Nad slikom utopljenog dečaka na turskoj obali, trogodišnjeg Sirijca Alana Kurdija, krajem leta prošle godine zanemeo je ceo svet. Crvena majica i teget pantalonice, dete u poznatom položaju nalik onom kad iscrpljeno od igre padne u san. Ali telo Alana Kurdija su zapljuskivali topli talasi Egejskog mora. On nije zaspao na bodrumskoj plaži, već se prethodne noći zajedno sa bratom Galibom, majkom Reham i još deset migranata iz Sirije utopio u pokušaju da se u pretovarenom čamcu domogne turske obale.
Braću Alana i Galiba je pronašao osamnaestogodišnji Adil Demirtas, u zoru, na putu do posla u hotelu na obali gde je radio jutarnju smenu. Zastao je da im sklopi oči i požurio da posluži doručak nekoj srećnijoj deci, koju su čekale dobro opremljene igraonice pored bazena sa pogledom na azurnu obalu Idžajna, ljuljaške, i tri tobogana.
Samo tokom prethodne godine, četiri miliona Sirijaca je pokušalo da pobegne od krvavog građanskog rata. Pridružile su im se izbeglice iz Avganistana, Iraka i Libije. Nad svakim od njih, u njihovim zemljama se nadvijao tamni oblak smrtnog stradanja.
Zapadnjački život u blagostanju upao je u koliziju sa očajem trećeg sveta. Više od 800 ljudi, i mnogo dece, utopilo se prošlog aprila kod italijanske obale. Iste nedelje, turisti i obalska straža Grčke su kod obala Rodosa spasavali još jednu turu brodolomnika. Pa još jednu. Leto 2015-te su obeležile slike apsurda. Turisti pod suncobranima i kolone potpuno obučenih do kože mokrih izbeglica koje posrću pod teretom oskudnog skvašenog prtljaga i uplakane dece u naručju.
Svet se na trenutak trgao kada su izbeglice u nekoliko navrata blokirale tunel Eurostar i kada je na austrijskom autoputu pronađen kamion krijumčara sa jezivim teretom od sedamdeset leševa, ljudi ostavljenih tu da umru. Osim šokantnih novinskih naslova i udarnih televizijskih vesti, malo toga se promenilo. Svi napori evropskih država da reše migrantsku krizu svode se na jedno – kako zaštiti svoje granice i sprečiti ugrožavanje ušuškane i udobne kulture ekonomskog blagostanja.
Ograde od bodljikave žice dižu se kao naknadna pamet, koja je izostala tokom bahatih mirovnih intervencija u državama koje su u sprezi sa globalnim hegemonom do temelja uništili. To je i jedan od razloga što ovom „bumerangu” ne vide pravo lice, ljudsko lice, lice očaja i stradanja. Odsustvo brige i zainteresovanosti za ljude koje su sami pozvali, bolje reći prizvali, dokaz je više da sila i pamet retko idu zajedno.
Sve dostupne informacije govore da se Evropa sprema za potpuno zatvaranje granica za ljude izbegle iz ratnih područja. Po podacima organizacije Save the Refugees (Spasite izbeglice) trećina izbeglica su deca, kojoj na ovaj način biva uskraćena svaka mogućnost za siguran život, obrazovanje i budućnost. Zatvaranje granica dovelo bi do uništenja čitave generacije ljudi.
U subotu, 27. februara, sa početkom u 13h biće održana šetnja u preko 100 gradova Evrope čiji je osnovni cilj da podrži, istakne i ukaže na ljudska prava. Duže od deset meseci osnovna ljudska prava – pravo na vodu, hranu, čist i siguran smeštaj i dostojanstvo ne postoje za izbeglice. Sutra će širom Evrope građani zahtevati od svojih vlada:
- Siguran transport izbeglica iz zaraćenih područja na bezbednu teritoriju
- Siguran transport iz prihvatilišta u Evropi do željene destinacije
- Ukidanje narukvica za obeležavanje
- Zabranu oduzimanja lične imovine
- Otvaranje granica
Pridružite se sutra na Trgu Republike u Beogradu međunarodnoj šetnji Safe Passage (Siguran prolaz) i pokažite svoj stav. Ovi ljudi beže od smrti, ne smemo dozvoliti da nam umiru pred očima. Humanost nije selektivna, spasimo živote, zahtevajmo mir i jednaka ljudska prava za sve!
Izvor: www.medias.rs
