уштројене) па нису баш у  својој изворној функцији –истине,а самим тим добијају и већ јесу у функцији обмане, преваре а даљом анализом лако се дође до резултата да су лажне информације у функцији стицања добити.

Како се борити против лажних вести?

Лажне или прикривене вести исто је.На то указује и подсећа нас  аутор: Ралпх Надер  који је упутио је 10 питања америчким медијима  који прате рат у Гази. Између осталих упитао их је: Каква је веза између запањујућег неуспјеха израелске владе да заштити своје људе на граници и политике премијера Бењамина Нетанyахуа? (види: (Извор:

И поручује: Потребно је више медијске пажње на ову тему.

У  поменутој студији професор  Сржан Вукадиновић у делу пише о томе како се борити против лажних вести:

„Врло тешко се борити против лажних вијести. Главни проблем тога је што су често лажне вијести политички инспирисане и инструиране из конкретних центара моћи. При томе права армија појединаца се бави дигиталним комуницирањем или интернет пропагандом. Говорећи о ботовима, „факе неwс“ и писмености и неписменим медијским посленицима питање је колика је уопште стварна моћ медија. Јер, очитио је да су лажне вијести све друго више него озбиљан и одговоран посао медијских дјелатника. Због тога медији, и то они традиционални, губе на утицају. Јављају се тзв. нови медији који преузимају ту превласт. Међутим, да би прича о утицају медија и борби против лажних вијести била релевантна у друштву мора доћи до дјеловања мејнстрим медија  актуелном тренутку медији и такви какви јесу назирани на лажним вијестима још увијек носе дозу јавног утицаја (Флориди, 2018, с. 90). Међутим, данас је питање ко су уопште медији? У савременом друштву се медији конзумирају преко фејсбука, узимају вијести једни од других. Тако да је ријеч о једном менталном склопу из кога се још није изашло, а нова технологија помаже да се воде хибридни ратови због којих се и пласирају, углавном, лажне вијести… Дакле, медији морају погледати сами себе и видјети гдје су позициониран. А онда не би требало да је велики и тежак пут до „обрачуна“ са лажним вијестима“ и нуди закључак:

 „Колико год да се говори о феномену лажних вијести, а јако пуно се прича, и даље није могуће тачно дефинисати шта је то што су „факе неwс“, како их пронаћи и како не бити жртва злоупотреба. То из разлога што креатори лажних вијести зарад сопствене похаре дијела или читавог друштва, као и многих држава, имају вјешту одбрану у смислу етикетирања онога ко погоди у центар и разоткрије лажну вијести. Па ће се неријетко онај који погоди „у сриду“ са својом анализом за феномен „у који се не смије дирати“ назвати теоретичарем завјере (Паркин, 2019 : 49). То је као етикета можда и могло опстати у почетку, када је то промовисала ЦИА, приликом убиства тадашњег предсједника САД-а Џона Кенедија. Они који су тада вјерно осликали цјелокупну ситуацију, а најширој свјетској јавности требало много деценија послије догађаја да спозна праву суштину ствари су називани теоретичарима завјере. Међутим, тај и такав „теоријски дискурс“ се развио у форми тријаде опстојања овог модела конструкције. Па као класичне теорије на крају друге деценије у том смислу имамо теорије ционизма или теорије „чудеса и небеса“. А као модерне теорије постоје теорије завјере. Интереакционистичке теорије, као нека средокраћа, су још на путу проналаска.“

А таквих и сличних је брзброј.

Кад схвати да је муж лаже жена га  кажњава га!Одлази !  

Закон о информисању награђије за лажи и преваре тиме што не чинећи  своју моћ праведном од нас прави непослушне моћнике да лажима и информацијама убеђујемо себе и друге да  баш тако треба.

Још нисам нашао податак да је  неко због лажи изнете у изброној кампањи кажњен.

O LAŽI (извор: Izvor: https://www.poligrafcentar.rs/poligraf/ )

„Кроз историју наводимо најстарије податке везане за потрагу за истином и разоткривању лажи. Још у светој Библији и Мојсијевих 10 божијих заповести Бог говори Мојсију: „не буди лажни сведок против свог ближњег суседа“. Краљ Соломон је најстарија особа у историји за коју се зна да је пробао да дефинише методологију уз помоћ које би утврдио истину. „Папирус Ведас“, документ који датира из периода од око 900 година пне, стари Хинду запис је најстарија записана белешка о детекцији лажи. У документу се спомиње разликовање вербалних и не-вербалних симптома лагања. „Ерасистратус“, 304-250 пне, Грчки физичар и анатом је први које је препознао физиолошке промене које настају приликом лагања. Он је приметио да се пулс његовог сина убрзава сваки пут када му се краљева млада жена приближи.“
Или  С Википедије, слободне енциклопедије

Лаж, како се конвенционално дефинише, јесте тврдња супротна  истини.[1][2][3] Ова дефиниција се приписује светом Августину који је први „размишљао“ о лажи. („Лаж и обмана су негирање истине.“)[4]
Филозофија[уреди | уреди извор]:У филозофији, лаж се одређује као тврдња супротна истини која се износи с намером да другога доведе у заблуду.[6]
Једну од првих теорија лажи је дао свети Августин, који је говорио:Према његовом унутрашњем уверењу а не према тачности или нетачности саме ствари мора се судити да ли неко лаже или не… Кривица лажова састоји се у намери да својим исказом обмањује.[6] Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B0%D0%B6