ПИШЕ: Хана – Цyбер Босанка
Здраво, драги људи,
Нисам се јављала неко вријеме јер је био тежак период. 16. априла је била годину дана од како ми је муж отишао. Док се све то приближавало нисам свјесно имала проблема, али подсвијест је чинила да се осјећам тромо и да будем никаква. И једноставно нисам била за причу.
Нисам ни сад пуно боља, али ред је да се јавим да знате да сам жива и да се трудим да сваки дан будем добро.
Јуче сам имала лијеп дан. Око два сата ме зове пријатељица и пита шта радим. Ја завршила с обавезама, рекох „Правим рижу за ручак“. Она одговори како планира да изађе мало да се провоза мало у природу. И хтјела је да идем са њом да изађем и ја мало из куће.
Рекох: „Шта ћу с рижом?“. Каже она: „Спакуј па да заједно ручамо“.
И стварно тако и направим. Она је понијела још парадајз, авокадо, два ледена чаја и неки колачић за десерт.
И одемо до „Малак фарме“. Нисам никад била на „Малак фарми“ код Какња. Сједнемо на један шадрван и поједемо ручак у природи и онда прошетамо неких сат времена кроз то буђење прољећа, бехар на све стране.
Ту има пуно животиња, патки, коња који иначе буду на фарми. Али и срни и јелена који ту ходају и баш је онако мир, тишина, чист зрак… ресет који ми је требао не само због боравка у природи него и због тога што смо се у десет минута договориле и организовале ручак у природи који није био спектакуларан, али је био можда најбоље искуство које ми се десило ове године.
Ок, немам баш с чим поредити јер ми се не дешава пуно тога, али баш ми је онако пријало и размишљам колико би нека прошла Хана била тешка за одреаговати овако на брзину. А једноставно, све ово што ми се издешавало у протеклом периоду ме је гурнуло у том правцу да прилике које ми се укажу прихватим објеручке и не размишљам пуно о томе да ли сад то направити, да ли нашто треба другачије, да ли ми се излази из куће…
Значи 1001 разлог бих ја прије нашла против, а сад сам једноставно рекла ок, може, што да не, шта ме спречава – ништа ме не спречава, имам ли неки конкретан разлог против – немам, идемо.
То је можда једна од добрих ствари које носим са собом у неку моју нову верзију јер просто треба бити мало више опуштен и не планирати превише. И кад се укаже прилика – одреаговати и прихватити је. Па можда и сам пробати смислити неку такву прилику. То ми је задатак за наредни период.
Како сте ви? Шта се дешава у вашим животима? Има ли нешто лијепо, нешто што вас је обрадовало и чему се радујете?
Писала сам:
1. Јако мало, скоро ништа. Али сам написала овај текст – Дозирање живота – о томе како тренутно углавном живим.
Сваки дан доносимо изборе. Мали, наизглед безначајни – али они чине оно што јесмо. Они нас мијењају. Они мијењају и свијет око нас. То је наша одговорност. То је наша моћ.
П.С. Ако мој садржај доноси мало свјетла у твој дан или те инспирише, имам малу молбу! Све што радим одржавам без реклама како бих задржала независност и истинску повезаност с вама. Ако желиш подржати мој рад, размисли о малој донацији путем ПаyПал-а. Свака подршка значи да могу наставити радити оно што волим и дијелити то с тобом. Пуно хвала што си дио овог путовања!
С љубављу и захвалношћу,
Хана – Цyбер Босанка
Неколико препрука за вас:
1. Супер сам, стварно – Ово сам писала неки дан и у овај текст истресла све оно што ме жуља задњих мјесеци. Јер дуго нисам писала и то је нешто чему се мрвицу по мрвицу покушавам вратити.
