Конфликт „смртног страха“ узрок рака! „Канцер” могу изазвати чак и антибиотици! Тумор расте докле год је конфликт „смртног страха” активан. До исцељења може доћи само након разрешења конфликта, напори треба да се фокусирају управо на идентификацију и разрешавање изворног конфликта. Лечење из главе уз помоћ хипнотичке терапије.
Све то је разлог за судар две медицине: конвенционалне, за коју се тврди да је корумпирана, од стране великих и све моћних фармацеутских компанија, а које већински финансирају не само јавне здравствене секторе већине најутицајнијих земаља света, него и Светску здравствену организацију и нове Хамерове медицине засноване на природним законима, чије дејство се најбоље види управо на питању канцера, што би све могло донети преокрет у лечењу ове болести. Та болест представља један од највећих бизниса фармацеутског комплекса,
Ово је за конвенционалну медицину, највећи изазов са којим се она икада суочила. Немачка нова медицина је револуционарно откриће доктора Хамера, да болести нису бесмислени „поремећаји”, већ, заправо, биолошки процеси који имају смисла, у покушају да сачувају, а не да униште организам, као и његово откриће да болести нису „грешке” природе, окрећу читаву медицину какву знамо, наглавачке.
Данашња конвенционална медицина се углавном ослања на претпоставке, недоказане теорије, статистике сумњивог порекла, и све бројније „наручене” нове студије”, у чију поузданост све мање верују и најеминентнији научници. Тако је чувени епидемиолог са Стенфорда Џон Јоанидис, кога многи сматрају за једног од најутицајнијих живих научника на свету, још 2005. објавио студију у којој је доказао да је у то време већина објављених научних налаза била нетачна или лажна. Док је Ричард Хортон, едитор угледног британског медицинског часописа Lancet, једном приликом изјавио да је скоро пола данашње научне литературе непоуздано и потпуно бескорисно. Због тога није ни чудо да такозване медицинске доктрине, као што су „теорија клица”, те концепти „имуног система”, или „малигних” и „метастазирајућих” карцинома никад нису научно доказане.
А разлог зашто никада нису научно доказане лежи у још једној бољци данашње медицине, а то је корумпираност, и то од стране великих и све моћнијих фармацеутских компанија, које већински финансирају не само јавне здравствене секторе већине најутицајнијих земаља света, него и Светску здравствену организацију. Тим финасијерима није стало до доказивања научних теорија, већ до сталног повећавања зарада, тако да није тајна да се данас ниједан научни чланак и публикација не може појавити нити у једном од водећих светских медицинских часописа пре него што није прошао цензорски филтер, иза којег стоје поменути финасијери медицине.
Онда се с правом поставља питање, да ли је могућ излаз из тог ћорсокака и да ли је могуће доћи до научно утемељене и доказане теорије која би коначно у потпуности објаснила на који начин функционишу организми којима се медицина бави. Свакако да је могућ, јер је још од самог почетка посртања те конвенционалне медицине, за које се може рећи да је почело још у XIX веку, паралелно постојала и она права медицина заснована на научним принципима. У оквиру те медицине неколико генерација научника углавном су се сложили око тога како би тај модел функционисања наших, али и тела свих осталих живих бића, требао да изгледа. О томе су написане многе књиге. Међутим, можда најбољу, најсавршенију и најинспиративнију интерпретацију, након вишедеценијског истраживања дао је немачки научник, доктор Герд Хамер, који би се можда могао сматрати родоначелником нове медицине, којој је он сам дао назив: Немачка нова медицина
Ипак постоји излаз
Немачка нова медицина није заснованана ни на каквим теоријама, већ на природним законима, које је Хамер сажео у Пет биолошких закона. Она је чврсто утемељена у ембриологији, нуди комплетан научни систем, који омогућава идентификацију узрока свих болести, тачно предвиђање њиховог развоја, и препознавање симптома који указују на исцелење. Прелазак на тај нови образац подразумева нове и узбудљиве приступе у погледу дијагнозе, прогнозе, лечења и превенције. Хамерова истраживања радикално потресају централну доктрину стандардне медицине, да су болести резултат квара у организму. Пружањем чистих научних доказа да се болести, као што је канцер, не појављују случајно и насумице, већ као резултат деловања програма за преживљавање, према којима се одвијају биолошки процеси у живим организмима већ милионима година, Хамер је разбио само језгро конвенционалне медицине, укључујући и њеног спонзора фармацеутску индустрију.
