Metamorfoza zmije: Od simbola isceliteljstva i zdravlja do obične otrovnice
. Danas mnogi WEF, iliti Svetski ekonomski forum, posmatraju kroz drugačiju prizmu, te ih umesto humanitarcima nazivaju zverima.
. Doktor Brajan Ardis je nakon istraživanja koje je sam sproveo, tvrdio da se u slučaju takozvanog KOVID-19 virusa ne radi o nikakvom virusu, već o trovanju zmijskim otrovima. Jedan od razloga je možda i ovaj interesantan indikator da je kod pacijenata koji su zaraženi kovidom poznat simptom gubitka osećaja mirisa i ukusa koji su to osećali mesecima nakon infekcije. Taj isti simptom osećali su i oni koji su stavili otrov kobre u usta, a zatim ga ispljunuli, i to čitavih 18 meseci nakon toga.
Oslanjajući se na ilustracije svih mogućih vrsta, zatim skulpture, pa raznorazne grbove i ambleme, na kojima su prikazane jedna ili dve zmije, spiralno obmotane oko vertikalnih stubova ili štapova, obavezno ukrašenih kojekakvim rezbarijama, u pozi i stavu koji odišu uzvišenošću, može se na prvi pogled steći utisak da između čoveka i te životinje postoji neka također uzvišena, i ko zna kakva još veza. Pogotovu ako se uzme u obzir da zmija u toj pozi predstavlja ili simbolizuje medicinu i njenu posestrimu farmaciju, te dve tako važne delatnosti za dobrobit čoveka u njegovoj večitoj borbi za opstanak, razvoj i produženje vrste, i da se taj, na takav način ispoljen afinitet i veza, protežu još od antičkih vremana.
Da bi se pokušali dokučiti razlozi i poreklo tog, moglo bi se reći, tajanstvenog afiniteta između čoveka i zmije, onda istraživanje treba svakako početi od antičke Grčke i Asklepija, oko čijeg štapa se, prema predanju, spiralno uvila ona zmija koja se smatra simbolom medicine i lečenja bolesti. Asklepije je bio sin Apolona, koji je ostao upamćen kao veoma svestran bog, jer je bio odgovoran za svetlost, muziku, proricanje, a pored toga bio je i iskusni lekar i začetnik medicine, pa mu je kasnije dodeljena i titula boga medicine i svete zmije, simbola njegove kćerke Higije, boginje zdravlja.
I pored tako impresivnih titula i sposobnosti kojima su raspolagali njegov otac i sestra, ipak je upravo Asklepijev štap oko koga se obmotala zmija postao za sva vremena simbolom medicine. Za njega se veruje da je bio autentična ličnost i da je posedovao isceliteljske moći, o kojima se postepeno pročulo po celoj Grčkoj i egejskim ostrvima, tako da se oko njegovog lika stvorio kult, jer je čak uspevao i mrtve da oživi. Spominje se i u Ilijadi kao lekar čudotvorac. A u tom čudotvorstvu su mu pomagale upravo zmije. Postoji više verzija tih čuda u kojima su zmije Asklepiju ili direktno prenosile tajne medicine, ili mu davale trave sa magičnim svojstvima lečenja najtežih bolesti. Stoga se zmija na jedan od onih mističnih i neobjašnjivih načina izuvijala oko Asklepijevog štapa, koji je on, kako legende kažu, nosio uvek sa sobom, i tu ostala do dana današnjeg.
Infekcija ili trovanje
Sve to što je rečeno i ostalo upamćeno i urezano u kolektivnoj svesti, se ipak čini nekako kontradiktornim i protivurečnim pa čak, kako je već rečeno, i tajanstvenim. Jer, iako je, ovenčana oreolom svetosti, preživela milenije, tako da se i današnji lekari i apotekari ne mogu zamisliti bez njenog tela izuvijanog oko Asklepijevog štapa, a još uvek se zbog sposobnosti menjanja kože smatra i simbolom plodnosti i rađanja, pa čak i kontrole života i smrti, zmija ipak u svesti i percepciji ljudi ostavlja utisak nečega neprijatnog. Dok ona njena spiralna tela izložena napadno po ambulantama, apotekama i bolnicama niti primećuje, niti obraća pažnju na njih, čoveku sama pomisao da bi je nekada mogao sresti živu izaziva nelagodnost, jezu i strah od mogućnosti da je, ne daj bože, u tom susretu nagazi.
