Некада су у Ковин, питоми градић у Банату, одлазили људи који су били чврсто убеђени да су Наполеон. Прошлог петка је у Ковин, пратећи трансверзалу Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица – Берлин – Вашингтон – Абу Даби – Брисел – Ковин – стигао и Александар Вучић. Који је у последњих осам месеци чврсто убеђен да је Наполеон, лично. Ако не и нешто више.

За Вучића је, пратећи његову доследну политичку каријеру, било извесно да ће кад-тад завршити у Ковину. Мада нико није веровао да ће, после Ковина, завршити и у Бриселу. За разлику од оног финог обичног света који временом, живећи у Србији, почне да се осећа ко Наполеон, па заврше у Ковину, али без права на конференцију за штампу, Вучићево обраћање нацији из Ковина медијски је пропраћено како и доликује некоме ко је на себе преузео сва овлашћења цара Француске и краља Италије. И још нека.

Дан после Ковина, Вучићево обраћање нацији из Владе Србије, у дефициту серија рекордне гледаности, директно је преносио РТС. Јавни сервис, наиме, осећа се све инфериорније од када је почео „Велики брат“, па траже нове формате, а сат времена Вучића уживо, проценио је колегијум, суштински се не разликује од „Великог брата“. Осим што не учествују Маја Николић и Венди, већ само Биг брадер, особно.

– РТС вам поносно представља сератора рекордне гледаности, пардон, серију рекордне гледаности… – ишла је најава са ситним лапсусом, а онда је, после монолога свенационалног Биг брадера, јављено да је ухапшен Немања Колесар, једна веома интересантна личност коју у Србији увек скембају кад немају кога другог.

– Сутра бисмо могли неког да лишимо слободе… – ћаска тако државни врх, али немају јасну идеју – кога?

– Је ли, мајке ти, шта ради онај Колесар? – сети се неко после дужег размишљања тог антијунака нашег доба.

– Апси Колесара! – закључи тако државни врх, а онда наставе „стално заседање око Косова“, које више личи на стално заседање око Колесара.

На послетку дође и дан де. Наша делегација стигне у Брисел и заузме добро уиграну позу за фотографисање по систему – намргођени Вучић десно, весела Кетрин у средини, насмејани Дачић лево. Када се први пут у Бриселу сликао са том фацом, сајт њуз.нет лепо је приметио да Вучић делује ко да се управо сетио како је заборавио да искључи ринглу. Међутим, после другог бриселског фотографисања, јасно је да Вучић и Дачић приликом сваког доласка у Брисел проигравају унапред договорену тактику „гоод цоп – бад цоп“, илити „добар полицајац – лош полицајац“, илити „добар министар полиције – лош министар полиције“.

Састанци државног врха уочи одласка у Брисел зато и трају тако дуго, јербо државни врх проверава колико временски Вучић може да издржи са фацом сложеном ко да се управо убо на шпенадлу, али се уз помоћ проверених техника транценденталне медитације суздржава од вриштања.

Није ни чудо, зато, да се наша тактика „Љутко и Смешко“ овај пут у Бриселу показала као делотворна. Чак је и Тачи у тој психолошкој игри пуко, па је у једном моменту почео да виче на Дачића, а онда је на Тачија почео да виче Вучић. Свађа Вучића и Тачија, преко насмејане баронице Ештон, личила је на ону народну – свађале се јетрве преко свекрве. Па је на крају све пропало.

Мада баш и није све. У недељу су избори у Ковину. Вучић верује у победу.