Пише: Хана Казазовић – Цyбер Босанка
Да ми је неко причао прије 40 година о томе како ће изгледати саобраћај и чиме ћемо се возити, вјероватно бих у глави имала оне возове и неке летеће аутомобиле из филмова научне фантастике. У том периоду је мој ујак путовао возом из Суботице за Сарајево и ја сам се посебно радовала оним кесицама – ланч пакетима које ми је давао кад би свратио код нас у Зеницу.
Писала сам прије 12 година о томе како смо се намучили да из Новог Сада дођемо до Зенице, заглавивши у Добоју, јер је само до тамо био аутобус из НС. Па смо онда чекали да се укаже неки комби који из Добоја иде за Зеницу, јер није постојала нормална повезаност између та два града која су тако близу, само у различитим ентитетима и то је главна препрека.
Да ме је неко тад питао како ћемо путовати за 10-ак година, рекла бих му да ће се све сигурно унаприједити и да ће будалештине попут непостојања возова и аутобуса који возе на тој релацији за 10 година сигурно бити превазиђене.
2019. сам се из Приједора требала вратити у Зеницу и стигла сам неким аутобусом до Бањалуке – таман да за пола сата ухватим воз који је возио за Сарајево и пролазио кроз Зеницу, наравно, па сам тако угодно и фино стигла кући.
Јуче ми нешто ђаво није дао мира па сам чачкала по реду вожње жељезница ФБиХ и Центротранса (јер они једини имају ред вожње који нешто говори на wебу, година 2023.) И шокирана била кад сам сконтала да не постоји воз између Сарајева и Бањалуке. Гуглајући нађем да је укинут током короне, те никад није враћен јер _____________ (уписати по жељи било какав глупи разлог за то, јер паметан сигурно не постоји).
О томе да се повеже БиХ са на примјер Загребом или Београдом, а да не говодим Суботицом као некад (то је већ у нивоу научне фантастике из ове перспективе), па можда даље Будимпештом као прије 40-ак година да не говорим. Мислим, пруге стоје, а имамо (или смо имали?) и неке возове модерне.
Најјефтинији саобраћај који најмање загађује, да не причам о томе како је најудобнији. Али јок, нама то не треба очито, ми смо пребогата земља, скроз чиста и незагађена и који ће нам клинац возови? Или не волимо путовати, јер је овдје најљепше?
Као ону вишњу на врху сладоледа ћу само додати да је и даље задњи аутобус из Сарајева за Зеницу (и обрнуто) у пола 7. Прије короне је ишао у 9. С тим што је некад био и онај воз који је увече око 10 или тако некако возио за Бањалуку. Сјећам се јер смо се једном с мора враћали њим из Сарајева. Сад ако хоћеш возом из Плоча (а има тај воз док је сезона петком, суботом и недјељом), а ниси из Сарајева можеш само остати на станици гледајући у празно или наћи некога да дође по тебе или евентуално преспавати у Сарајеву.
Да ми је неко прије 40 година причао да ћемо 2023. бити заосталији по питању превоза, мање повезани и да ће воз бити мисаона именица рекла бих му да ме зајебава. Али шта зна дијете од 6-7 година о бахатости и неспособности људи који се нађу на различитим функцијама на којима се о томе одлучује.
Или им је свима несхватљиво то да немају сви (и/или не желе) имати аутомобиле и да би радије јавни превоз који је иоле функционалан.
Јер, јуче сам прелазила надвожњак у Зеници. То траје отприлике 3 минуте и за то вријеме сам набројала 30-ак шлепера који су прошли испод цестом М-17. И контам само колико је то загађења и како би бар мало могли смањти утицај да постоје алтернативе за путовање, па макар за путнике ако већ није опција да се терети превозе возовима. Али ко овдје уопште мисли о таквим стварима, јел’ да? Гарант’ и ви колутате очима и контате “Ја ове будале о чему она размишља…”
Шта читам, гледам, слушам
1. Борис Дежуловић је лик којег увијек радо слушам и читам, а овај разговор са Ладом Томчићем ми је баш онако занимљив и рекао је неке ствари које нисам до сада чула да је спомињао, па је и то додатни плус. – https://www.youtube.com/watch?v=hr5i5vx9K40
2. Галебов Агеласт подцаст увијек радо слушам, а пошто су ми књиге душевна храна и моја врста забаве, овај разговор са Иваном Бевцом, власником издавачке куће “БООКА” ми је посебно занимљив и баш сам уживала слушајући о томе како бирају књиге, шта се све дешава иза кулиса и како он уопште размишља о књижевности и свему осталом. Покренули су и свој подцаст али још нисам стигла да послушам неку од епизода, па чим то направим јавим вам како ми се допадају. А до тада свакако уживајте у овом разговору – https://www.youtube.com/watch?v=XSIU2heJGAA
3. Јако волим птице, иако их се бојим :Д Да, мислим да не бих смјела узети птицу у руку не знам шта да је у питању. Можда тај страх има везе с тим да ме бабина кокош кљуцнула кад сам била мала, а можда и са филмом “Птице” којег сам одгледала случајно (скривећки) као мала исто, али ето, то је мој можда највећи страх. Али сам одушевљена њиховом разноликошћу и љепотом, па сам зато посебно уживала у ових Топ 100 фотографија птица за 2023. – https://www.audubon.org/news/2023-audubon-photography-awards-top-100
Желим вам угодан викенд и мирну седмицу <3
…………
Zdravo,
Dvije sedmice se nisam javljala, ali nažalost ne zato što sam bila na putu ili na odmoru, nego smo imali deveranje oko mame. Uhvatila je neka jaka infekcija, pa sam bukvalno 10-ak dana svaki dan bila kod nje. Njen tumor na plućima miruje, ali su joj od zračenja i svega pluća prilično uništena i baš često joj se dešavaju infekcije bakterijama, a skoro stalno ima i problem sa gljivicom kandidom u plućima. I sad smo radili analizu ispljuvka i opet je tu bila bakterija i ta gljivica i od kad je dobila terapiju bolje je, mada nije to skroz dobro. A valjda i ne može biti skroz dobro, to je prestalo prije 2,5 godine.