Није случајно да се највећи сукоб између конвенционалне и нове Хамерове медицине десио управо на питању канцера, јер та болест представља један од највећих бизниса фармацеутског комплекса, чија продужена рука је медицина, која сходно томе тумор или канцер интерпретира као неконтролисано размножавање ћелија које, ако се не стави под контролу хирушким одстрањивањем, применом хемотерапије, зрачења, или неких других терапеутских метода, неминовно убија организам. Као резултат тог догматског става реч „канцер” је постала синоним за безнађе, страх и очај, узрокујући додатни стрес, који доприноси даљем погоршању стања оболелог.
Према Хамеровом Првом биолошком закону, свака болест, па и канцер, узрокована је неочекиваним конфликтним шоком, који изненада погоди потпуно неспремну особу. Тај непредвиђени стресни догађај Хамер је као успомену на свог настрадалог сина назвао Дирк-Хамеров синдром. (ДХС). Са психолошког аспекта тај шок је лични инцидент, условљен нашим претходним искуствима, нашом рањивошћу, личном перцепцијом, системом вредности и уверења. Али то није пуки психолошки, већ тачније речено, биолошки конфликт, који треба да буде схваћен у еволуционом контексту.
Све медицинске теорије, било да су конвенционалне или „алтернативне”, заснивају се на концепту да су болести „неисправности” организма. Сматра се да болести проузрокују патогени микроби, малигне ћелије, мутације дефектних гена, слаб имуни систем, токсини из животне средине, електромагнетски загађивачи, геопатско зрачење, карциногени, пушење, лоша и мањкава исхрана, гојазност, неуравнотежен ПХ фактор, хормони, канали зубних коренова, стрес, негативна уверења…и списак се наставља унедоглед.
Револуционарно откриће доктора Хамера, да болести нису бесмислени „поремећаји”, већ, заправо, биолошки процеси који имају смисла, у покушају да сачувају, а не да униште организам, као и његова открића да болести нису „грешке” природе, окрећу читаву медицину какву знамо, наглавачке. Немачка нова медицина је, за конвенционалну медицину, највећи изазов са којим се она икада суочила.
Биологија мозга
Према Герду Хамеру: „Диференцијација између психе, мозга и тела је чисто академска. У стварности, они су једно”. Он је први истраживач узрока болести, који је озбиљно размотрио улогу мозга у том јединству. Мозак контролише све процесе у телу. Упоређујући скенове мозга својих пацијената са њиховим историјама болести, он је доказао да емоционална траума или „конфликтни шок” (ДХС) оставља видљив траг тачно у подручју мозга које контролише одређену болест. На основу проучавање десетина хиљада случајева, открио је да психа, мозак и орган чине биолошку целину која је кодирана биолошким специјалним програмима, како би се осигурао опстанак. Др Хамер је утврдио да је мозак посредник између психе и тела, који функционише истовременим примањем и одашиљањем. Он је, такође, биолошка контролна станица, одакле се руководи и координира тим исконским програмима хитне помоћи.
Сваки биолошки специјалан програм има две фазе: фазу активности конфликта, и, под условом да се конфликт реши, фазу исцељења. Током фазе активности конфликта, цео организам се ангажује да убрза и олакша решавање конфликта. Од самог настанка ДХС-а, аутономни нервни систем прелази у стање стреса (симпатикотонија), изазивајући „поремећај спавања”, док се психа пребацује на модалитет компулзивног размишљања. Сврха већег броја сати у будном стању и интензивног концентрисања на конфликт је да се решење конфликта пронађе што је могуће пре.
Истовремено и у складу са психом и нервним системом, орган повезан са конфликтом реагује функционалним променама, како би помогао појединцу на физичком нивоу током неочекиване невоље. Ови савршено координирани процеси се покрећу и контролишу из прецизно одређеног подручја у мозгу, који комуницира и са специјалним типом конфликта, и са одговарајућим органом. На скену мозга, активност специјалног биолошког програма видљива је као скуп концентричних прстенова.
