Пише: Милорад Антонић:
Зашто излазимо на изборе? Да кажемо шта хоћемо! За шта гласамо? Да добијемо оно што су нам обећали! А зашто власт расписује изборе кад све то може „добрим владањем“ да спроведе? Да би им народ рекао-волимо вас! Или се можда власт плаши да ће љубав брзо проћи?!
Ових дана, поново улазимо у зону проверавања верности –изборну кампању.То је, дакле, фаза када, по процени власти не иде онако како је замишљено, а изневерен народ каже: „обећања лудом радовања.“ И тако у круг. Докле?! Суштинско је, заправо питање зашто уопште да излазимо на изборе кад ништа, по ко зна који пут, није било како су обећавали? И зашто преварен народ пристаје на ризик да поново све буду само лажна обећања.
Зато хајдe да, као прво видимо:
Зашто излазимо на изборе?
Политичари кажу да је то, поготово када су у питању превремени избори, због провере поверења народа.
А откуд сумња у степен поверења?! Ваљда политичари на основу валидних података, схвате да их је народ „прочитао“-читај све што му је обећано није испуњено- и да почиње осипање. И онда- Јово наново! И почиње срећно преживљавање у заблудама.
Но, на страну то, да ли су то баш свима заблуде, питање је – да ли на изборе излазимо зато што живот у лажним обећањима разблажује болове сурове реланости. Да није тако не би, увек кад нас позову, излазили на изборе.И то овако.Што је жешћа кампања,што више лажних обећања излазност је већа. То даље упућује на закључак да човеку живот у тим обманама , без обзира што смо свесни да су бескорисне, више пружа наде него конкретан рад. Он је, обезвређен, иза њега стоји само ваш труд и питање је колико се он вреднује, а за лажна обећања , поготово предизборна (за)легне нека фаца, лидер. Њему се верује.Он је гарант. Значи, ствари су јасне. Верује се обећањима не раду. То се у народу зове „лези лебе да те једем“. У таквом миљеу погрешних вредновања, лидери чим дођу на власт крену у страначко запошљавање. Зашто? Зато да их народ не би „прочитао“! Значи свесни су да су сејали лажна обећања?! Да ли верујемо у све то зато што је од тешког живота, обмана,на први поглед ,јефтинија и прихватљивија?! Нада, је збиља сан будних. Она у почетку, све док не ударимо у дно контејнера, не кошта ништа.Цена јој је кајање.
Редом то изгледа овако.
Када смо клицали с љубављу Слободану Милошевићу и гласали за сваку његову реч, љубили му слику нашој срећи није било краја .Ништа и није личило на обману!“ А ,уствари крај је почео баш са тим и таквим нашим односом, а не због њега и њему сличних. Јер он, и њему слични добро знају за ту нашу потребу да некоме и у нешто верујемо и зато то што раде, раде са намером. Наравно да то ретко признајемо,поготово јавно. Зашто? Па зато што живот у лажним обећањима омогућава мирнији и спокојан сан, а признањем, у сред среће, рушимо свој осећај уживања и наде да ће бити боље.
Е, али, нешто се ипак деси, па једнога дана нисмо више срећни, задовољни.Живот ту почиње да личи на апсурд. Сами себе убеђујемо да то није ок, да мора и може другачије. Грешку, наравно још не признајемо, него себи објашњавамо да смо унапредили своје ставове, постајемо део савременог размишљања….и сл. Када се, дакле тако освестимо, (питате чиме – па понудом других обмана ) лажна обећања , постају трагедија. Прво схавтимо да су нам, године појели мољци , друго,осиромашимо јер смо једносмерно размишљали. Свака понуђена опција другачијег става и мишљења, у том тренутку изгледала нам је као атак на наше мишљење, наше ставове,…Сулудо бранећи живот у заблуди често се заклањамо иза права на слободу мишљења, избор политичких опредељења…!
Али,кад прођу лепи дани, кад оду постојећи јарани,кад дође време за друга свитања оно што нам је било слатко и што смо хвалили, убрзо, данас, нарочито после одређене временске дистанце, осећамо се преварени.
Ако је било другачије,исправите ме,али редом то изгледа овако:
После Милошевића дошао је ДОС. Владавина хаоса, сујете, забрана медија,…неки кажу , али тек сада јер док су били у том тиму ћутали су, да су ту корени корупције, криминала, превара …!
