У суровој трци за гледаност, јединствене кориснике на интернет страницама и реакције на друштвеним мрежама средства се не бирају.
Капитал. Добро га је имати, такорећи пожељно, нарочито у овим све несигурнијим временима. Постоји још боља варијанта – чувено економско увећање капитала. Врло слично људским потребама које са основних у складу са развојем и напретком најчешће постају луксузна или слободније речено мегаломанска. Можемо да кривимо капитализам или пак потрошачко друштво, али чему капитал ако није увећан, чему плата ако неће порасти? Дакле, потребе расту временом. Један од основних постулата корпоративног система је графикон који показује непрестани раст или прецизније речено – незаустављиви раст капитала у складу са уложеним средствима. У контексту ове приче – замислите да сте власник неке непокретне имовине и желите да је реновирате, али се у међувремену толико занесте да у дневној соби више нема места ни за фигурицу на столу. Уместо уређеног простора добили сте еклектични ентеријерски пакао у којем ако направите нагли покрет највећа шанса је да ће све попадати и разбити се. Питање је логично – жеља је очигледно била мегаломанска, али зашто се нисте понашали у складу са могућностима простора. Исто питање, али на другачији начин треба поставити Нетфлиxу.
У суровој трци за гледаност, јединствене кориснике на интернет страницама и реакције на друштвеним мрежама средства се не бирају. У навали сајтова, стриминг сервиса, познатих личности које су само познате да би биле познате, добили смо хиперпродукциони Дантеов пакао препун садржаја који губи смисао и сврху. Преко 20 портала са истим вестима, стриминг сервисе са 20 нових серија и филмова недељно и море “људи од утицаја” којима више ни рођена мајка не верује. Лепо је рекао неко мудар “превише свега досади”. Ако узмемо у обзир да планета коју непрестано тлачимо има ограничене ресурсе и може да поднесе одређени број становника јасно је да свако ново гурање преко ивице ће је уништити – сасвим логично земља као капитал је дошла до своје тачке пуцања и не може се увећати.
У контексту стриминг сервиса постало је више него јасно да Нетфлиx са својих 223 милиона претплатника је дошао до лимита. Губитак неколико милиона гледалаца у својој суштини далеко је од било какво краха компаније или астрономског губитка од којег се не може опоравити. Укратко – Нетфлиx је дошао до своје тачке пуцања. Међутим, стриминг гигант препаднут да ће конкуренција преотети корисника јер се тренутно много мудрије односи према бизнису, понаша се као разјарено дете које баца “љигавце” (влажна гумено-силиконска сплачина) у нади да ће се нека залепити за зид. На овај начин се челни људи Нетфлиxа односе према садржају који пласирају. Пристају на све, а онда се љутито одричу онога што су бацили, а није се залепило за зид.
На питање новинара магазина “Вариетy” зашто се напрасно гасе серије које су помпезно најављиване и које су имале више него пристојан успех главни човек Нетфлиx Питер Фирдландер је одговорио.
“Ово је питање које ми многи постављају. Отказивање серија је најтежи део мог посла. Нарочито кад узмем у обзир колико су креатори серија и људи са Нетфлиxа уложили напора. Имамо страст и стало нам је до њих, тако да не отказујемо тек тако. Секција Топ 10 на Нетфлиxу осликава тренутну популарност наслова и одличан је начин да корисници открију нове серије или серије о којима људи причају. Топ 10 заиста служи у том моменту, а онда ми морамо да донесемо одлуку“, рекао је Фридландер.
Две речи су битне у одговору Фирдланера “мој посао”. У питању је посао, а не емоција или љубав према одређеном садржају. Наиме, Нетфлиx је од 2013. године као пионир у стриминг свету био идеалан пример компаније која ризикује, даје могућност причама које у другим случајевима не би опстале на линеарној телевизији и уосталом зачетник маратонског гледања (бинџовања серија) захваљујући интересантаној идеји да одједном објави целу сезону. Од компаније која ризикује до комерцијалне еклектичне дневне собе препуне свачега у којој више нема места ни да се дише пут је био кратак.
Девиза водиља да се капитал мора по сваку цену увећати довели су до до најгоре године за Нетфлиx. Милионска гледаности и популарност наслова нису никакав гарант да ће серија добити наставак. Писац Нил Гејмен чије је дело екранизовано ове године на Нетфлиxу “Тхе Сандман” написао је на Твитеру да огроман комерцијални успех серије није уопште гаранција да ће добити шансу за другу сезону. Иако је “Тхе Сандман” био 8. најгледанији програм са енглеског говорног подручја на стриминг сервису за длаку је избегао отказивање јер су челни људи дуго већали да ли се исплати инвестирати у још једну сезону.
