Фото: Блиц телевизија принтскрин
Болна исповест жене која тврди да јој је беба продата у породилишту, један детаљ је био АЛАРМ да посумња у крађу: Родила сам девојчицу, а пише да ми је умро дечак.
Већ четрдесет година Ана Пејић тражи истину о свом детету за које тврди да је украдено. Како каже, њене тврдње нико није демановао, нити је критиковао, а „афера беба“ која је процурила из околине Крушевца, до данас нема расплета, нити су пронађена одговорних лица.
У емисији „Бисери“ на Блиц телевизији на МТС каналу 115 код водитеља Вање Булића Ана Пејић започиње исповест о својој борби за истину о несталим бебама.
– Моја процена је да те деце, од 1945. године до данас фали око 500.000 на просторима Србије – каже Ана Пејић.
Прво дете родила је са седамнаест година и како каже, модерно је било имати само једно дете.
– Учени смо да само сиротиња има много деце, да су деца беда, да постоји нешто што се зове планирање породице и абортус на виђање. То је било модерно. Били смо неуки и необразовани, где је сав терет греха био на жени. Жена је крива што је трудна, жена да види шта ће са тим, жена ће и да сноси последице ако буде рађала. То је било доба погрешно постављених вредности – каже Ана Пејић.
– Мене су породили по систему кад те нахватају, а нахватају те тако што дођеш на контролу, пожалиш се на нешто и порађају те пре времена. Психолошки је лакше рећи мајци да јој је дете умрло јер је рођено пре времена – рекла је Пејић.
Према њеним речима дете је рођено живо и здраво, царским резом у среду, а доктор јој је рекао да ће дете тек видети у петак, јер је мало и мора у инкубатор. Ипак, како каже, у петак ујутру јој је јављено да је дете током ноћи преминуло.
– Када је дошао петак ујутру ушла је визита и начелник одељења који ми је рекао да је моја беба преко ноћи преминула. То је још један доказ о крађи беба. Све су бебе умирале ноћу, значи ноћ је однела нашу децу – прича Ана Пејић.
Она наводи да је ноћ погодна за „мутне послове“ јер је ноћу мање особља.
– Када вама једна бабица каже да за 35 година у њеној смени није умро нико, а ја вам донесем податак да је у једној ноћи умрло шест беба – каже Пејић.
Из Крушевца и околине кренула је информација о беби аферама, а како тврди у целу аферу умешане су и државне службе тог доба.
Нема правде за отете бебе
Како даље каже у разговору са женом која је радила на неонатологији сазнала је следеће:
– Стиже начелник са два намирисана мушкарца, господа. То су људи који су имали новаца. То су дилери. Начелник каже: Хајде бебу из ћошка упиши под број 35 и да је он тата. И његова жена код куће да је мама. Ми смо све предали суду, а одговор је да је то евентуално учињено кривично дело које је застарело, јер је прошло више од десет година. У Стразбуру су ми рекли да могу помоћи да се деца нађу, али ретроактивно утврђивање кривице неће дозволити, јер је то једна од тековина цивилизације. У моменту када је то рађено у нашој држави није постојало кривично дело отмице беба – каже Пејић, која тврди да постоје документа о изношењу деце у Израел.
Као живи доказ њене приче узела је за пример Марка Ивића, коме је један лекар нудио дете за 10.000 евра, а близанце за 15.000 евра и то да оде у бокс са бебама и да бира.
– Било ми је чудно што је толико умрле деце. То је био помор деце. Тада су се продавале пензије, лекарски налази, степен инвалидитета – каже Пејић.
Како даље тврди сваки покушај да види своје мртво дете био је одбијен.
– Клекла сам на земљу и молила доктора само један минут да је видим. Речено је „не“. Ми смо добијали само отпусну листу да идемо кући и да је дете умрло. Леша нема, они су нама рекли да ће то дете сахранити. То је код свакога било без изузетка. Када мајка инсистира макар свећу да запали, он каже „запалићу ја за тебе“ – каже Ана Пејић, која наводи да иако ју је тужио лекар који ју је породио, на суђењу се не појављује.
Још једна у низу ствари које су је алармирале јесте да се лекарски изводи и изводи из књиге умрлих не поклапају.
– Родила сам девојчицу, а умрло ми је мушко дете. Тако је уписано у матичним књигама – каже Пејић која тврди да деца нису ни стигла на гробље, она је донела и документ којим објашњава да у болничком извештају стоји да је родила женско дете, да је оно умрло, а да у матичним књигама умрлих стоји да је мушко дете умрло. Наша деца су кренула и нису стигла на гробље. Деца су отишла на капију и са капије су отишла у нови живот. Какав живот, то не знамо – каже Пејић.
Према њеним речима са гробља у Новом Саду стигло је званично обавештење родитељима који су захтевали да виде где им је дете сахрањено умрло 1989. године да од тада ниједно дете није умрло, сахрањено или кремирано под тим презименом, нити да је стигло на гробље.
– Ми имамо документ у коме пише да је једно дете кремирано 1981. године, а то гробље до 2004. године није имало крематоријум. Они се нису надали овом колачу. Ми све врло детаљно проучавамо – каже Пејић, која напомиње да треба скинути фаму са беби афере и да је треба завршити.
Удружење које се бави овим проблемом толико је далеко ишло у истраживању, да су чак проучавали и потписе који су стављени на документе.
Прикупљену документацију о проглашењу смрти Удружење је дало и графологу и судском вештаку, који је дошао само до једног имена.
Ана Пејић не крије да има снаге да се и даље бори за истину и правду.
– Не знам докле ћу доћи, али сам као феникс, имам све више снаге да се борим са овим. Само тражим чињенице и доказе. Много је остављене деце. Остављена и украдена, она пролазе исто. Оголила сам свој живот да би неко нешто из тога научило. Имала сам 17 година када сам остала трудна и нисам се пожалила својој мајци. Да јесам вероватно би она са теглом меда и 100 марака са доктором завршила да то дете иде из наше куће да нас не брука – закључује Ана Пејић Вањи Булићу.
Софија Вулићевић, Блиц