A taj strah naravno potiče od onog otrova koji je priroda, to jest evolucija, podarila tom svetom gmizavcu da ga može koristiti za različite svrhe. U čitavoj toj zmijskoj mitologiji otrov je preskakan i prećutkivan, valjda da se ne bi ugrozio veoma važan utisak o isceliteljskoj moći medicine čiji je simbol bila upravo zmija, ali i kompromitovala ta gotovo arhetipska neraskidiva veza između nje i čoveka. Da bi se taj nesklad uklonio potrudila se savremena farmaceutska industrija, u poslednje vreme sve češće nazivana farmakomafija. Njeni vredni naučnici se, kako je nedavno otkriveno, već odavno bave istraživanjem upotrebljivosti zmijskih, ali i otrova svih drugih životinjskih vrsta, koje je priroda podarila sposobnošću da ih proizvode, i to u svrhu, kako će se pokazati, pomaganja čovečanstvu.
To je otkrio, ko bi drugi, nego jedan od onih takozvanih zviždača, koje ne vole baš oni takozvani mediji glavnog toka, jer ih smatraju mrziteljima nauke, pa ih zato nazivaju raznim pogrdnim imenima. Jedan od tih mrzitelja nauke, doktor Brajan Ardis (Dr. Bryan Ardis) je 11. aprila kao gost poznatog podkastera Stjua Pitersa (The Stew Peters Show), izjavio da je, nakon istraživanja koje je sam sproveo, uveren da se u slučaju takozvanog KOVID-19 virusa ne radi o nikakvom virusu, već o trovanju zmijskim otrovima. Još preciznije, tu se u stvari radi o sintetizovanim peptidima i proteinima iz zmijskih otrova. A što se onih famoznih vakcina tiče, on smatra da „Big farma” kompanije izvlače mRNA iz zmijskih otrova i pakuju ih u specijalne hidrogel nano-čestice.
Svoje sumnje Dr. Ardis je pokušao da potkrepi direktnijim dokazima u vlastitoj laboratoriji. Ispitivanjem je utvrdio da glavni sastojak seruma protiv zmijskog ujeda čine takozvana monoklonalna antitela. A to su upravo ona antitela koja su američki CDC i FDA izričito zabranili za tretiranje kovid pacijenata. Zašto, nije teško naslutiti. Drugi interesantan indikator da tu nisu čista posla je poznati simptom gubitka osećaja mirisa i ukusa koji su pacijenti zaraženi kovidom osećali mesecima nakon infekcije. Taj isti simptom osećali su i oni koji su stavili otrov kobre u usta, a zatim ga ispljunuli, i to čitavih 18 meseci nakon toga. To sve naravno ne mora da se uzme kao dokaz, ali je svakako dobro došlo kao još jedan od mogućih uzroka kojim bi se objasnila čitava ona dvogodišnja šarada oko kovida, pošto se već odavno među elitnim zviždačima zna da tu nije bilo nikakve infekcije virusom.
