Mediji su objavili: „Lažni crni hleb samo je jedan u nizu prehrambenih proizvoda kojima se varaju potrošači… Pijemo kafu punu raži i vodom razblažene sokove i mleko…”, i dalje: „Crni hleb u Srbiji parvi se od belog, eventualno polubelog brašna, a zatim boji veštačkom ili prirodnom bojom dobijenom od slada… Slična situacija je i sa smeđim šećerom.”
I tako, po ko zna koji put: u novinama tiražna rubrika, u životu još jedna prevara. I bolesti . I, kako se osećate?! Prevareni? Otrovanil Ili i jedno i drugo.
Postoji li uopšte adekvatan izraz za sve to? Jer, evo pogledajte i ovu izajvu Sime Marica, direktora Udruženja mlinara i pekara „Žito-Vojvodlna”:
„Sa belim brašnom dobija se bolja zapremina i izgled. Još kada se ofarba, postiže se vizuelni efekat. Nije problem”, naglašava on, „što se u hleb ubacuju određene boje. To nije protiv zakona, već što na deklaracijama ne piše šta sve taj hleb sadrži.”
Dakle, jasno je. Nas, u stvari, truje zakon, a ne pekari. I nije uopšte bitno što se trujemo. Bitnije od toga je da je to zakonom dozvoljeno i da smo upozoreni. I to sitnim slovima da se ne vidi.
