Konflikt „smrtnog straha“ uzrok raka! „Kancer” mogu izazvati čak i antibiotici! Tumor raste dokle god je konflikt „smrtnog straha” aktivan. Do isceljenja može doći samo nakon razrešenja konflikta, napori treba da se fokusiraju upravo na identifikaciju i razrešavanje izvornog konflikta. Lečenje iz glave uz pomoć hipnotičke terapije.
Sve to je razlog za sudar dve medicine: konvencionalne, za koju se tvrdi da je korumpirana, od strane velikih i sve moćnih farmaceutskih kompanija, a koje većinski finansiraju ne samo javne zdravstvene sektore većine najuticajnijih zemalja sveta, nego i Svetsku zdravstvenu organizaciju i nove Hamerove medicine zasnovane na prirodnim zakonima, čije dejstvo se najbolje vidi upravo na pitanju kancera, što bi sve moglo doneti preokret u lečenju ove bolesti. Ta bolest predstavlja jedan od najvećih biznisa farmaceutskog kompleksa,
Ovo je za konvencionalnu medicinu, najveći izazov sa kojim se ona ikada suočila. Nemačka nova medicina je revolucionarno otkriće doktora Hamera, da bolesti nisu besmisleni „poremećaji”, već, zapravo, biološki procesi koji imaju smisla, u pokušaju da sačuvaju, a ne da unište organizam, kao i njegovo otkriće da bolesti nisu „greške” prirode, okreću čitavu medicinu kakvu znamo, naglavačke.
Današnja konvencionalna medicina se uglavnom oslanja na pretpostavke, nedokazane teorije, statistike sumnjivog porekla, i sve brojnije „naručene” nove studije”, u čiju pouzdanost sve manje veruju i najeminentniji naučnici. Tako je čuveni epidemiolog sa Stenforda Džon Joanidis, koga mnogi smatraju za jednog od najuticajnijih živih naučnika na svetu, još 2005. objavio studiju u kojoj je dokazao da je u to vreme većina objavljenih naučnih nalaza bila netačna ili lažna. Dok je Ričard Horton, editor uglednog britanskog medicinskog časopisa Lancet, jednom prilikom izjavio da je skoro pola današnje naučne literature nepouzdano i potpuno beskorisno. Zbog toga nije ni čudo da takozvane medicinske doktrine, kao što su „teorija klica”, te koncepti „imunog sistema”, ili „malignih” i „metastazirajućih” karcinoma nikad nisu naučno dokazane.
A razlog zašto nikada nisu naučno dokazane leži u još jednoj boljci današnje medicine, a to je korumpiranost, i to od strane velikih i sve moćnijih farmaceutskih kompanija, koje većinski finansiraju ne samo javne zdravstvene sektore većine najuticajnijih zemalja sveta, nego i Svetsku zdravstvenu organizaciju. Tim finasijerima nije stalo do dokazivanja naučnih teorija, već do stalnog povećavanja zarada, tako da nije tajna da se danas nijedan naučni članak i publikacija ne može pojaviti niti u jednom od vodećih svetskih medicinskih časopisa pre nego što nije prošao cenzorski filter, iza kojeg stoje pomenuti finasijeri medicine.
