COVID је и ментална инфекција. Да ли је упутно ухватити се нечега док те то нешто не учини дебилом?
Појединци су се разболели од својих сопствених личности. То се може догодити појединцу, али, шта се догађа када се читава култура свој стваралачки ум усредсреди на нешто тако интензивно као што је COVID?
ПИШЕ: Адил Мухтар Мирза (Пакистан)
Усплахиреност извлачи оно страшно из нас. Међутим, свест шири храброст. Између усплахирености и памети постоји невероватна супротност. Уз памет иду свесност и обавезе. Може се знати о коронавирусу (COVID), уз сазнање о томе шта треба учинити да се ограничи његово ширење. У сваком случају, ствари не треба погоршавати. У супротном, може нас натерати на себично и глупо понашање. То су нуспојаве панике: губи се разборитост. Откад је COVID ушао у нашу психу, постао је свеприсутан. Надвладала нас је његова стварност и страхоносна сила.
Другим речима, COVID је и ментална инфекција. Да ли је упутно ухватити се нечега док те то нешто не учини дебилом? Појединци су се разболели од својих сопствених личности. То се може догодити појединцу, али, шта се догађа када се читава култура свој стваралачки ум усредсреди на нешто тако интензивно као што је COVID? Можда је дошло време да се створи један психолошки вирус који би проверио снагу смртоносног. Можда је дошло време да се створи инфекција менталне стабилности, добробити и солидарности. Није довољно речено о нашем стању ума у борби против вируса. Било како било, слободумље душе нас тера да размишљамо о нормалној издржљивости. То у нама ускомешава иновативне методе прилагођавања нервози која настаје због животних мера за сузбијање ширења инфекције. Наше стваралаштво је највеће када потиче из менталне снаге.
А, у овом свету информација, новинари имају најважнију улогу у спречавању ширења хаоса. Према речима господина Сета Адџеија, службеника за унапређење здравља при Здравственој служби у Гани, новинари би требало да извештавају разумно како би “извешавало и одговорно о пандемији COVID-19, како би се помогло ширењу смирености, а не страха и панике међу становништвом.” он даље каже: “Уместо да шире страх и панику, новинари би требало да појачају јавно образовање о протоколима и директивама владе.” Он је истакао “потребу да се користе само одобрени материјали као што су постери, леци, банери и билборди у образовању јавности за борбу са вирусом.” И, додао је: “ефикасна комуникација помоћу медијских алата помогла би стварању јавне свести о променама у понашању у борби са вирусом COVID -19.“ Господин Адџеи је упозорио „медијске практичаре на сензационализам и објављивања разних мишљења, јер би такве објаве поткопале националне напоре у борби против пандемије“. Рекао је да „новинари треба да избегавају извештаје у којима би стигматизовали пацијенте и обесхрабрили оне за које се сумња да су изложени болести, да одустану од тестирања.“
Дезинформације су ових дана постале горући проблем, а слично је и у случају вируса. Према генералном директору Светске здравствене организације (СЗО) Тедросу Адханом Гебрејесусу “сада је време за науку, а не за гласине. И време је за солидарност, а не за стигматизовање.“ А, медији би требало да се супротставе дезинформацијама.
То би требало да буде могуће промишљањем коме би њихова публика могла веровати, указивањем на саосећање са онима на које је вирус утицао, употребом одговарајућег језика и разјашњењем језичких формулација. Исправан језик, такође, може бити значајан у сузбијању стида. Зараза не разликује народе или неку другу врсту припадности, па ни колумнисти то не би требало да чине. Најзад, без обзира на детаље приче, писци могу многима понудити податке важне за живот – или “вести које се могу искористити” – на пример, савети о прању руку. Ови мали, разумни кораци из поузданих и проверених извора могли би помоћи општој популацији да што боље разуме.
Пандемија изазива смртност и финансијску анархију. Кинези, Америке, Аустралија, Европа, Африка, Азија – сви се суочавају са њеном бескрајношћу и исходом. Међутим, неки новинари у Пакистану не раде паметно свој посао. Делује да су исполитизовани. Медији могу постати најснажније и најкорисније владино оружје у борби са вирусом. Расправа Пакистанске народне партије, АРИ и других, могла би да штети борби Пакистана против коронавируса и да шири панику. Упркос томе што је др Сими Џамали оповргао гласине, АРИ је држао страну вукао ПНП и покушавао да докаже да су неки симптоми коронавируса откривени у телима која нису пријављена као пострадали од коронавируса. Овоме теба стати на пут и на одговарајући начин решити.
ИЗВОР: https://www.geopolitica.ru/sr/article/sludjeno-novinarstvo-i-covid
