FOTO: N1
Ambasador Hil je u martu 2022. rekao: Vašingtonu se ne sviđaju odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom, posebno u oblasti vojno-industrijskog kompleksa.
SAD nude Srbima model „otvorenog Balkana“.
Međutim, ako bi Srbija želela da „Otvoreni Balkan“ posmatra kao projekat koji balansira uticaj Zapada i Istoka na Balkanu (neka vrsta multivektorske opcije), onda Vašington zna da „otvoreni Balkan“ nije otvoren za sve. Za Ruse je zatvoren.
Treba uzeti u obzir i poziciju suseda Srbije. Bugarska, na primer, nastoji da ojača svoj uticaj u Severnoj Makedoniji.
Rumunija nastoji da ojača svoj vojni potencijal u Crnom moru, oslanjajući se na Balkan kao kopnenu bazu za projektovanje uticaja Bukurešta duž tzv. Tračko-ilirskog koridora (traco-illiric) od rumunskog primorja do obale Bugarske.
Rumuni su usvojili koncept „proširene bezbednosti“ (securitate naţională extinsă), koji podrazumeva aktiviranje rumunske spoljne politike na prostoru između Crnog, Baltičkog i Egejskog mora. Balkan je za Bukurešt zadnjica „Velike Rumunije“, a „otvoreni Balkan“ je Balkan bez ruskog i srpskog uticaja.
AUTOR: Vladislav Gulevič
Uvođenje specijalnih jedinica kosovske policije, uz podršku oklopnih vozila, na severni deo Kosova i Metohije (KiM), naseljen srpskim stanovništvom, izazvalo je novi porast tenzija u pokrajini. Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, kosovskim snagama nije dozvoljeno da tamo uđu bez dozvole srpskih opština, ali, kako vidimo, jesu.
Šef kosovskog režima Vjosa Osmani najavila je odlaganje održavanja opštinskih izbora u sredinama naseljenim Srbima. Kosovski „premijer“ Aljbin Kurti pravdao je uvođenje bezbednosnih snaga potrebom suzbijanja kriminala u pokrajini. Kurti je optužio Beograd da finansira subverzivne aktivnosti kosmetskih Srba. Ovu optužbu izneo je posle zahteva Evropskog parlamenta da Beograd prizna nezavisnost Kosmeta i pridruži se sankcijama Rusiji. Priznavanje samoproglašenog Kosmeta predstavljalo bi kršenje teritorijalnog integriteta Srbije i eklatantno kršenje međunarodnog prava. O tome nedvosmisleno govori Rezolucija Saveta bezbednosti UN broj 1244 od 10. juna 1999. godine.
U septembru su Beograd i Moskva na marginama Generalne skupštine UN potpisali plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za 2023-2024. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil zahtevao je od Vlade Srbije izveštaj o detaljima plana, ali je Beograd to odbio – i tada je Vašington krenuo u napad na Srbiju preko Kosmeta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveravao je američkog ambasadora u značaj Sjedinjenih Država u „sprečavanju dalje eskalacije izazvane gotovo svakodnevnim jednostranim i nezakonitim delovanjem privremenih prištinskih institucija“, ali se Vašington oglušuje o takva uveravanja. Vašington ne namerava da obuzda kosovski režim u nastojanjima da potpuno istisne srpsko stanovništvo sa Kosmeta.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ovako ocenjuje situaciju: „Priština metodično i tvrdoglavo gradi svoje vojno prisustvo na severu Kosova. Tamo je situacija na veoma opasnom nivou. Kampanja zastrašivanja i uznemiravanja srpskog stanovništva se nastavlja. Cilj je osvajanjej, zauzimanje severnih regiona uz popuštanje, čak i pomoć sa Zapada… Stvar se namerno zaoštrava da bi se sukob zaoštrio… Zapadu je kriza potrebna da bi izvršio pritisak na Beograd da bi da srpski svet drži u strahu.
Problem je što je koncept srpskog sveta (Srpski svet) nejasan, nije ispunjen strateškim sadržajem. Činjenica da će Vučić tražiti od NATO-a dozvolu da vrati srpske pripadnike reda na Kosmet ukazuje na (ne)samostalnost Beograda u spoljnoj politici. A na Zapadu se koncept srpskog sveta doživljava agresivno. Poistovećuje se sa konceptom ruskog sveta i smatra se preprekom „otvorenom Balkanu“ i „očiglednim odstupanjem od zahteva EU“.
Ambasador Hil je u martu 2022. rekao: Vašingtonu se ne sviđaju odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom, posebno u oblasti vojno-industrijskog kompleksa. SAD nude Srbima model „otvorenog Balkana“. Međutim, ako bi Srbija želela da „Otvoreni Balkan“ posmatra kao projekat koji balansira uticaj Zapada i Istoka na Balkanu (neka vrsta multivektorske opcije), onda Vašington zna da „otvoreni Balkan“ nije otvoren za sve. Za Ruse je zatvoren.
Treba uzeti u obzir i poziciju suseda Srbije. Bugarska, na primer, nastoji da ojača svoj uticaj u Severnoj Makedoniji. Rumunija nastoji da ojača svoj vojni potencijal u Crnom moru, oslanjajući se na Balkan kao kopnenu bazu za projektovanje uticaja Bukurešta duž tzv. Tračko-ilirskog koridora (traco-illiric) od rumunskog primorja do obale Bugarske. Rumuni su usvojili koncept „proširene bezbednosti“ (securitate naţională extinsă), koji podrazumeva aktiviranje rumunske spoljne politike na prostoru između Crnog, Baltičkog i Egejskog mora. Balkan je za Bukurešt zadnjica „Velike Rumunije“, a „otvoreni Balkan“ je Balkan bez ruskog i srpskog uticaja.
Kršenje Vašingtonskog sporazuma između Beograda i Prištine iz 2020. godine, prema kojem se ovaj poslednji, u zamenu za odbijanje Srba da zahtevaju nepriznavanje nezavisnosti Kosmeta od drugih zemalja, obavezuje da neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama, kosovski režim, ipak, namerava da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.
Novi niz tenzija u Srbiji su krugovi na vodi od procesa obuzdavanja Rusije u trougao Baltičkog, Crnog i Sredozemnog mora. Balkan se nalazi gotovo u centru „trougla” i ostaje važna tačka primene strategije Vašingtona. Njemu se mora suprotstaviti drugačija strategija, a ne nejasne ideologeme ili srpsko reizdanje viševektorizma.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://www.fondsk.ru/news/2022/12/12/serbskij-mir-ili-otkrytye-balkany-57927.html
PREUZETO SA: https://naukaikultura.com/srpski-svet-ili-otvoreni-balkan-situacija-na-severu-kosmeta-dostigla-je-veoma-opasan-nivo/