Jer, nije na odmet ponoviti, da virus, kao patogen, ne postoji. To je čista izmišljotina na kojoj, prihvaćenoj kao nepobitna činjenica, funkcioniše zvanična alopatska medicina, i to već više od dva veka, još od kada su dva prevaranta i samozvana naučnika Edvard Džener i Džonas Salk izmislili prve takozvane vakcine protiv boginja i dečije paralize. Izmišljanje novih sojeva „opasnih” virusa, kao i vakcina, koje bi trebalo da se bore protiv njih, a koje su uzrokovale trajna oštećenja i smrt miliona ljudskih bića, traje još i danas, bez obzira što su u međuvremenu mnogi savesni naučnici raskrinkali tu prevaru. A o tome kako su to uradili Antoan Bešam, Milton Rozenau, Harold Hilman i Stefan Lanka, može se više saznati iz eseja: https://sedmasila.rs/saga-o-virusu-i-medicini/
E moj Zoltane u šta si straćio svoju naučničku karijeru
Sumnje i otkrića Dr Ardisa naravno da su zaintrigirala i ostale zviždače da težište svojih istraživanja na širokom frontu najnovijeg biološkog rata na kratko prebace na zmijske otrove. Tako su veoma brzo otkrivene dve kompanije koje su najdalje otišle u istraživanju mogućnosti upotrebe životinjskih otrova u farmaceutskoj industriji. To su britanski Venomtek (Venomtech) i američki Toksintek (ToxinTech). Čime se bave jasno je iz naziva, što i ne bi bilo problematično da se ti otrovi ili toksini sa kojima se bave ne koriste, umesto za ubijanje štetočina, za tretiranje ljudi. Obe te kompanije se bave istraživačkim radom i poseduju neverovatno bogate biblioteke sa hiljade katalogiziranih otrova koje luče hiljade različitih životinjskih vrsta. Suvišno je naglašavati da te dve kompanije, koristeći te baze podataka, u drugoj fazi svojih delatnosti proizvode toksine na bazi životinjskih otrova, koje onda prodaju farmaceutskim kompanijama, da bi ih one koristile za proizvodnju svojih takozvanih lekova za takozvano lečenje raznih ljudskih boljki.
Na svom „veb sajtu” Toksintek se hvali da se danas toksini na bazi životinjskih otrova koriste za proizvodnju veoma važnih lekova za lečenje širokog spektra bolesti, počev od kardiovaskularnih do raznih metaboličkih poremećaja, uključujući naravno i eliminaciju hroničnog bola. Oni se čak u svojim hvalama ne ustručavaju da potenciraju kako ti otrovi mogu da ubiju žrtvu za nekoliko sekundi, te da veoma precizno ciljaju ključne receptore neuromuskularnih, kardiovaskularnih, hemostatičkih i ostalih vitalnih životnih funkcija.
20 miliona toksina iz 150.000 otrovnih životinjskih
vrsta da ciljaju na ključne jonske kanale, receptore i enzime
Za ilustraciju kako funkcioniše ta sprega naučne discipline zvane toksikologija, farmaceutske industrije i medicine može poslužiti podatak da je osnivač Toksinteka molekularni biolog Zoltan Takač, nosilac titule doktora nauka iz oblasti farmacije, nekadašnji istraživač na čuvenom univerzitetu Jel (Yale University), dobitnik brojnih nagrada i priznanja, autor impresivnog sistema modeliranja životinjskih otrova, poznatom po imenu Designer Toxins. Jednom rečju, briljantan naučnik. A na svemu onome što je farmaceutska industrija proizvela zahvaljujući naučnim dostignućima Zoltana Takača i njegove kompanije zarađeni su veliki novci, a da medicina i njeni pacijenti nisu od toga imali nikakve koristi, ili bolje rečeno, imali su više štete nego koristi.
Kao najbolji primer učinka i efikasnosti tih hemijskih preparata može poslužiti tretman simptoma visokog pritiska sa jednim od tih na sva usta hvaljenim takozvanim lekom. Sa njim se polako i neosetno truje srce, ali i čitav organizam. Pritisak će istina biti smanjen, ali uzrok koji je do njega doveo neće biti eliminisan. Ili još bolji, ali i strašniji primer je lek pod imenom Prialt, koji se koristi protiv bolova, a za koji proizvođač na sajtu: www.Prialt.com, nije rekao da se proizvodi od otrova magičnog kupastog puža, što je morao po zakonu, ali je nabrojao moguće neugodne posledice, kao što su vrtoglavica, halucinacije, dezorijentacija, zatim psihijatarski i mentalni problemi, kao što su konfuzija, gubitak memorije i govornih sposobnosti. Samo specijalisti i eksperti za toksine životinjskog porekla će shvatiti da su ti nabrojani mogući efekti identični simptomima trovanja neurotoksičnim otrovom magičnog kupastog puža. A stotine miliona ljudi širom sveta svakog dana unosi takve i slične supstance u svoje organizme.
