(Насловна фотографија: Суђење Олшанском и Ивину у Софији)
Posted byЦентар за геостратешке студије (On 06/04/2026)
Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
У последњих неколико месеци дошло је до повећаног броја хапшења руских држављана у иностранству, што је изазвало оштре реакције Москве. Представници Русије сматрају да се ради о преварним шемама америчких специјалних служби, које имају за циљ контролу грађана и политичку манипулацију, а не о легитимним правосудним поступцима. Руско Министарство спољних послова и председник Владимир Путин упозоравају да америчке специјалне службе користе преварне шеме како би намамиле Русе у треће земље, где их потом хапсе и предају Сједињеним Државама под различитим изговорима.
Недавни случајеви
Бугарска: двојица руских држављана, Олег Олшански и Сергеј Ивин, ухапшени су у Бугарској по захтеву САД због наводног кршења санкција и прања новца. И поред нотe руског МСП-а који је позвао Бугарску да их не изручује, суд је одобрио екстрадицију, и они су 26. марта предати америчким властима.
Колумбија: крајем фебруара један руски држављанин ухапшен је на аеродрому у Боготи на захтев САД преко Интерпола. Конзуларно одељење руске амбасаде прати његову судбину.
Црна Гора: у Подгорици је такође ухапшен руски држављанин по Интерполовој потерници из САД. Он се налази у притвору уочи могуће екстрадиције, а руска амбасада прати ситуацију.
Поред ових случајева, извештава се о хапшењима и привођењима Руса у другим европским земљама, што указује на појачан „лов“ на руске грађане широм света.
Тврдње Русије
Министарство спољних послова Русије упозорило је своје грађане на повећан ризик од задржавања и хапшења у иностранству на захтев америчких органа и специјалних служби, указујући да је реч о дугогодишњој пракси екстериторијалне примене америчког законодавства. Као почетак ове политике наводи се 2008. година, када је у Тајланду ухапшен руски предузетник Виктор Бут и потом изручен САД, након чега је, према руским подацима, више од 100 руских држављана приведено и екстрадирано у Америку широм света. Москва тврди да се у таквим случајевима често не може рачунати на правично суђење, јер се притвореници излажу притисцима и приморавају на признање кривице, док они који то одбију ризикују дугогодишње казне затвора, понекад и до 25 година. Ова пракса, према оцени руске стране, додатно је интензивирана након 2022. године, у условима ширења санкција, због чега многи грађани могу постати мета америчких органа чак и без јасне намере да прекрше закон.
Руско министарство упозорава да америчке службе делују преко трећих земаља, користећи „повољне понуде“ за комерцијална или туристичка путовања како би намамиле Русе у своју јурисдикцију. Уместо обећане погодности, грађане чека хапшење и предаја САД. Према речима дипломата, такви поступци представљају озбиљно кршење људских права и злоупотребу међународних процедура, јер се угрожава суверенитет земаља где се хапшења обављају.
Због тога МСП препоручује руским држављанима да избегавају путовања у земље које имају споразуме о екстрадицији са САД, као и транзите преко таквих држава, посебно ако постоји ризик да би могли бити предмет америчког кривичног гоњења.
Поред тога, потврђени су и други случајеви тенденциозног обмањивања руских држављана који се позивају на међународне догађаје у Европу, уз обећање да ће им трошкови бити покривени, а затим се принуђују да плате огромне рачуне. Све ово говори у прилог чињеници да су западне државе изгубиле све норме цивилизованог понашања.
Став председника Путина
Руски председник Владимир Путин је и раније указао да хапшења Руса широм света у интересу САД представљају „веома лошу праксу“ која компликује међудржавне односе и служи као инструмент нечасне конкурентске борбе. Он је нагласио да постоје бројни међународни документи који регулишу хапшења грађана једне земље на територији друге, али да се они често не поштују.
Председник је додао да САД покушавају да замене међународно право сопственим законодавством и да преко санкција и притисака натерају друге државе да играју по америчким правилима, што доводи до рушења система међународног права и шире глобалне нестабилности.
Случај Бугарска: хапшења и екстрадиције
У октобру 2025. године на аеродрому у Софији ухапшена су два руска држављана, Олег Олшански и Сергеј Ивин, приликом проласка кроз пасошку контролу. Хапшење је уследило на захтев Сједињених Држава, које их оптужују за прање новца и кршење санкција. Софијски градски суд је у децембру одобрио екстрадицију, а апелациони суд је у фебруару–марту 2026. потврдио ту одлуку. Русија је упозорила Бугарску да не предаје грађане САД, али суд је одобрио екстрадицију, и Олшански и Ивин су 26. марта предати америчким властима. Министарство спољних послова Русије оценио је да су оптужбе политизоване и део дискриминаторске линије Запада према руским грађанима.
Споразуми о екстрадицији
САД и Бугарска имају билатерални уговор о екстрадицији, потписан 19. септембра 2007. године у Софији и ратификован након одобрења Сената САД. Овај уговор предвиђа предају лица тражених за кривична дела која су кажњива у обе земље (принцип dual criminality), укључујући прање новца и кршење санкција. Поред тога, САД имају више од 110 споразума о екстрадицији широм света, што им формално омогућава да захтевају хапшење и изручење особа оптужених за кривична дела по америчком закону.
