“Na žalost, žena je u većini slučajeva danas svedena gotovo na robu, ako smem tako da kažem — ponekad isključivo i na objekat za čulno uživanje. Tome su možda dosta doprineli razni emisari iz takozvanog „ženskog lobija” propovedajući nekakvu lažnu jednakost polova, ne shvatajući da ono što je Bog razdvojio, čovek ne može da spoji.“(protojerej Srpske pravoslavne crkve, dr Žarko Gavrilović)
(SEĆANjE NOVINARA)
Novinarska sećanja su noćna mora. Mene ovih dana proganja sećanje na razgovor za „Praktičnu ženu“ sa ocem Žarkom Gavrilovićem koji sam vodio krajem devedeset na temu majke. Srpske majke. Verovatno su me tako daleko odvele slike suza na licima majki kod OŠ „V.Ribinikar“ u Beogradau one iz okoline Mladenovca ali i drugde po Srbiji gde je mnogo majki plakalo jer su im deca ili povređena ili nastradala.
Potom mi Dane Čanković ,predsednik SNP – Izbor je naš – posla tekst vezan za vređanje majke predsednika Srbije ali i majki uopšte.I uputi jednu poruku :
„ U srpskom narodu majka je zauzimala uvijek počasno mjesto. Srbi su nekad život davali i za čast i obraz (obraz po liku Njegovom) i svaki Srbin u prošlosti branio je majku, pa i onu koju ne poznaje, kad god bi mu se ukazala prilika.“
Neki đavo u ljudima ,u poslednje vreme ,nanosi i deci i majkama bol,kao da ne shvata da su majke izvor ,a deca budućnost sveta i života.
Tako tekst gospodina Čankovića i tekst na temu majke,srpske majke, koji mi je otac Žarko Gavrilović izgvorio pre tridesetak godina nastaviše dijalog bez prisustva njihovih subjekata u vreme kad je možda i najpotrebnije.
Podsećanja radi .Dane Čanković je svojim stavovima često prisutan na stranicama sedme sile i sudeći po reakcijama njegova politika kao predsednika SNP –Izbor je naš -je politika iskrenosti što se mnogima ne dopada. Ali ipak ga čitaju ,i činjenica da ćute i vrte glavom može da znači da Dane Čanković govori narodu veoma i često potrebnu suštinu dok oni koji na njegove misli i poruke „vrte glavom“ misle isto ali govore ono što im donosi druge benefite. Narodski rečeno to znači: Dane govori ono šta treba narodu,“oni što „vrte glavom“ govore za sebe i o sebi drugima.
Opet podsećanja radi,naročito mlađih čitaoca ,kada je reč o ocu Žarku Gavriloviću u tom mom novinarskom sećanju ,a sve više noćnoj mori, u povodu majki koje plaču po Srbiji,prepoznajem sličnosti sa teksto koji mi je poslao Dane Čanković. Otac Gavrilović je bio je prognan zato što je iznosio neke svoje stavove(neće valjda i Dane tako proći) koji se mnogima nisu dopadali. Ali za njega su govorili da je uvek imao šta da kaže. A to ,opet narodski rečeno ,znači da je bio u pravu ali nije bilo pravo vreme za takve stavove i mišnjenja. Sada kada majke po Srbiji plaču,vređaju ih,čak ih po nekim novim evropskim vrednostima više nećemo zvati majke nego “roditelj jedan ” ili “roditelj dva”,zavisi kako nam se naredi, čini mi se da poruke Čankovića i Gavrilovića moramo shvatiti veoma ,veoma ozbiljno.
Iz tog razlog sam tada pre trideset godina otišao kod oca Gavrilovića na razgovor i s razlogom ga sada ponovo objavljujem. Evo kako je ovaj čovek mislio,govorio i radio.
Upokojio se 1 .januara 2016.godine)
Iz novinarske beležnice Milorada Antonića:
RAZGOVOR S POVODOM: DR ŽARKO CAVRILOVIĆ: MATERINSTVO JE TEMELj SVAKOG DRUŠTVA
MAJKE U VIHORU RATA
O „instituciji” materinstva; odnosno o ulozi majke u životu uopšte, pa i u ratnim uslovima, razgovaramo s protojerejom Srpske pravoslavne crkve, dr Žarkom Gavrilovićem, predsednikom Srpske pravoslavne stranke. To što je naš sagovornik predstavnik jedne religije vođa jedne stranke, ne treba da bude razlog za nerazumevanje predstavnik drugih religija i stranaka. Jer, reč je o univerzalnom pojmu majčinstva.
