Медији су објавили: „Лажни црни хлеб само је један у низу прехрамбених производа којима се варају потрошачи… Пијемо кафу пуну ражи и водом разблажене сокове и млеко…”, и даље: „Црни хлеб у Србији парви се од белог, евентуално полубелог брашна, а затим боји вештачком или природном бојом добијеном од слада… Слична ситуација је и са смеђим шећером.”
И тако, по ко зна који пут: у новинама тиражна рубрика, у животу још једна превара. И болести . И, како се осећате?! Преварени? Отрованил Или и једно и друго.
Постоји ли уопште адекватан израз за све то? Јер, ево погледајте и ову изајву Симе Марица, директора Удружења млинара и пекара „Жито-Војводлна”:
„Са белим брашном добија се боља запремина и изглед. Још када се офарба, постиже се визуелни ефекат. Није проблем”, наглашава он, „што се у хлеб убацују одређене боје. То није против закона, већ што на декларацијама не пише шта све тај хлеб садржи.”
Дакле, јасно је. Нас, у ствари, трује закон, а не пекари. И није уопште битно што се трујемо. Битније од тога је да је то законом дозвољено и да смо упозорени. И то ситним словима да се не види.