Onda se s pravom postavlja pitanje, da li je moguć izlaz iz tog ćorsokaka i da li je moguće doći do naučno utemeljene i dokazane teorije koja bi konačno u potpunosti objasnila na koji način funkcionišu organizmi kojima se medicina bavi. Svakako da je moguć, jer je još od samog početka posrtanja te konvencionalne medicine, za koje se može reći da je počelo još u XIX veku, paralelno postojala i ona prava medicina zasnovana na naučnim principima. U okviru te medicine nekoliko generacija naučnika uglavnom su se složili oko toga kako bi taj model funkcionisanja naših, ali i tela svih ostalih živih bića, trebao da izgleda. O tome su napisane mnoge knjige. Međutim, možda najbolju, najsavršeniju i najinspirativniju interpretaciju, nakon višedecenijskog istraživanja dao je nemački naučnik, doktor Gerd Hamer, koji bi se možda mogao smatrati rodonačelnikom nove medicine, kojoj je on sam dao naziv: Nemačka nova medicina
Ipak postoji izlaz
Nemačka nova medicina nije zasnovanana ni na kakvim teorijama, već na prirodnim zakonima, koje je Hamer sažeo u Pet bioloških zakona. Ona je čvrsto utemeljena u embriologiji, nudi kompletan naučni sistem, koji omogućava identifikaciju uzroka svih bolesti, tačno predviđanje njihovog razvoja, i prepoznavanje simptoma koji ukazuju na iscelenje. Prelazak na taj novi obrazac podrazumeva nove i uzbudljive pristupe u pogledu dijagnoze, prognoze, lečenja i prevencije. Hamerova istraživanja radikalno potresaju centralnu doktrinu standardne medicine, da su bolesti rezultat kvara u organizmu. Pružanjem čistih naučnih dokaza da se bolesti, kao što je kancer, ne pojavljuju slučajno i nasumice, već kao rezultat delovanja programa za preživljavanje, prema kojima se odvijaju biološki procesi u živim organizmima već milionima godina, Hamer je razbio samo jezgro konvencionalne medicine, uključujući i njenog sponzora farmaceutsku industriju.
Nije slučajno da se najveći sukob između konvencionalne i nove Hamerove medicine desio upravo na pitanju kancera, jer ta bolest predstavlja jedan od najvećih biznisa farmaceutskog kompleksa, čija produžena ruka je medicina, koja shodno tome tumor ili kancer interpretira kao nekontrolisano razmnožavanje ćelija koje, ako se ne stavi pod kontrolu hiruškim odstranjivanjem, primenom hemoterapije, zračenja, ili nekih drugih terapeutskih metoda, neminovno ubija organizam. Kao rezultat tog dogmatskog stava reč „kancer” je postala sinonim za beznađe, strah i očaj, uzrokujući dodatni stres, koji doprinosi daljem pogoršanju stanja obolelog.
Prema Hamerovom Prvom biološkom zakonu, svaka bolest, pa i kancer, uzrokovana je neočekivanim konfliktnim šokom, koji iznenada pogodi potpuno nespremnu osobu. Taj nepredviđeni stresni događaj Hamer je kao uspomenu na svog nastradalog sina nazvao Dirk-Hamerov sindrom. (DHS). Sa psihološkog aspekta taj šok je lični incident, uslovljen našim prethodnim iskustvima, našom ranjivošću, ličnom percepcijom, sistemom vrednosti i uverenja. Ali to nije puki psihološki, već tačnije rečeno, biološki konflikt, koji treba da bude shvaćen u evolucionom kontekstu.
Sve medicinske teorije, bilo da su konvencionalne ili „alternativne”, zasnivaju se na konceptu da su bolesti „neispravnosti” organizma. Smatra se da bolesti prouzrokuju patogeni mikrobi, maligne ćelije, mutacije defektnih gena, slab imuni sistem, toksini iz životne sredine, elektromagnetski zagađivači, geopatsko zračenje, karcinogeni, pušenje, loša i manjkava ishrana, gojaznost, neuravnotežen PH faktor, hormoni, kanali zubnih korenova, stres, negativna uverenja…i spisak se nastavlja unedogled.
Revolucionarno otkriće doktora Hamera, da bolesti nisu besmisleni „poremećaji”, već, zapravo, biološki procesi koji imaju smisla, u pokušaju da sačuvaju, a ne da unište organizam, kao i njegova otkrića da bolesti nisu „greške” prirode, okreću čitavu medicinu kakvu znamo, naglavačke. Nemačka nova medicina je, za konvencionalnu medicinu, najveći izazov sa kojim se ona ikada suočila.