Та прстенаста конфигурација која се види на скену мозга, зове се Хамеров фокус (ХФ). Исто тако, ХФ је видљив и на скену органа, због чега је веза између мозга и органа упадљиво очигледна.
Према Хамеру: „Кад се у нашој психи догоди биолошки конфликт и покрене се специјалан биолошки програм, одговарајући процес се одвија и у мозгу и у одговарајућем органу. Такођер је утврђено да постоји „мозак органа“ који вибрира истом фреквенцијом као и мозак у глави, због чега и видимо прстенасто таласање и у контролном подручју у мозгу, и у кореспондирајућем органу. То сугерише да мали „ћелијски мозгови“ погођеног органа омогућавају да и погођени орган и Хамеров фокус вибрирају истом фреквенцијом!”
Шта је у ствари тумор или рак плућа
А како то све функционише према биолошким принципима Немачке нове медицине може се на убедљив и елегантан начин видети из примера тумора плућа. Наша плућа се састоје од милиона алвеола (сићушних ваздушних врећица) које регулишу дисање, и последично, снабдевање тела кисеоником. Хамер је открио да је конфликт повезан са алвеолама „конфликт смртног страха”, зато што је, у биолошком смислу, смртни страх изједначен са немогућношћу дисања. У тренутку појаве смртног страха, на пример, након шокантне дијагнозе канцера која се тумачи као „смртна пресуда”, ћелије алвеола моментално почну да се умножавају формирајући тумор плућа. Тумор ће наставити да расте докле год је конфликт „смртног страха” активан. Супротно конвенционалном мишљењу, деоба ћелија плућа није бесмислен процес, већ служи врло одређеној биолошкој сврси, да у том случају, повећа капацитет плућа, повећавајући на тај начин шансу за преживљавање. Хамер је са сигурношћу утврдио да ће особа развити тумор плућа само ако снимак мозга покаже конфигурацију оштрих концентричних кругова (ХФ) у одговарајућем пределу мозга, као резултат удара неочекиваног „конфликта смртног страха”.
Пошто до исцељења може доћи само након разрешења конфликта, напори треба да се фокусирају управо на идентификацију и разрешавање изворног конфликта. Најважније од свега је створити окружење без страха и панике, тако да процес исцељивања може бити комплетиран без опасности од нових конфликтних шокова. Током фазе исцељења, цео организам пролази кроз фазу поправке и опоравка. У случају рака плућа, у тренутку када је конфликт смртног страха разрешен, на пример, надом и охрабрењем, а најважније, разумевањем биолошког значаја тумора, тумор престаје да расте. Током фазе исцељења, специјални биолошки програм, координиран из мозга, управља разградњом туморa уз помоћ специјализованих микроба који су током еволуције научени да раде управо то. У случају ткива плућа, активирају се бактерије туберкулозе да би разградиле сада сувишне ћелије. Остаци тумора бивају искашљани, па због тога испљувак садржи туберкуларни секрет често помешан са крвљу. Ово стање се клинички назива плућна туберкулоза. Уколико ови корисни микроби нису присутни због претеране употребе антибиотика, тумор бива инкапсулиран и остаје на месту. Рутинска контрола може га открити у облику безопасних чворића и потенцијално изазвати нови шок, уколико конвенционални лекар то дијагностификује као нови канцер. Тако да „канцер” могу изазвати чак и антибиотици.
Све што је речено за процес исцељења тумора плућа, важи, према открићима доктора Хамера, и за туморе једњака, дебелог црева, ректума, бубрега, јетре, простате, материце или дојке – где је сваки тумор биолошки повезан са специфичним типовима конфликата које је др Хамер идентификовао и каталогизирао на основу хиљада детаљно истражених случајева.
Није потребно наглашавати да, према Герду Хамеру, канцер плућа нема никакве везе са пушењем и дуваном, као што ни остале врсте тумора и канцера немају везе са тровањима проузрокованим разним штетним материјама присутним у храни, као што су пестициди, хербициди, антибиотици, хормони раста, генетски модификовани материјали и хемијски адитиви. А такође немају везе ни са такозваним генетским оштећењима која се наслеђују од предака. То је све Герд Хамер детаљно објаснио и образложио.