Гејменова адаптација је преживела, али “Архиве 81”, “Wарриор Нун”, “Миднигхт Цлуб” и како је јављено јуче (2. јануара 2023. године) “1899” нису преживели сечу кнезова. Треба узети у обзир да сваки од наведених наслова је дебитовао на 1. или 2. месту на Нетфлиxу глобално и да су у пресеку провели најмање два месеца међу најгледанијима. Према званичној статистици која мери број погледаних минута публика је провела 87.9 милиона сати само уз “1899”. Са друге стране бесни претплатници су се питали како је могуће да “Ривердале”, “Емилy ин Парис”, “Бридгертон” и гомила баналних тинејџерских серија и ријалити програма је успела да добије још једну сезону. За име бога “365 дана” добио је три наставка.
Две ствари – коштали су много мање, остварили су сличан резултат по успешности и далеко су јефтинији за још један круг инвестиције, а донеће више, него нешто што кошта скупље. Међутим, како је редитељ “1899” Бараб бо Одар написао серија је замишљена у три дела (три сезоне) и Нетфлиx је то знао, па је логично да се запитамо – зашто би прекидао нешто на шта је иницијално пристао?
Као аргумент да је “1899” био лошији од “Дарк-а” и да је то разлог гашења, на нечију велику жалост то није истина. “Дарк” је имао три пута мању гледаност него његов млађи стриминг брат, али је имао срећу да је 2018. године био најгледанија серија која није са енглеског говорног подручја. У данашњем поретку када масовно владају серије из Европе и Јужне Кореје готово сигурно не би преживео 2022. године због своје наративно комплексне природе, буџетских потреба и зато што је на немачком језику.
Нетфлиx је услед жеље за увећаним капиталом напросто престао да ризикује и искључиво жели серију која ако није број 1 у свету нема никакву намеру да инвестира даље у њу јер то је, како рече Питер Фирдландер – посао. Со на рану је што ће и једну од најгледанијих серија ове године “Wеднесдаy” највероватније изгубити јер МГМ, који је продуцирао садржај, пада у руке Амазон, што значи да ће свака даља адаптација догодовштина Среде и породице Адамас припасти Амазон Приме-у.
На овај начин се губе одређене жанровске категорије публике, жеља за гледањем дебитанта јер им судбина виси о концу и да ствар буде још гора ове године Нетфлиx није имао ниједну значајну и утицајну серију осим 4. сезоне “Странгер Тхингс” и озлоглашеног “Дахмер” који је био популаран из погрешних разлога. Сваки стриминг ривал је у просеку имао барем два у неким случајевима и по пет наслова који су непрестано били “трендинг” тема на друштвеним мрежама. АпплеТВ+ са Северанце, Пацхинко, Слоw Хорсес и Блацк Бирд, ХБО са Wхите Лотос и Хоусе оф Драгон, Диснеy+ са Андор и остварењима са серивса ХУЛУ који им лиценцирано припада “Тхе Патиент”, “Тхе Беар” и “Онлy Муредерс ин тхе Буилдинг”. Још једна предност конкурената је што им је фокус пре свега био на мини-серије и немерљиво мањи број дебитанта.
Контроверзна тактика Дејвида Заслава, главног човека и ЦЕО-а Wарнер Брос. Дисцоверy, о уклањању серија са ХБО Маx јер не жели да плаћа “месечно ауторима серија које нису оствариле успех” и одлука да се одустане од прављења филмова за стриминг већ је фокус на блокбастере за биоскопе, у једну руку се исплаћује за ХБО који пре свега је фокусиран на мали број наслова које негује и окупља велику публику, али опет са циљем да се озлоглашено увећа капитал.
Нетфлиx са друге стране у хиперпродукцији не зна више ни шта ради ни шта прави додворавајући се углавном најпросечнијој гледалачкој публици која на седму уметност гледа као на лаку забаву и ништа друго. Свака од наведених серија које су угашене и “Емилy ин Парис” могу да коегзистирају на истом месту да не постоји још 400 других украса које су угушиле простор не остваљајући места да се дише.
Нису проблем треш серије ни претенциозне, проблем је Нетфлиx. Препунио је дневну собу и не зна више шта ће са њом, осим да гледа како све пада и разбија се. “Дарк” никад не би достигао култни статус да није добио шансу, “Оранге ис тхе Неw Блацк” не би био поп културни феномен да се нико није усудио да ризикује јер за телевизију то је био превише контроверзан садржај, па чак ни “Сеx Едуцатион” у старомодној поставци не би добио зелено светло. Исте серије данас не би биле врли нови свет стриминг универзума већ само средство да се увећа капитал, а ако га није увећао не служи сврси.
Систем, као и планета има свој почетак и свој крај. Крај дође када велика потреба саму себе угуши.
Извор: ДедаМилорад
Преузето са:https://impulsportal.net/index.php/kultura/pozoriste-i-film/35440-nisu-problem-1899-i-emily-in-paris-problem-je-netflix