И када је изгубљено поверење народа дошло је време за изборе. Изашли смо на њих у повеликом броју. И поново смо слушали песме заблуђивача. Што тражили то и добили. Док смо отпаковали пакет схавтили смо да смо добили исту песму у другачијем паковању. Потом дођоше трећи .И они, обојени демоктратским бојама, у пакету обмана нудили су прилив страних инвеститора, запошљавање, бољи жовот…?!
И да ли је тако било?Доказ. Да је било они би и данас били на власти. Дакле, није, и без обзира што никад неће ни бити слепо смо веровали у то. Поново постаје и остаје чудо како тако преварен народ ,више пута, поново креће у авантуру веровања у обмане да би после извесног времена кренули крици и јауци: Нећемо то и тебе, хоћемо друго и другога. И ко муве без главе слушамо песмицу нових заблуђивања .Они свесно, са намером стицања моћи, па и користи у изборним кампањама на превару прво троше државне паре, доводе народ у заблуду и ником не одговарају зато што није било тако како су говорили. А било би правдено да утрошен новац у камање, ако није било ништа од онога за шта су га добили, врате. То је отприлике као када зидарима платите да вам саграде кућу,а они направе шталу. Истина човек у штали не станује,али за нужду и може. Тако и ови заблуђивачи могу да направе државу а могу уместо ње и месну заједницу.
Још се није десило да је неко од такмичара у изборној кампањи узео оловку и папир изашао пред народ и рекао:
„Народе кажите шта желите,ја сам ту да покушам да вам то обезбедим !“ Заборављају ,наравно,што рече Никола Влаховић да “ко не слуша народ слушаће олују”,што им се на крају и деси.
Ни народу изгледа није стало до овакве комуникације! Ми , једноставно гурамо своју „љубав“. Да их не волимо излазност на изборима би била 0%. Практично то би била реч народа.Преведено значило би : „
„Нећемо више ваше слике у новинама, ваша лажња обећања, заблуде вежите мачку о реп-не волимо вас више! Узимамо свој живот у своје руке и организујемо се тако како доликује човеку кога је природа обдарила да мисли ,а не да будемо људска врста без мозга и да нам слику лепшег живота ствара други неко а не ми сами.“
Биће да певачи лажних обећања то добро знају па све чешћом провером наше воље стварају нам условни рефлекс. Ништа нисмо урадили ако нисмо гласали за нашег омиљеног лика и победничку опцију.
За шта, дакле гласамо?
За приватизацију, страна улагања, бољи живот, укидање сиромаштва, повећања запослености. Поприличан је списак жеља, али не и нереалних. Гласамо ,нпр. за безебднији живот људи. Међутим, по селима у Србији старце убијају за 50 евра. Кад су у близини Зрењанина мучили,па на крају убили старицу за коју су мислили да има негде скривен новац, уговор са банком, где је новац био депонован, су запалили и мртвој старици ставили га у уста.Полиција је пронашла наводно починиоце,али никад нису одговарали за то.
Дали смо гласали за то?!
Из једног дневног листа из дана у дан читамо тужне приче о животима гладне деце,осиромашених породица: Вукотић из Суботице (четворо деце), Златић из Пирота (петоро деце) , Павловић из Штубика код Неготина (шесторо деце ), Грујин из Загајице код Вршца (четворо деце). Из репортажа јасно је да страхују због глади, зиме и пацова… Замислите једанаестогодишња Стана Лалић каже:
“Хладно нам је, најгоре је ноћу.Најтеже од свега је када чујемо малу сестру како плаче,тада ми није важно како је мени.Она је беба,а нема креветац.“
Други жале што немају лопту, патике…!Ништа нереално али за државу недостижно. Нема новца да им то обезбеди? Не,него зато што уопште не зна за њих. И не зна да је будућност сваке, па и ове земље у здравом прираштају:без страха, траума, ситим и срећним! И уместо од представника власти несрећницима помоћ пруже приватна лица и компаније. А власт је, а не приватници, у лажним обећањима певала песму о бољем животу.
За то, за бољи живто смо гласали!
Нисмо гласали за то да у болници у којој се годишње лечи 300 хиљада болесника у болесничким собама око болесника лете голубови!
Гласачи увек, сви ,без обзира на политичку опцију,подржавају обећања о запошљавању. Али ништа од тога. Према најновијим подацима плату у Србији не прима редовно 480.000 радника из приватног сектора и још 170.000 из јавних предузећа.Тако испада, по званичним подацима, да четири петине свих запослених у Републици не зна од чега ће преживети овај месец, а о следећем ни не размишља.