Излечење тела из главе
Дакле, као што се види, кључ излечења према принципима Нове немачке медицине је разрешење конфликта који је покренуо читав одбрамбени механизам у оквиру којег се одигравају процеси, или пролиферације нових ћелија, или разградње ткива у оним деловима организма или органима, који су онтогенетски и еволуционо везани за ту врсту конфликата. У почетку активне фазе конфликти се могу покушати решавати уобичајеним психолошким методама у комбинацији са охрабривањем и стимулисањем пацијента да сам покуша решити конфликт. Међутим, уколико се не успе у томе и када они процеси пролиферације и разградње узнапредују и пређу у хроничну фазу, што доводи до повећања тумора и канцера, онда је потребно применити ефикасније методе разрешавања конфликта, уколико се жели избећи даље погоршање.
Инспирисан учењем Герда Хамера и идејом да се из ума, то јест мозга, управља биолошким процесима, америчком хипнотерапеуту Стивену Паркхилу (Stephen Parkhill) је пало на памет да хипнозу користи и за лечење канцера. У томе му је помогло учење Џералда Кејна (Gerald Kein), оснивача специјалне хипнотичке методе, такозване омни-хипнозе, утемељене на учењу још једног од гуруа хипнотерапије Дејва Елмана (Dave Elman), који је сматрао да се уз помоћ хипнотичке регресије мора ићи до самог узрока проблема (regression-to-cause). Користећи та учења Стив Паркхил је изградио своју сопствену оригиналну методу лечења канцера са којом се уз помоћ хипнотичке регресије долази до оног иницијалног конфликта, то јест узрока болесног стања. То је све детаљно описао у књизи: „Answer Cancer – Miraculous Healings Explained”, да би остатак свог живота посветио лечењу канцера примењујући ту идеју.
Његов ученик је била Венди Вебер (Wendie Webber), алтернативни исцелитељ, која се, прочитавши Паркхилову књигу, а бивајући претходно упозната и са учењем Герда Хамера, заинтересовала за ту врсту лечења. Пошто јој се на једној од дојки појавио бенигни чвор величине пола палца, пожелела је да лично оде код Стива и испроба на самој себи ту његову методу лечења тумора. Договорили су састанак. Није је мрзело да из места у којем је живела авионом дође на Флориду, где је Стив имао своју ординацију. Било је то за Венди фасцинантно искуство. Регресија до самог узрока је изведена брзином светлости, како је описала, праћена интензивним брисањем емоција, дубинским увидима и реинтеграцијом. После тога остала је још неколико дана на Флориди. Сутрадан, док се сунчала на плажи, приметила је да је онај чвор на дојци дупло мањи. Следећег дана потпуно је нестао.
Након што се вратила кући, отишла је код свог канцеролога и све му испричала. Видевши да је онај чвор потпуно нестао, канцеролог је био толико одушевљен да је убрзо отишао у рану пензију и остатак живота провео бавећи се лечењем канцера помоћи хипнотичке регресије. И сама Венди је пошла његовим стопама. Она ће, попут њеног учитеља Стива Паркхила, такођер написати своју књигу: „The Devil’s Therapy: Hypnosis Practitioner’s Essential Guide to Effective Regression Hypnotherapy”.
