Već mesec dana iz zapadnih centara moći stižu izjave i saopštenja o nekakva tri zahteva za Beograd i Prištinu kako bi se tenzije na Kosovu i Metohiji spustile. Javnost je za tri zahteva prvi put čula 1. juna od specijalnog izaslanika EU Žozepa Borelja.
Bilo je to na Samitu Evropske političke zajednice u Kišnjevu, kada je Borelj odvojeno razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom tzv. Kosova Vjosom Osmani.
„Imamo tri jasna zahteva: da odmah budu sprovedeni novi lokalni izbori, da se osigura učešće kosovskih Srba i da se počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština u skladu sa dijalogom posredovanim uz EU“, rekao je Borelj i čak zapretio da će nesprovođenje imati posledice.
Slična tri zahteva ponoviće evropski izaslanik Miroslav Lajčak nakon posete Prištini 5. juna tokom koje se, uz izaslanika SAD Gabrijela Eskobara, sastao sa Kurtijem.
„Predstavili smo predlog u ime međunarodne zajednice koji sadrži tri elementa, prvo – deeskalaciju situacije na terenu, drugo – brzo nove izbore na severu, i treće – povratak dijalogu i procesu normalizacije“, rekao je Lajčak.
Od tada do danas na terenu se malo šta promenilo. Priština je nastavila da hapsi Srbe i zabranila ulazak srpske robe znajući da će to izazvati krizu u snabdevanju na severu srpske južne pokrajine. Promenilo se i to što su trojica pripadnika tzv. kosovske policije, uhapšena na teritoriji centralne Srbije, puštena da se brane sa slobode.
Na tom potezu Srbije koji se tumači i kao smirivanje tenzija, Vučiću je lično zahvalio američki državni sekretar Entoni Blinken.
Međutim, i Blinken je u ime Vašingtona ponovio da Amerika stoji iza plana Evropske unije od tri tačke. U tom šturom izveštaju o obavljenom razgovoru Blinken nije naveo na koje tri tačke tačno misli.
Isto je naveo i u objavi nakon razgovora sa Kurtijem, od koga je zatražio da hitno deeskalira situaciju na severu Kosova.
Ako je potez Srbije o puštanju Kurtijevih specijalaca da se brane sa slobode protumačen kao spuštanje tenzija i znak dobre volje Beograda, dok sa prištinske strane nema smirivanja tenzija, da li su ova tri zahteva nagrada za racionalno ponašanje Beograda ili samo nova zamka za kosovske Srbe?
Srbima se nudi povratak na stanje zbog kojeg su i počeli bojkot
Sve što iole vodi makar privremenoj deeskalaciji nije apriori neprihvatljivo, kaže urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za RT Balkan.
„Zahvaljujući Briselskom sporazumu iz 2013. godine, koji je selektivno primenjen, Srbi su dovedeni u situaciju da nemaju naročitog izbora. Izlazak na izbore zato bi bio relativno prihvatljiva opcija, imajući u vidu ovaj beznadežan položaj u kojem su se Srbi našli“, kaže Vukadinović.
Prema rečima našeg sagovornika, trajno je neodrživo stanje da Albanci budu na čelu opština na severu, što znaju i u međunarodnoj zajednici, pa je zato važno pitanje pod kojim uslovima bi se novi izbori održali.
Međunarodna zajednica kao neku vrstu ustupka i kompromisa nudi Srbima povratak na staro stanje, ocenjuje Vukadinović.
„Nude povratak na stanje zbog kojeg su Srbi napustili institucije“, kaže naš sagovornik.
Ako bi se moglo reći da je učešće Srba na novim izborima na severu Kosova i Metohije donekle prihvatljiv zahtev, ako bude dogovoreno pod kojim uslovima će biti održani, šta je sa zahtevom Borelja o Zajednici srpskih opština.
Podsetimo, formiranje te zajednice koja bi Srbima garantovala zaštitu prava i autonomiju zagarantovano je prvim sporazumom u Briselu 2013, ali i narednim, ali više od 10 godina nije formirana.