Elem, imala je visoke temperature, ali nas je toplomjer zezao ili nije dobro držala, pa smo joj u groznici mjerili dva puta 36 sa nešto, i onda zbog tog što se jako tresla vodili je u hitnu. Kad tamo izmjere 39. Kašalj je stalno prisutan, bukvalno stalno. I sve je to bilo u onom periodu kad su temperature bilo po 40 stepeni, pa je to baš onako “idealno” vrijeme za bolesnike sa bronhitisom.
Na sve to, dok je ona bila najgora, u ponedjeljak počne povraćati tata i nakon mjerenja pritiska ispostavi se da mu je 210 sa 100 i nešto. Sletim sa njim u ambulantu, tamo prizna da nije danima popio svoju tabletu za pritisak jer je smetnuo fokusirajući se na mamu. Nije ni jeo, sve kao ne može, a povraća. Pa je dobio tablete za tu mučninu i infuziju, a par dana kasnije se ispotavilo da ima urinarnu infekciju pa je sad i on na antibioticima i ima zakazan ultrazvuk bubrega 15. avgusta.
Tako prolazi moje ljeto uglavnom, uz PTSP od kašlja. Komšinica u ulici iznad se nakašlje, ja se stresem i gledam oko sebe dok se ne sjetim da sam kod svoje kuće. Bukvalno sam najzahvalnija na svijetu što radim od kuće pa sam mogla sve preseliti do njih i raditi nekako od tamo. Jer, nisam uvijek od neke velike pomoći, ali je bratu i tati podrška u vidu mog prisustva nekako korisna. Plus smišljanje oko hrane, jer je i to naravno bilo problematično – šta napraviti da hoće i može jesti.
Sad je situacija bolja, pa se polako vraćam u normalu. Mada mi je ovo sve bilo kao dodatno dugme reset za život, jer nekako počneš cijeniti i onih sat vremena kod kuće ili momente kad možeš sjesti s knjigom i odmoriti na poseban način. I fascinantno mi je šta sve ljudski organizam može pregurati i kako se može izvući. Jer, bilo je par momenata kad sam bila sigurna da je to kraj i da je samo pitanje trenutka kad će se desiti. A onda je juče gledam kako pravi ručak i ne mogu vjerovati da smo i ovo prošli. Zato se u životu samo molim za zdravlje i za dosadu u životu. Dosadu u smislu da se ne dešava ništa što pretjerano iskače iz svakodnevnice.
I prošle sedmice nisam pisala jer kontam, šta mogu pisati kad mi je mozak kao kaša i fokusiran samo na to. A evo danas opet skoro isto, jer mi ovo dođe kao moj sigurni kutak u kojem mogu biti otvorena i napisati ono što mi se zaista dešava i što me muči ili o čemu razmišljam, jer nekako uvijek dobijem potvrdu da ovo baš čitaju ljudi koji cijene takvu vrstu iskrenosti.
I zato vam hvala do neba .
Шта читам, гледам, слушам
1. Борис Дежуловић је лик којег увијек радо слушам и читам, а овај разговор са Ладом Томчићем ми је баш онако занимљив и рекао је неке ствари које нисам до сада чула да је спомињао, па је и то додатни плус. – https://www.youtube.com/watch?v=hr5i5vx9K40
2. Галебов Агеласт подцаст увијек радо слушам, а пошто су ми књиге душевна храна и моја врста забаве, овај разговор са Иваном Бевцом, власником издавачке куће “БООКА” ми је посебно занимљив и баш сам уживала слушајући о томе како бирају књиге, шта се све дешава иза кулиса и како он уопште размишља о књижевности и свему осталом. Покренули су и свој подцаст али још нисам стигла да послушам неку од епизода, па чим то направим јавим вам како ми се допадају. А до тада свакако уживајте у овом разговору – https://www.youtube.com/watch?v=XSIU2heJGAA
3. Јако волим птице, иако их се бојим :Д Да, мислим да не бих смјела узети птицу у руку не знам шта да је у питању. Можда тај страх има везе с тим да ме бабина кокош кљуцнула кад сам била мала, а можда и са филмом “Птице” којег сам одгледала случајно (скривећки) као мала исто, али ето, то је мој можда највећи страх. Али сам одушевљена њиховом разноликошћу и љепотом, па сам зато посебно уживала у ових Топ 100 фотографија птица за 2023. – https://www.audubon.org/news/2023-audubon-photography-awards-top-100
Желим вам угодан викенд и мирну седмицу <3
Хана Казазовић – Цyбер Босанка