Рекоше,сви редом, од Милошевића до Николића, да ће се борити да млади добију посао. Веровали смо им и за то смо гласали! Али у првој половини прошле године на посао је чекало око 300.000 лица млађих од 30 година, а у делу становништва између 15 и 24 године сваки други био је без посла. Стопа незапослености младих у Србији је 51,2 одсто.
За то нимо гласали!
Нисмо гласали ни за то да се народу утерује страх тако што им, као несрећном Славомиру Грубановићау повратнику у село Бело Поље код Пећи запале кућу. Нити за то да Шиптари кад им ћефне каменују српске куће.
Напротив, гласали смо за то да се не атакује на животе и имовину Срба.
Нисмо гласали ни за то да на фасаданма зграда по градовима стоји исписано:“Косово је део Србије!“ Ту поруку они којима је упућена знају да читају. Ако су заборавили, она на тим местима и на тај начин настаје зато што се не поштује оно што пише у Уставу Србије.
Нисмо гласали за то да се одрекнемо 15% своје територије!
Сећам се предизборних гаранција о запошљавању ,а данас подаци говоре да у овој земљи сваког дана 600 радника остаје без посла; сваког секунда земља се задужује са 95 евра…!
Нисмо гласали за то да привреда у Србији у 2013.години буде катастрофална,- тако је оцењују привредни експерти. Кажу исти да ће ова 2014. бити још гора. Јер привредна активност остварује спор раст који на годишњем нивоу за 2013. износи између 1,5 и 2 одсто, а у 2014. биће још мањи – свега један одсто.
Нисмо гласали ни за то да код наших представника власти интерес Хрватске увек , у свакој прилици ,буде изнад интереса Србије.
За шта дакле гласамо? За свој лош живот?! Или се можда нисмо добро разумели!
Није ваљда да они , боље од нас самих знају шта нам треба и како наш живот треба да изгледа ?!
За кога гласати?
Можда има одговора на питање зашто човек толико трпи овакве и сличне .И појаве и личности.
Зато што је живот важнији од свега.
За шугу,такође нисмо гласали! Нису је они ни помињали, (можда зато што путујемо у Европу) ,али се она појавила још прошле године када је било десет епидемија и нешто око 5 хиљада заражених што је неколико пута више него претходне године.
За кога, дакле гласати?
За програм који нам нуди понављач на политичкој сцени Б.Тадић? Можда и зашто да не?! Ко гласа за њега олакшаће СНС-у објашњавање зашто иду у коалицију са њим .Или можда да гласате за слатка обећања СПС-а ,па да Европа и Америка имају проблем како да умање значај и популарност певљивог лидера Дачића. Можда изаберете очерупани ДС ,али онда имате пороблем сами са собом, јер улажете у већ виђено,односно све што је било али му више нема трага . Можда је ипак најбоље да изаберете СНС јер су они и најпоштеније рекли да иду на изборе да би проверили своју популарност, а као што већ рекосмо на изборе се, поготово превремене, иде да би се проверила подршка грађана. Она се, јасно је, проверава када почињу сумње у њу . Уосталом ево још је један разлог више зашто да гласате за СНС: да им пружимо још једну могућност да регулишу тв претплату. Јер збиља само код нас се тв претпата плаћа три пута : Легално уплатницом уз струју , (и изузетно преваром кроз струју ),затим из буџета и кроз претпалту на кабловску мрежу. Јесте чудно али то вам је као да сте ручали у ресторану и заједно са ручком нормално платите и салату. Али на изласку из ресторана сачека вас сељак и каже.
„ Ви сте тамо имали и парадајиз салату“. Ви наравно то потврдите , а сељак онда каже:
„Ок. Онда платите парадајиз јер у тој салти је мој парадајиз.“
Дакле, ако желите такву папазјанију ,ето прилика је. Гласајте да, као што три пута и једном на превару плаћате струју, у ресторанима поред редовног рачуна напољу испред плаћате још једном: парадајиз , краставце, сир, киселу воду, вино, пиво…?! Сваком власнику посебно платите његову робу.
Зашто да не?! Лоше би било правити разлику изнмеђу оних који раде за бољу будућност и нпр.РТС-а. Таман посла!
То не обезбеђује чак ни добру гледаност.
У лажним обећањима кажу да ће живот бити бољи ако их послушамо и да ће они дати све од себе да тако буде. Јесте да се после покаже обрнуто: да је народ дао све од себе, и да више не вреди она да је рад створио човека већ да је човек отац много чега па и нерада!