Biologija mozga
Prema Gerdu Hameru: „Diferencijacija između psihe, mozga i tela je čisto akademska. U stvarnosti, oni su jedno”. On je prvi istraživač uzroka bolesti, koji je ozbiljno razmotrio ulogu mozga u tom jedinstvu. Mozak kontroliše sve procese u telu. Upoređujući skenove mozga svojih pacijenata sa njihovim istorijama bolesti, on je dokazao da emocionalna trauma ili „konfliktni šok” (DHS) ostavlja vidljiv trag tačno u području mozga koje kontroliše određenu bolest. Na osnovu proučavanje desetina hiljada slučajeva, otkrio je da psiha, mozak i organ čine biološku celinu koja je kodirana biološkim specijalnim programima, kako bi se osigurao opstanak. Dr Hamer je utvrdio da je mozak posrednik između psihe i tela, koji funkcioniše istovremenim primanjem i odašiljanjem. On je, takođe, biološka kontrolna stanica, odakle se rukovodi i koordinira tim iskonskim programima hitne pomoći.
Svaki biološki specijalan program ima dve faze: fazu aktivnosti konflikta, i, pod uslovom da se konflikt reši, fazu isceljenja. Tokom faze aktivnosti konflikta, ceo organizam se angažuje da ubrza i olakša rešavanje konflikta. Od samog nastanka DHS-a, autonomni nervni sistem prelazi u stanje stresa (simpatikotonija), izazivajući „poremećaj spavanja”, dok se psiha prebacuje na modalitet kompulzivnog razmišljanja. Svrha većeg broja sati u budnom stanju i intenzivnog koncentrisanja na konflikt je da se rešenje konflikta pronađe što je moguće pre.
Istovremeno i u skladu sa psihom i nervnim sistemom, organ povezan sa konfliktom reaguje funkcionalnim promenama, kako bi pomogao pojedincu na fizičkom nivou tokom neočekivane nevolje. Ovi savršeno koordinirani procesi se pokreću i kontrolišu iz precizno određenog područja u mozgu, koji komunicira i sa specijalnim tipom konflikta, i sa odgovarajućim organom. Na skenu mozga, aktivnost specijalnog biološkog programa vidljiva je kao skup koncentričnih prstenova.
Ta prstenasta konfiguracija koja se vidi na skenu mozga, zove se Hamerov fokus (HF). Isto tako, HF je vidljiv i na skenu organa, zbog čega je veza između mozga i organa upadljivo očigledna.
Prema Hameru: „Kad se u našoj psihi dogodi biološki konflikt i pokrene se specijalan biološki program, odgovarajući proces se odvija i u mozgu i u odgovarajućem organu. Također je utvrđeno da postoji „mozak organa“ koji vibrira istom frekvencijom kao i mozak u glavi, zbog čega i vidimo prstenasto talasanje i u kontrolnom području u mozgu, i u korespondirajućem organu. To sugeriše da mali „ćelijski mozgovi“ pogođenog organa omogućavaju da i pogođeni organ i Hamerov fokus vibriraju istom frekvencijom!”
Šta je u stvari tumor ili rak pluća
A kako to sve funkcioniše prema biološkim principima Nemačke nove medicine može se na ubedljiv i elegantan način videti iz primera tumora pluća. Naša pluća se sastoje od miliona alveola (sićušnih vazdušnih vrećica) koje regulišu disanje, i posledično, snabdevanje tela kiseonikom. Hamer je otkrio da je konflikt povezan sa alveolama „konflikt smrtnog straha”, zato što je, u biološkom smislu, smrtni strah izjednačen sa nemogućnošću disanja. U trenutku pojave smrtnog straha, na primer, nakon šokantne dijagnoze kancera koja se tumači kao „smrtna presuda”, ćelije alveola momentalno počnu da se umnožavaju formirajući tumor pluća. Tumor će nastaviti da raste dokle god je konflikt „smrtnog straha” aktivan. Suprotno konvencionalnom mišljenju, deoba ćelija pluća nije besmislen proces, već služi vrlo određenoj biološkoj svrsi, da u tom slučaju, poveća kapacitet pluća, povećavajući na taj način šansu za preživljavanje. Hamer je sa sigurnošću utvrdio da će osoba razviti tumor pluća samo ako snimak mozga pokaže konfiguraciju oštrih koncentričnih krugova (HF) u odgovarajućem predelu mozga, kao rezultat udara neočekivanog „konflikta smrtnog straha”.