Пожар се шири
Али то није крај. Мада се, проверавајући на интернет претраживачима, не може наћи баш много примера да се хипнотичка терапија масовно примењује у помагању оболелима од канцера да се излече, решавајући емоционалне блокаде и конфликте, стиче се охрабрујући утисак да се тај пожар ипак неприметно шири. О томе може на најлепши начин посведочити и најновија вест да се однедавно та врста хипнотерапеутских сеанси обавља и на српском језику, и то захваљујући Јасмини Антић, хипнотерапеуту, регресотерапеуту и практичару реконективне енергије, како је она дефинисала поље својих терапеутских делатности на својој интернет страници:http://www.jasminaantic.com/
У њеној терапеутској понуди налазе се и две најновије методе. Прва носи назив П.Е.А.Т. и користи се за решавање проблема који у себи носе емотивни набој, као што су стресови, страхови, фобије, анксиозност и компулзивност. Друга од тих метода такођер носи у називу скраћеницу Ф.А.И.Р. иза које се крије дефиниција на енглеском језику „Free Authentic Integration Release”. У српском језику се за ту методу одомаћио назив ФЕР. Она представља трансформациону технику помоћу које се уклања емоционални „пртљаг” кроз интеграцију енергетског и емоционалног набоја траума, прошлих негативних искустава, анксиозности, страхова, фобија, отпора, компулсивности, напада панике, љубоморе, агресије, напетости, кривице, проблема у односима, и других нежељених унутрашњих психолошких стресова и емоционалних проблема, а такођер и негативних мисли и осећања, неугодних физичких сензација и поразних одлука из прошлости, који сви могу бити узроци оних Хамерових конфликата, без чијег решавања није могуће исцелење болесних стања насталих под дејством специјалних биолошких програма.
Оно што је посебно значајно је да се особа подвргнута тим терапијама налази у хипнотичком стању у којем може да препозна оне догађаје из прошлости који су се у већини случајева десили само у њеној имагинацији, али је на њих тело реаговало као да су се стварно догодили, јер тело не познаје разлику између нечега што је само замишљено или умишљено и нечега што се стварно догодило. На тај начин се у хипнотичком стању лако препознају ти имагинарни догађаји, као и сви они шокови и трауме, који су се десили у прошлости, а који су довели до конфликата, до чијег разрешења се у том стању долази веома лако и ефикасно. Како би рекао један од гуруа хипнотерапеута који покушавају својим терапијама помоћи оболелима од канцера, поменути Дејв Елман: хипнотичком регресијом до самог узрока проблема.
Јасмина Антић се тим набројаним терапијама бави од 2015. године и до сада је имала преко 600 успешно решених органских проблема, који су своје порекло имали у домену ума. Након што је проучила и у потпуности прихватила доктрину Герда Хамера, могу јој се обраћати и они, чији су се проблеми искомпликовали због дубине узрочних конфликата и неуспешносту у њиховом разрешењу, тако да су довели до оних стања које конвенционална медицина назива канцер, а које Хамерова медицина не сматра малигним.
Такви будући клијенти немају шта изгубити, уколико им се тумачење њихове бољке, које је понудио Герд Хамер, учини прихватљивим. Хипнотичка терапија је неинвазивна и, да се употреби медицинско-фармацеутски речник, нема штетних споредних ефеката, званих нуспојаве. И у потпуности је у складу са речима оснивача модерне медицине, Хипократа, да тело зна само како да се излечи, уколико се реше конфликти, као и да је основна улога исцелитеља да не учини никакву штету својим пацијентима.
А као гаранција да је могућност да се будући клијент Јасмине Антић излечи прилично велика, ако не и скоро загарантована, може послужити податак да је током своје лекарске каријере доктор Герд Хамер на преко 40,000 својих пацијената непобитно уз помоћ томографскох снимака доказао да је код свих њих постојала веза између врсте канцера од којег су оболели, то јест погођеног органа и неког шокантног трауматичног искуства из прошлости.
И на крају са Јасмином Антић се долази до интересантног епилога приче, која је пре више од 30 година започета са Гердом Хамером у Немачкој, да би се пренела преко океана, где су је наставили амерички хипнотерапеутски авантуристи, те завршила у Косовској Митровици, одакле Јасмина наставља Хамерову мисију. Али надајмо се да то није крај приче и да ће се она наставити све док Хамерова медицина у потпуности не замени ону конвенционалну, а тиме и фармацеутску индустрију учини сувишном. Уколико се прича једног дана заврши на такав начин, онда би Јасмина могла бити једна од њених јунакиња.
И још на самом крају да се ипак напомене, да не буде забуне, да овај Хамеров антиканцер протокол највероватније не важи за оне новокомпоноване mRNA турбо канцере, јер у време док је он смишљао своју нову медицину није се могло ни сањати да би такво нешто неком могло да падне на памет. Стога треба пожурити са поменутом заменом старе медицине, док јој није пало на памет да измисли још гори канцер – суперсонични.
