Над сликом утопљеног дечака на турској обали, трогодишњег Сиријца Алана Курдија, крајем лета прошле године занемео је цео свет. Црвена мајица и тегет панталонице, дете у познатом положају налик оном кад исцрпљено од игре падне у сан. Али тело Алана Курдија су запљускивали топли таласи Егејског мора. Он није заспао на бодрумској плажи, већ се претходне ноћи заједно са братом Галибом, мајком Рехам и још десет миграната из Сирије утопио у покушају да се у претовареном чамцу домогне турске обале.
Браћу Алана и Галиба је пронашао осамнаестогодишњи Адил Демиртас, у зору, на путу до посла у хотелу на обали где је радио јутарњу смену. Застао је да им склопи очи и пожурио да послужи доручак некој срећнијој деци, коју су чекале добро опремљене играонице поред базена са погледом на азурну обалу Иџајна, љуљашке, и три тобогана.
Само током претходне године, четири милиона Сиријаца је покушало да побегне од крвавог грађанског рата. Придружиле су им се избеглице из Авганистана, Ирака и Либије. Над сваким од њих, у њиховим земљама се надвијао тамни облак смртног страдања.
Западњачки живот у благостању упао је у колизију са очајем трећег света. Више од 800 људи, и много деце, утопило се прошлог априла код италијанске обале. Исте недеље, туристи и обалска стража Грчке су код обала Родоса спасавали још једну туру бродоломника. Па још једну. Лето 2015-те су обележиле слике апсурда. Туристи под сунцобранима и колоне потпуно обучених до коже мокрих избеглица које посрћу под теретом оскудног сквашеног пртљага и уплакане деце у наручју.
Свет се на тренутак тргао када су избеглице у неколико наврата блокирале тунел Еуростар и када је на аустријском аутопуту пронађен камион кријумчара са језивим теретом од седамдесет лешева, људи остављених ту да умру. Осим шокантних новинских наслова и ударних телевизијских вести, мало тога се променило. Сви напори европских држава да реше мигрантску кризу своде се на једно – како заштити своје границе и спречити угрожавање ушушкане и удобне културе економског благостања.
Ограде од бодљикаве жице дижу се као накнадна памет, која је изостала током бахатих мировних интервенција у државама које су у спрези са глобалним хегемоном до темеља уништили. То је и један од разлога што овом „бумерангу” не виде право лице, људско лице, лице очаја и страдања. Одсуство бриге и заинтересованости за људе које су сами позвали, боље рећи призвали, доказ је више да сила и памет ретко иду заједно.
Све доступне информације говоре да се Европа спрема за потпуно затварање граница за људе избегле из ратних подручја. По подацима организације Save the Refugees (Спасите избеглице) трећина избеглица су деца, којој на овај начин бива ускраћена свака могућност за сигуран живот, образовање и будућност. Затварање граница довело би до уништења читаве генерације људи.
У суботу, 27. фебруара, са почетком у 13х биће одржана шетња у преко 100 градова Европе чији је основни циљ да подржи, истакне и укаже на људска права. Дуже од десет месеци основна људска права – право на воду, храну, чист и сигуран смештај и достојанство не постоје за избеглице. Сутра ће широм Европе грађани захтевати од својих влада:
- Сигуран транспорт избеглица из зараћених подручја на безбедну територију
- Сигуран транспорт из прихватилишта у Европи до жељене дестинације
- Укидање наруквица за обележавање
- Забрану одузимања личне имовине
- Отварање граница
Придружите се сутра на Тргу Републике у Београду међународној шетњи Safe Passage (Сигуран пролаз) и покажите свој став. Ови људи беже од смрти, не смемо дозволити да нам умиру пред очима. Хуманост није селективна, спасимо животе, захтевајмо мир и једнака људска права за све!
Извор: www.medias.rs
