Пише:Михаило Алић ,аналитичар родне политике
У атријуму Народне библиотеке у Београду је 17. маја 2019. организована дискусија о зборнику радова о трансхуманизму под насловом „Између киборга и химере – човек и савремена биоетика“, на којој се тема сурогат материнства и клонирања људи помињала у негативном светлу, као и сам трансхуманизам. Нисам чуо заправо ниједан аргумент, сем да би клонирање људи и генетски инжењеринг могао да буде остварење сна еугеничара, односно поправљаче људске расе, са којима су уско повезали и бабарогу Адолфа Хитлера, или да би нове технологије могли себи да приуште само најбогатији, па би остали потом постали њихови робови (као да већ нису), што је права комунистичка придика. После предавања приступио сам једном од панелиста да бих га питао шта мисли о индивидуалном, појединачном клонирању, али ни ту нисам био боље среће, јер сам чуо религиозне аргументе типа „човек је двополно биће, па се не треба сам репродуковати“, а од његове саговорнице феминистички аргумент: „постоје и други начини проналажења смисла живота, сем репродукције“. И што се тиче сурогат материнства и мог поређења са добровољном проституцијом добио сам подједнако незадовољавајућа објашњења, а онда су се прозвани повукли из дискусије, јер су остали без аргумената. Њихов негативан став о поменутим темама има очигледно јако танку аргументацију / одбрану, која се састоји углавном из само једног нивоа. Мој „напад“ заправо има више нивоа, и може одговорити свакој аргументацији коју сам те вечери чуо.
Моји ставови о добровољној проституцији и сурогат материнству, као и индивидуалном клонирању људи су афирмативни, дакле сматрам да их треба одобрити и легализовати. А ево и зашто. Пођимо од слободе избора професије. Јасно је да је „слобода“ релативан појам, тј. да је то избор између могућности које су доступне, па стога ко има право да некоме забрани да се бави делатношћу која никога не угрожава, чак и помаже купцу услуге, решава неки његов проблем? Моја саговорница је феминистички приметила да се за проституцију и сурогат материнство углавном одлучују жене под присилом, ја сам је упитао шта би било да легализујемо добровољну проституцију / сурогатство, а криминално гонимо оне који жене на то присиљавају. Уосталом када би се ове делатности декриминизовале и дестигматизовале, па би било свеједно да ли сте масерка или проститутка, онда и не би било потребе, или би била знатно мања да се неко бави подвођењем и присилом на проституцију. Њен аргумент на то је био да и у одсуству физичке принуде, сиромаштво, односно финансијска принуда тера жене да то раде, иако не би хтеле. Наравно да се том аргументу може наћи пуно замерки, а прва је да се у оба случаја рад извршава без икаквог учења и образовања, а непропорционално је више плаћен него радна места за која је потребно факултетско образовање, па није чудно да би се неке жене за проституцију и сурогатство добровољно определиле из тог разлога. Други разлог који побија теорију да сиромаштво принуђава жену на те „недостојне“ професије је да и за већину осталих професија важи да запослени иду на посао да би добили плату, а не из ентузијазма и волонтерски. Стога би се могло рећи и да касирка иде на посао из сиромаштва, тј. да је економски принуђена да ради, па проститутке ту нису ништа у другачијем, или тежем положају. Друга је ствар што је проституција била стигматизована вековима да би се мушкарци и жене оријентисали ка браку и породици, што је одговарало националним елитама и цркви као институцији за социјални инжењеринг маса путем религије као идеологије. Такође, и обичне жене су вршиле притисак да се проституција не легализује и не дестигматизује, јер су им проститутке на неки начин конкуренција, за коју многи сматрају да је јефтинија.
Ове три теме нисам насумице одабрао, нити ставио случајни редослед. Проституција јесте најстарији занат, а сурогат материнство је нововековни пандан, где се сексуална услуга не пружа, и не траје пар сати, већ је у питању слична, али репродуктивна услуга која траје рецимо годину дана, а може бити везана уз трећу тему, клонирање. Клонирање је репродуктивни избор који треба да буде право појединца (о чему сам чланак објавио давне 1999. године [1]), као што се раније опредељивао са којом женом ће да прави потомство, у њеном одсуству, тј. ако не жели да са неком женом живи, и / или са њoм дели гене у потомству, треба да му буде омогућено да се репродукује као једнополно биће, ако постоје технолошке могућности, а он је финансијски способан за то, као и за касније родитељство. Неко штеди паре за нов ауто од $100.000, други треба да има могућност да исте усмери у своју репродукцију. Шта ту има спорно: мислиш да си геније, ниси нашао партнерку, нађеш сурогат мајку, и имаш дете за себе, кога ти ниједним разводом жена не може одузети. Ово је нарочити важно за мушкарце, јер је ситуација таква да за најмање незадовољство, или унапред планираним разводом жена може да му и после 10 година отме дете. Ако се клонира, не постоје ни генетске, ни правне основе за то, може бити потпуно миран, као и што се тиче негативних особина које дете може наследити од своје биолошке мајке, јер у клонирању нема никаквог мешања генетског материјала.
Дакле, ко смо ми да забрањујемо онима који могу себи да приуште да се клонирају, или генетским инжењерингом унапреде своје потомство, ако ми то не можемо себи да обезбедимо. Сматрам да је непристојно заговарати ограничења за друге, сем ако се тиме не уништава живот као у питању абортуса. У околностима када кондом кошта 13 динара, и доступан је у свакој апотеци, на не више од пар стотина метара од сваког места, нежељена трудноћа је у 99% случајева ништа до груба неодговорност за коју се морају сносити последице, како сам и описао у свом предлогу пре пар месеци[2]. И овде је ситуација заправо јасна – ако не желиш дете, ти га роди, отац детета или усвојилац ће ти чак унапред платити ту услугу, па иди с’ милим Богом, а следећи пут више пази. Значи не одобравам абортус, а изговоре типа „било је силовање“, или „фетус је малформиран“ треба испитати са више, а не само једном независном комисијом, да не би било корумпирања. Поменуте ситуације су веома ретке, а корупција може да их начини честим уколико би се проверама олако прилазило. Не више од 1 у 10.000 нежељених трудноћа је последица силовања, то је типична феминистичка обмана којом се изузетак представља као правило, због чега нешто треба одобрити.
Izvor: http://скк.срб/
————- линкови за даље читање ————-
[1] https://humancloning.org/mihailo.htm
[2] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/02/28/zakon-o-sprecavanju-nezeljene-trudnoce-i-abortusa-predlog/
за СКК од јуна 2017.
пише
http://www.ultrahome.in.rs/muska
Sharing is caring!