Pošto do isceljenja može doći samo nakon razrešenja konflikta, napori treba da se fokusiraju upravo na identifikaciju i razrešavanje izvornog konflikta. Najvažnije od svega je stvoriti okruženje bez straha i panike, tako da proces isceljivanja može biti kompletiran bez opasnosti od novih konfliktnih šokova. Tokom faze isceljenja, ceo organizam prolazi kroz fazu popravke i oporavka. U slučaju raka pluća, u trenutku kada je konflikt smrtnog straha razrešen, na primer, nadom i ohrabrenjem, a najvažnije, razumevanjem biološkog značaja tumora, tumor prestaje da raste. Tokom faze isceljenja, specijalni biološki program, koordiniran iz mozga, upravlja razgradnjom tumora uz pomoć specijalizovanih mikroba koji su tokom evolucije naučeni da rade upravo to. U slučaju tkiva pluća, aktiviraju se bakterije tuberkuloze da bi razgradile sada suvišne ćelije. Ostaci tumora bivaju iskašljani, pa zbog toga ispljuvak sadrži tuberkularni sekret često pomešan sa krvlju. Ovo stanje se klinički naziva plućna tuberkuloza. Ukoliko ovi korisni mikrobi nisu prisutni zbog preterane upotrebe antibiotika, tumor biva inkapsuliran i ostaje na mestu. Rutinska kontrola može ga otkriti u obliku bezopasnih čvorića i potencijalno izazvati novi šok, ukoliko konvencionalni lekar to dijagnostifikuje kao novi kancer. Tako da „kancer” mogu izazvati čak i antibiotici.
Sve što je rečeno za proces isceljenja tumora pluća, važi, prema otkrićima doktora Hamera, i za tumore jednjaka, debelog creva, rektuma, bubrega, jetre, prostate, materice ili dojke – gde je svaki tumor biološki povezan sa specifičnim tipovima konflikata koje je dr Hamer identifikovao i katalogizirao na osnovu hiljada detaljno istraženih slučajeva.
Nije potrebno naglašavati da, prema Gerdu Hameru, kancer pluća nema nikakve veze sa pušenjem i duvanom, kao što ni ostale vrste tumora i kancera nemaju veze sa trovanjima prouzrokovanim raznim štetnim materijama prisutnim u hrani, kao što su pesticidi, herbicidi, antibiotici, hormoni rasta, genetski modifikovani materijali i hemijski aditivi. A takođe nemaju veze ni sa takozvanim genetskim oštećenjima koja se nasleđuju od predaka. To je sve Gerd Hamer detaljno objasnio i obrazložio.
Izlečenje tela iz glave
Dakle, kao što se vidi, ključ izlečenja prema principima Nove nemačke medicine je razrešenje konflikta koji je pokrenuo čitav odbrambeni mehanizam u okviru kojeg se odigravaju procesi, ili proliferacije novih ćelija, ili razgradnje tkiva u onim delovima organizma ili organima, koji su ontogenetski i evoluciono vezani za tu vrstu konflikata. U početku aktivne faze konflikti se mogu pokušati rešavati uobičajenim psihološkim metodama u kombinaciji sa ohrabrivanjem i stimulisanjem pacijenta da sam pokuša rešiti konflikt. Međutim, ukoliko se ne uspe u tome i kada oni procesi proliferacije i razgradnje uznapreduju i pređu u hroničnu fazu, što dovodi do povećanja tumora i kancera, onda je potrebno primeniti efikasnije metode razrešavanja konflikta, ukoliko se želi izbeći dalje pogoršanje.