Neka nam bude dozvoljeno da ovaj tekst počnemo prisećanjem na knjigu koja je u posleratnim godinama bila jedan najvećih bestselera ondašnjeg doba. Reč o „Volokolamskom drumu” sovjetskog pisca Aleksandra Beka, knjizii koja govori o periodu bitke za Moskvu, danima kada je fašistička zver prvi put ustuknula pred zdravom snagom naroda koji je branio svoju čast i slobodu.
Mlađe generacije sigurno nisu imale priliku da pročitaju „Volokolamski drum „ a knjiga se može naći još samo privatnim bibliotekama zaljubljenika u pisanu reč, i možda u ponekoj antikvarnici. Ako slučajno naletite na to delo, skromo po opremi a veliko po poruci koju nosi obavezno ga kupite.
U međuvremenu, ovde će (samo po sećanju) biti citiran jedan kratak deo iz „Volokalamskog druma”. Ubrzo ćemo objasniti i zašto.
OSTATI ŽIV
Stoji pukovnik, iskusan vojnik koji se kalio i prekalio na mnogim ratištima, pred strojem golobradih vojnika, mladića koji tek teba da dožive „vatreno krštenje”. Pomalo je tmuran, zna da je pred tom „decom” velika obaveza, zadatak da se zaustavi zlo koje preti da ovlada svetom, i odstupanja nema.
— Šta je tvoj prevashodni zadatak u ovom ratu? — pita pukovnik prvog vojnika.»
— Moj zadatak je da tučem neprijatelj i da u toj borbi dam i svoj život ako treba — odgovara mladić spremno, ponavljja već davno naučenu lekciju.
Namrštio se pukovnik, nije zadovoljan odgovorom, pa onda isto pitanje postavlja i drugim vojnicima. Odgovori su manje više isti, a pukovnik sve sumorniji.
— Ništa ne znate — veli na kraju. Vaš prevashodni zadatak je da u ovom ratu ostanete živi! Jer samo dok ste živi možete i po sto puta tući protivnika. Majke su vas poslale u rat da branite svoju zemljju, tako reći dale meni na poverenje moja obaveza je da vas žive vratim kući…
To je taj (po sećanju ispričan) odeljak iz knjige „Volokolamski drum”, trenutak kada je iskusni oficir primio na sebe obavezu da vojnicima bude i — majka. Na-ravno, u ratnim .uslovima.
Zašto smo sve ovo ispričali?
MAJČINSTVO NA ISPITU
Bili smo svedoci, jedva da je od tada prošlo tri meseca, kada je grupa majki ušla u Saveznu skupštinu tražeći da se njihovi sinovi povuku sa područja na kome se vodi rat. Rekle su da ne žele da im deca ginu.
Otkuda taj preokret kod srpskih majki, kad je poznato da su one oduvek s’ ponosom ispraćale sinove u vojsku, čak podsticale nijihovu hrabrost i patriotizam do neslućenih granica? O tome razgovaramo sa dr Žarkom Gavrilovićem, protojerejem Srpske pravoslavne crkve, autorom mnogih radova i knjiga na temu majke.
Naš sagovornik sa indignacijom odbija svaku pomisao da je današnja majka mannje majka od onih iz naše bliže i dalje prošlosti, ali smatra da se ponekim od njih danas politički mnogo manipuliše i da je zato “treba zaštititi. Majka jednostavno treba da bude ono što je bila od pamtiveka, kaže dr Gavrilović i onda to potkrepljuje činjenicama, naravno sagledanim iz ugla njegove vokacije:
— Majka je najdraže biće svakog čoveka. Ona je oltar na kome dete doživljava svoje najlepše trenutke i spremno ulazi u život. Hrišćanstvo je još pre dve hiljade godina uzdiglo kult majke do neslučenih razmera kroz presvetu Bogorodicu. Ona, majka Bogorodica, provodi svoj život u čednosti, pobožnosti i uzdržanju, u brizi za svojim detetom. Od tada pa do današniih dana, hrišćanstvo je posvećivalo posebnu pažnju vaspitanju majke i uopšte obrazovanju žene. Jer, od majke zavisi kakav će biti čovek. Ne kaže se uzalud: ,,Ruka koja ljulja kolevku, jeste ruka koja vlada svetom”. Nešto slično imao je na umu i Žan-Žak Ruso kada je rekao: „Dajte mi da vaspitam prvo majke, pa ću preporoditi Francusku”. To bi trebalo i mi da primenimo u ovo sumorno vreme kada su potamnele stare vrednosti, kada je porušen hrišćanski moral a drugog nema. Ali prethodno treba vratiti ženi njeno dostojanstvo, pogotovo majci, i onda bi Ljudski rod mogao da se popravi.