Govoreći o ovom trećem zahtevu, Vukadinović kaže da ako Zajednicu srpskih opština bude formirala Priština pod pritiskom Zapada, ona sigurno neće imati ingerencije koje su Srbima zagarantovane sporazumom iz Brisela 2013.
„Ona neće biti ništa više od nevladine organizacije ili neke kontrolno-informativne instance. Ako je Srbi budu samostalno formirali, to će biti i stvar moć i političkih volja, a posebno od podrške koju bi imali iz Beograda“, kaže Vukadinović.
Kakve opcije onda imaju Srbi
Ako prihvatimo da se Srbima nudi povratak na stanje koje su imali pre njihovog izlaska iz institucija, te da ZSO neće biti formirana onako kako je to dogovoreno u Briselu, šta onda mogu da učine?
Srbi iz opština na severu Kosova i Metohije i većinski srpskih sredina južno od Ibra doneli su Vidovdansku deklaraciju srpskog naroda.
Ona sadrži pet tačaka u kojima se navodi da su sučoeni sa nezapamćenim nasiljem koje nazivaju fašističkim, napominjući koliko Srba je uhapšeno, kako im se oduzima pradedovina i kako se skrnave svetinje kako bi zatro svaki trag da su živeli na tom prostoru.
Napominje se da je potrebno da se jasno kaže da li će biti formirana Zajednica srpskih opština, jer je prošlo 10 godina otkako je međunarodna zajednica garantovala njeno formiranje.
Srbi dodaju da će svoju borbu za ostanak i opstanak nastaviti mudro tražeći prostor za dijalog i kompromis, te da tu računaju na pomoć države Srbije i Vučića.
Napominju da su opredeljeni za mir, ali ga ugrožava „onaj kojem je svakoga dana pred očima prolivena srpska krv“. Zato dodaju da žele da žive u miru sa svojim komšijama Albancima, ali da su spremni da podnesu i najveće žrtve, kakve može podneti samo neko ko se bori za goli opstanak.
„Ukoliko se zulum nad našim narodom nastavi, biti prinuđeni da odgovorimo svima onima koji nam žele zlo, koji sanjaju rat umesto mira, i bićemo ujedinjeni u svojoj pravednoj borbi za ostanak i opstanak na ovim prostorima i odbrani naših domova i porodica“, zaključuje se u deklaraciji.
Srbi imaju dve opcije, kaže Vukadinović, ili da radikalizuju situaciju – uz sve rizike koje to nosi, ili da prihvate – pod nekim uslovima – povratak u prištinske institucije.
„Pod radikalizacijom smatram to da će Srbi da proglase samostalno neku svoju Zajednicu srpskih opština, odnosno neku vrstu svoje autonomije i neprihvatanje institucija Prištine na severu. Druga opcija je da traže nekakve formulacije za koliko-toliko častan povratak u institucije“, kaže Vukadinović.
Naš sagovornik ipak smatra da ono što traže i Blinken i Borelj, a čini mu se i Beograd, jeste guranje Srba ka drugoj opciji.
„Iako se meni čini, da ne može niko umesto njih da odluči, mislim da je ovo prvo riskantnije, ali plodonosniji put. Ako se vrate u institucije, dobiće ono što su imali krajem prošle godine, a zbog čega su te institucije i napustili“, kaže naš sagovornik.
U međuvremenu, Borelj je nakon razgovora sa albanskim premijerom Edijem Ramom rekao kako situacija zahteva brze poteze, deeskalaciju i hitno pronalaženje rešenja.
„Zemlje članice se slažu u tome, polako gube strpljenje pred ovom situacijom i zato se zahtevaju hitni koraci“, rekao je Borelj.
A kako je tek Srbima koji mesec dana protestuju, albanska policija ih hapsi i odvodi u južni deo Kosova i Metohije, međunarodna zajednica na to zatvara oči, a Priština im ne dozvoljava normalno snabdevanje robom iz centralne Srbije. Da li ikoga zanima koliko oni nemaju strpljenja.
(RT Balkan)