Inspirisan učenjem Gerda Hamera i idejom da se iz uma, to jest mozga, upravlja biološkim procesima, američkom hipnoterapeutu Stivenu Parkhilu (Stephen Parkhill) je palo na pamet da hipnozu koristi i za lečenje kancera. U tome mu je pomoglo učenje Džeralda Kejna (Gerald Kein), osnivača specijalne hipnotičke metode, takozvane omni-hipnoze, utemeljene na učenju još jednog od gurua hipnoterapije Dejva Elmana (Dave Elman), koji je smatrao da se uz pomoć hipnotičke regresije mora ići do samog uzroka problema (regression-to-cause). Koristeći ta učenja Stiv Parkhil je izgradio svoju sopstvenu originalnu metodu lečenja kancera sa kojom se uz pomoć hipnotičke regresije dolazi do onog inicijalnog konflikta, to jest uzroka bolesnog stanja. To je sve detaljno opisao u knjizi: „Answer Cancer – Miraculous Healings Explained”, da bi ostatak svog života posvetio lečenju kancera primenjujući tu ideju.
Njegov učenik je bila Vendi Veber (Wendie Webber), alternativni iscelitelj, koja se, pročitavši Parkhilovu knjigu, a bivajući prethodno upoznata i sa učenjem Gerda Hamera, zainteresovala za tu vrstu lečenja. Pošto joj se na jednoj od dojki pojavio benigni čvor veličine pola palca, poželela je da lično ode kod Stiva i isproba na samoj sebi tu njegovu metodu lečenja tumora. Dogovorili su sastanak. Nije je mrzelo da iz mesta u kojem je živela avionom dođe na Floridu, gde je Stiv imao svoju ordinaciju. Bilo je to za Vendi fascinantno iskustvo. Regresija do samog uzroka je izvedena brzinom svetlosti, kako je opisala, praćena intenzivnim brisanjem emocija, dubinskim uvidima i reintegracijom. Posle toga ostala je još nekoliko dana na Floridi. Sutradan, dok se sunčala na plaži, primetila je da je onaj čvor na dojci duplo manji. Sledećeg dana potpuno je nestao.
Nakon što se vratila kući, otišla je kod svog kancerologa i sve mu ispričala. Videvši da je onaj čvor potpuno nestao, kancerolog je bio toliko oduševljen da je ubrzo otišao u ranu penziju i ostatak života proveo baveći se lečenjem kancera pomoći hipnotičke regresije. I sama Vendi je pošla njegovim stopama. Ona će, poput njenog učitelja Stiva Parkhila, također napisati svoju knjigu: „The Devil’s Therapy: Hypnosis Practitioner’s Essential Guide to Effective Regression Hypnotherapy”.
Požar se širi
Ali to nije kraj. Mada se, proveravajući na internet pretraživačima, ne može naći baš mnogo primera da se hipnotička terapija masovno primenjuje u pomaganju obolelima od kancera da se izleče, rešavajući emocionalne blokade i konflikte, stiče se ohrabrujući utisak da se taj požar ipak neprimetno širi. O tome može na najlepši način posvedočiti i najnovija vest da se odnedavno ta vrsta hipnoterapeutskih seansi obavlja i na srpskom jeziku, i to zahvaljujući Jasmini Antić, hipnoterapeutu, regresoterapeutu i praktičaru rekonektivne energije, kako je ona definisala polje svojih terapeutskih delatnosti na svojoj internet stranici:http://www.jasminaantic.com/
U njenoj terapeutskoj ponudi nalaze se i dve najnovije metode. Prva nosi naziv P.E.A.T. i koristi se za rešavanje problema koji u sebi nose emotivni naboj, kao što su stresovi, strahovi, fobije, anksioznost i kompulzivnost. Druga od tih metoda također nosi u nazivu skraćenicu F.A.I.R. iza koje se krije definicija na engleskom jeziku „Free Authentic Integration Release”. U srpskom jeziku se za tu metodu odomaćio naziv FER. Ona predstavlja transformacionu tehniku pomoću koje se uklanja emocionalni „prtljag” kroz integraciju energetskog i emocionalnog naboja trauma, prošlih negativnih iskustava, anksioznosti, strahova, fobija, otpora, kompulsivnosti, napada panike, ljubomore, agresije, napetosti, krivice, problema u odnosima, i drugih neželjenih unutrašnjih psiholoških stresova i emocionalnih problema, a također i negativnih misli i osećanja, neugodnih fizičkih senzacija i poraznih odluka iz prošlosti, koji svi mogu biti uzroci onih Hamerovih konflikata, bez čijeg rešavanja nije moguće iscelenje bolesnih stanja nastalih pod dejstvom specijalnih bioloških programa.