Na kraju bi se moglo poručiti osnivaču Toksinteka: E moj Zoltane u šta si straćio svoju naučničku karijeru.
Od zverinjaka do zmijarnika
Nakon što je pokazano i dokazano da su otrovi mnogih vrsta životinja, na čelu sa zmijama, već odavno našli veoma korisnu i profitabilnu primenu u farmaceutskoj industriji, ostaje da se rasvetli njihova moguća primena kao biološkog oružja u realizaciji zacrtanih ciljeva onog famoznog „velikog reseta”. Na početku napomena, da su oni već pomenuti mediji glavnog toka odmah po ustaljenom običaju proglasili teorijama zavera to iznenadno skretanje pažnje javnosti na upotrebu životinjskih otrova u proizvodnji lekova, kao i spekulacije o mogućoj upotrebi tih otrova u pandemijske zakulisne farmaceutske operacije njihovih finansijera i nalogodavaca,.
Međutim, zaverenici su odmah odgovorili i pronašli jedan članak koji je poznata humanitarna organizacija WEF, iliti Svetski ekonomski forum, objavila još 2018-te, a u kojem je svečano obavestila javnost da su uporni naučnici uspeli da veštački sintetizuju peptide iz zmijskih otrova i tako otvore do tada nezamislive perspektive u upotrebi tih supstanci, to jest toksina, u lečenju bolesti.
Naravno, da su iskoristili priliku da pruže dosta pojedinosti i detalja u vezi tog velikog naučnog pomaka. Svakako da je najvažniji detalj da je sve to omogućio napredak tehnologije u ovladavanju manipulacijama sa DNK i RNK. Najviše citiran u tom članku je Dr. Mendi Holford (Dr. Mandë Holford), za koga je navedeno da je pridruženi profesor Hunter College and City University of New York (CUNY) Graduate Center, i da je ekspert za zmijske otrove. Ono što nije rečeno, a to se podrazumeva čitajući između redova, da Mendi predstavalja veoma važnu kariku u nomenklaturi te organizacije.
Holford je učestvovao u razvijanju supstance zvane captopril, a to je angiotensin-converting enzyme (ACE), koji spada u grupu inhibitora i koristi se, ne za lečenje, to je važno napomenuti, nego za ublažavanje simptoma visokog krvnog pritiska. A ono što je još važnije, je da se ta supstanca dobija iz otrova jedne egzotične zmije zvane pit viper, koja živi u Brazilu. A to bi prema prevedenom nazivu mogla biti južnoamerička varijanta naše domaće šarke.
U članku se spominje i onaj već pomenuti Prialt, ali se ne preskače, nego se sa ponosom ističe da se glavni sastojak vadi iz otrova onog kupastog puža. Još se navodi da taj lek, u stvari razblaženi otrovni koktel, svakodnevno uzima 22 miliona Amerikanaca.
Zatim se spominje sledeći takozvani lek iz te klase po imenu Byetta, koji snižava nivo glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, a čiji glavni sastojak exendin-4 se dobija iz pljuvačke velikog guštera zvanog Gila monster. Nije potrebna velika količina mašte da bi se zamislilo kako bi mogao da izgleda taj reptil, tako važan i koristan za čovečanstvo. A za one koji nisu baš maštoviti, evo i fotografije:
Dalje se na veoma elegantan način objašnjava da glavni razlog, koji stoji iza efikasnosti zmijskih otrova, počiva u načinu na koji njihove komponente pogađaju mesta na koja su nanišanjeni. Holford to ovako objašnjava: „Ja volim da predstavim te otrove kao kluster bombu, koja u potpunosti neutralizuje sve vitalne funkcije žrtve, pogađajući istovremno nekoliko ciljeva. To predstavlja zaista neprocenjiv potencijal za farmaceutsku industriju. Zbog toga što su tako brzi, potentni i visoko specifični u pogledu ciljeva, životinjski otrovi poseduju sve potrebne sastojke i svojstva za proizvodnju efikasnih lekova”. Moglo bi se u zagradi dodati – bioloških oružja. A na tako slikovitom i nadahnitom opisu bi mu verovatno pozavideli generali i stratezi one druge po značaju za čovečanstvo humanitarne organizacije zvane NATO, koja, da se usput napomene, te najnovije biološke kluster bombe verovatno već ima u svojim arsenalima.