MAJKA — PRVI UČITELj
U davnim vremenima začela se izreka: „Kakva mati — takva kći, kakav otac — takav sin.“ Šta je za sve to vreme značila i šta još uvek znači majka?
— Postoji i jedna druga, možda još sadržajnija izreka, koja objašnjava sve: ,,Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi”. U tom smislu majka je prototip Boga koga ne vidimo. Kroz nju dete sve doživljava, ona je njegov najvažniji učitelj. Od njenog moralnog lika zavisi moralni lik cele porodice. Na žalost, žena je u većini slučajeva danas svedena gotovo na robu, ako smem tako da kažem — ponekad isključivo i na objekat za čulno uživanje. Tome su možda dosta doprineli razni emisari iz takozvanog „ženskog lobija” propovedajući nekakvu lažnu jednakost polova, ne shvatajući da ono što je Bog razdvojio, čovek ne može da spoji.
Bez obzira da li se slažemo ili ne sa ovim što ste do sada rekli, možete li objasniti postupak majki koje su pre nekoliko meseci došle u Skupštinu sa zahtevom da se njihovi sinovi-vojnici povuku sa ratišta? Na neki način, bila je to i neočekivana manifestacija srpskih majki.
— Pitanje je kompleksno i zahteva čitavu studiju za pravi odgovor. U svakom slučaju, treba se kloniti drastičnih zaključaka. Ipak, činjenica je da su mnogi današnji roditelji iz poslednjeg rata izašli a da zapravo nisu ni imali prilike da upoznaju majčinsku Ljubav. Naravno, posle toga nisu znali da je prenesu ni na svoje potomstvo, jednostavno kupovali su Ljubav svoje dece materijalnim dobrima. U tom kontekstu, Ljubav prema otadžbini uvek se nađe u zapećku. Uvek je strašno kad majka od svog deteta pravi kukavicu a mi bar imamo primera, čak i u našem narodnom stvaralaštvu, o herojstvu srpske majke. To su temelji na kojima izrasta zdravo tkivo svake nacije.
MANIPULISANjE MAJČINSKIM OSEĐANjIMA
Ako izuzmemo usamljene slučajeve, niste me, ipak, ubedili da ono što se dešavalo u Skupštini nije bio na neki način poraz srpskih majki.
— Da, ali to je istovremeno bio i poraz sveukupnog srpskog društva, jer majke bi morale da budu njegov temelj. Tako je u svakoj zdravoj sredini, o tome sve vreme govorim. Majke su oslonac, a mi smo taj oslonac decenijama sistematski podrivali. Tako smo dobili nesigurne, pa ako hoćete i poražene žene, majke koje na pogrešan način zaklanjaju svoju decu, ne shvatajući da na taj način formiraju soj ljudi naviknut na zaštitu koja će kad-tad prestati. Posle toga, samo po sebi, ide beznađe.
Šta nam, dakle, valja činiti.
— Moramo se vratiti svojim utemeljnim svetinjama, a to su vera u Boga i otadžbinu, Ljubav prema ljudima, patriotizam lišen svakog ličnog interesa. Da nema Sunca, ni Mesec ne bi svetleo, a materinstvo je sunce koje obasjava zemlju. Vratimo, stoga, majci njeno dostojanstvo a srpska žena je uvek pokazivala svoju plemenitost. Majke nikad neće dozvoliti da im bude podvaljeno, a o tome da svaka voli svoje dete ne treba trošiti reči…
Tako je govorio duhovnik dr Žarko Gavrilović.
Da je tu imao bi još mnogo šta da kaže.