Ono što je posebno značajno je da se osoba podvrgnuta tim terapijama nalazi u hipnotičkom stanju u kojem može da prepozna one događaje iz prošlosti koji su se u većini slučajeva desili samo u njenoj imaginaciji, ali je na njih telo reagovalo kao da su se stvarno dogodili, jer telo ne poznaje razliku između nečega što je samo zamišljeno ili umišljeno i nečega što se stvarno dogodilo. Na taj način se u hipnotičkom stanju lako prepoznaju ti imaginarni događaji, kao i svi oni šokovi i traume, koji su se desili u prošlosti, a koji su doveli do konflikata, do čijeg razrešenja se u tom stanju dolazi veoma lako i efikasno. Kako bi rekao jedan od gurua hipnoterapeuta koji pokušavaju svojim terapijama pomoći obolelima od kancera, pomenuti Dejv Elman: hipnotičkom regresijom do samog uzroka problema.
Jasmina Antić se tim nabrojanim terapijama bavi od 2015. godine i do sada je imala preko 600 uspešno rešenih organskih problema, koji su svoje poreklo imali u domenu uma. Nakon što je proučila i u potpunosti prihvatila doktrinu Gerda Hamera, mogu joj se obraćati i oni, čiji su se problemi iskomplikovali zbog dubine uzročnih konflikata i neuspešnostu u njihovom razrešenju, tako da su doveli do onih stanja koje konvencionalna medicina naziva kancer, a koje Hamerova medicina ne smatra malignim.
Takvi budući klijenti nemaju šta izgubiti, ukoliko im se tumačenje njihove boljke, koje je ponudio Gerd Hamer, učini prihvatljivim. Hipnotička terapija je neinvazivna i, da se upotrebi medicinsko-farmaceutski rečnik, nema štetnih sporednih efekata, zvanih nuspojave. I u potpunosti je u skladu sa rečima osnivača moderne medicine, Hipokrata, da telo zna samo kako da se izleči, ukoliko se reše konflikti, kao i da je osnovna uloga iscelitelja da ne učini nikakvu štetu svojim pacijentima.
A kao garancija da je mogućnost da se budući klijent Jasmine Antić izleči prilično velika, ako ne i skoro zagarantovana, može poslužiti podatak da je tokom svoje lekarske karijere doktor Gerd Hamer na preko 40,000 svojih pacijenata nepobitno uz pomoć tomografskoh snimaka dokazao da je kod svih njih postojala veza između vrste kancera od kojeg su oboleli, to jest pogođenog organa i nekog šokantnog traumatičnog iskustva iz prošlosti.
I na kraju sa Jasminom Antić se dolazi do interesantnog epiloga priče, koja je pre više od 30 godina započeta sa Gerdom Hamerom u Nemačkoj, da bi se prenela preko okeana, gde su je nastavili američki hipnoterapeutski avanturisti, te završila u Kosovskoj Mitrovici, odakle Jasmina nastavlja Hamerovu misiju. Ali nadajmo se da to nije kraj priče i da će se ona nastaviti sve dok Hamerova medicina u potpunosti ne zameni onu konvencionalnu, a time i farmaceutsku industriju učini suvišnom. Ukoliko se priča jednog dana završi na takav način, onda bi Jasmina mogla biti jedna od njenih junakinja.
I još na samom kraju da se ipak napomene, da ne bude zabune, da ovaj Hamerov antikancer protokol najverovatnije ne važi za one novokomponovane mRNA turbo kancere, jer u vreme dok je on smišljao svoju novu medicinu nije se moglo ni sanjati da bi takvo nešto nekom moglo da padne na pamet. Stoga treba požuriti sa pomenutom zamenom stare medicine, dok joj nije palo na pamet da izmisli još gori kancer – supersonični.