Na kraju ovog kratkog prikaza jednog od mnogih segmenata aktivnosti WEF-a, treba ipak naglasiti da tu samozvanu humanitarnu organizaciju ne smatraju baš svi humanitarnom. Ima i onih, koji njene aktivnosti posmatraju kroz drugačiju prizmu, te ih umesto humanitarcima nazivaju zverima. Nakon ovog samoiskazanog afiniteta prema zmijama i njihovim otrovima, možda bi one njihove skupove u Davosu trebali preimenovati od zverinjaka u zmijarnike.
Opomena
A na kraju čitave priče nekako se sama od sebe nameće potreba da se još jednom pomene nauka. Jer je neosporno da ona stoji iza svih onih aktivnosti kojima se bavi WEF, zajedno sa ostalim organizacijama udruženom u zločinačkom poduhvatu, kako bi rekli oni koji u tim aktivnostima ne vide ništa dobro za čovečanstvo. Zahvaljujući isključivo nauci sprovodi se ona „agenda” transhumanizma o pretvaranju čoveka u bio robota i mutanta , zatim ona druga o apsolutnoj kontroli i porobljavanju čovečanstva, pa i ona treća o veštačkoj inteligenciji u kojoj uopšte nema mesta za čoveka, o kojima se WEF-ovci javno hvale. A bez nauke nisu također mogući oni poduhvati kojima se preko takozvanih vakcina u ljudske organizme ubacuju grafen oksid, „spajk” proteini”, nanotehnologije i ko zna kakve još supstance pomoću kojih bi trebalo da se ostvare te pomenute „agende” i naravno depopulacija. O tome WEF-ovci ne govore javno, već na okupljanjima iza zatvorenih vrata.
Kada se svemu tome dodaju i ova najnovija saznanja o opsednutosti zmijskim otrovima, te korištenje naučničkih autoriteta u političkoj propagandi i promociji najobičnijih besmislica koje nemaju nikakve veze sa naukom, kao što su one izmišljotine o klimatskim promenama, onda je sasvim jasno da postoji dovoljno argumenata za prilično onespokojavajući zaključak da se jedan deo naučničkog establišmenta našao na stranputici, preteći da u ponor povuče za sobom ne samo čitavu nauku, nego i čitavo čovečanstvo. Zbog toga se čini da je krajnje vreme da se nešto učini, dok nije kasno.
Hej, to je jedan od onih Sneg je stvar prošlosti
naučnika koji je pre nekoliko
godina govorio o globalnom
zagrevanju
Jer, kao opomenu bi ipak trebali ozbiljno uzeti one hipotetičke rekonstrukcije preistorijskih događaja, o kojima upravo nauka, to jest njene grane arheologija i istorija neće ni da čuju, a prema kojima su se u davnoj prošlosti događale velike katastrofe upravo zahvaljujući nauci, uz pomoć koje je čovek uzaludno pokušavao da preuzme ulogu boga, što mu se uvek razbijalo o glavu. Stari Grci su o tome itekako razmišljali jer su sačuvali sećanje na Atlantidu, pa su u svom panteonu imali resor osvete koji je vodila boginja Nemeza. Ona je dobro pazila da čovek ne pretera u svojoj obesti, koju su zvali hibris. A ako pretera sledila je osveta, da se zna ko je gazda.
I na samom kraju, zar nas upravo o posrnuću nauke na simboličan način ne podseća metamorfoza one zmije sa Asklepijevog štapa koja se od uzvišenog simbola isceliteljstva i zdravlja za dva ipo milenija pretvorila u običnu otrovnicu, sa dobrim izgledima da se jednoga dana u ne tako dalekoj budućnosti pretvori i u metaforu propasti još jedne od civilizacija.
Izvor:GALAKSIJA NOVA
OPREMA:naslov i podnaslov sedma sila.