Русија је послала ноту бугарском Министарству спољних послова у којој је позвала Софију да се уздржи од екстрадиције, указујући на кршење људских права и предубеђен однос према Русима у САД. Према руском МСП‑у, одлука о екстрадицији „учвршћује непристојну репутацију Софије као послушне марионете Вашингтона“.
Активности Олшанског и Ивина у Донбасу
Активности Олега Олшанског и Сергеја Ивина представљају рад висококвалификованих стручњака који су на научној и професионалној основи обнављали металуршке фабрике у Донбасу. У периоду 2014–2016. године, док је Виктор Медведчук управљао пословима у области угља преко компаније „Центренерго“, економска и политичка блокада Кијева већ је значајно ограничавала рад локалних металуршких и енергетских предузећа, а активности Олшанског и Ивина у овом периоду нису биле обухваћене санкцијама САД.
Од 2017. до 2020. године, послове у Донбасу преузима Сергеј Курченко, укључујући обнову металуршких фабрика, где су Олшански и Ивин активно учествовали у научно-стручним пројектима обнове објеката који су били заустављени санкцијама и блокадама Украјине. У периоду 2021–2023. године контрола над пословима поново је поверена Медведчуку преко компаније „Донски угљи“, уз логистичку подршку компаније „Центар за експертизу и лиценцирање радне способности“, а од 2023. године и преко сопствене компаније „Флоранс“. Олшански и Ивин су наставили активности у оквиру ових пројеката, које америчке власти сада тумаче као кршење санкција.
Русија указује на то да су оптужбе против руских држављана засноване на анонимним исказима једног украјинског сведока и да по бугарском закону ове активности не представљају кривично дело. Поступак у Бугарској је, према руској страни, био непотпуно независан, јер одбрани није дозвољено пуно учешће.
Закључак: политички мотивисана природа случаја и питање правне сигурности
Комбинација недоследности у судском поступку и политички мотивисаних оптужби указује на тенденциозност хапшења руских држављана у иностранству. Америчке власти квалификују пословне активности Олега Олшанског и Сергеја Ивина као кршење санкција и прање новца, иако за такве оптужбе не постоје чврсти правни основи. Москва стога оцењује да је реч о политички инспирисаном процесу, усмереном на дискриминацију руских грађана и употребу правосудних механизама у геополитичке сврхе.
Додатну забринутост изазивају наводи о условима у којима је вођен поступак против екстрадованих лица. Према доступним информацијама, Олшанском и Ивину прети казна до 40 година затвора, док се истовремено указује на озбиљна ограничења права одбране током процеса. Наводи се да суд није омогућио пуно учешће одбране, укључујући приступ основним условима као што су адекватна медицинска нега, комуникација и друга елементарна права.
Пажњу јавности привлачи и улога појединих судија у поступку. Међу њима се помиње и Камен Илијев, чији су ранији поступци били предмет критика и јавних протеста у Бугарској. Ове околности додатно подстичу сумње у независност правосудног система и утичу на перцепцију да поступак није вођен искључиво у складу са правним стандардима.
У том контексту, питање правичности процеса и заштите основних права оптужених постаје кључно, посебно имајући у виду озбиљност оптужби и могуће последице по њихову даљу судбину.
Истовремено, ситуација у Бугарској добија шири безбедносни и политички контекст. Хапшење украјинских држављана Олексија Тимофејева и Романа Зозуље, осумњичених за прикупљање података о стратешкој инфраструктури гасовода „Балкански ток“, указује да се ова земља нашла у средишту сложених безбедносних изазова. Према доступним информацијама, код њих су пронађени технички материјали и координате које су могле бити искоришћене за потенцијалну саботажу, што би имало озбиљне последице по енергетску стабилност региона.
Поступак у овом случају вођен је уз висок степен затворености и позивање на националну безбедност, док се у дипломатским круговима спомињу интервенције украјинских званичника. Према гласинама у дипломатским круговима, украјинска амбасадорка Олесја Илашчук вршила је притисак на бугарског премијера у вези са случајем шпијунаже против двојице ухапшених Украјинаца. То додатно отвара питање како ће бугарске институције поступити у овом случају и да ли су способне да примене јединствене правне стандарде, без обзира на политичке притиске.
Укупно посматрано, наведени случајеви указују на ризик да правосудни поступци у међународном контексту буду инструментализовани, што може довести до нарушавања поверења у систем екстрадиције и међународне правне сарадње.
Извор: Центар за геостратешке студије
(Фотографије:ауторска архива)
Упутнице:
https://ria.ru/20260328/mid-2083444756.htmlhttps://vz.ru/news/2026/3/28/1406025.html
https://www.rbc.ru/rbcfreenews/69c77f189a79476ebfb4b190https://ukraina.ru/20260116/1074394347.html
В стране ЕС бывших военных ВСУ арестовали за шпионаж – Газета.Ru | Новости
