Liderstvo kroz prizmu mračne trijade

Liderstvo kroz prizmu mračne trijade

     

 Da li su ljudi sami po sebi dobri ili zli? Ovo je jedno od najčeščih pitanja i dilema. 

OBRADA TEME : L2

https://atorwithme.blogspot.com

 Sudeći po istoriji moglo bi se tvrditi da je veći postotak zlih ljudi, čak da su ljudi po sebi zli.  Psiholozi tvrde da je ličnost jedinstvena, tj. da je svako drugačiji i to na svoj način. Međutim, ti isti psiholozi su utvrdili tipične osobine, tj. oblike ponašanja svih ljudi, one koje svako od nas uoči kod ljudi oko sebi,  često i prokomentariše.  

 Sudove o osobama zasnivamo na posmatranju i opisivanju zapaženog stoga ocene nisu uvek objektivne, već subjektivne.  Psiholozi prolaze sličan put. Međutim,  njihove su analize i zaključci zasnovani na dugogodišnjim istraživanjima i proisteklim rezultatima, dakle sitematičniji su i, moglo bi se reći objektivniji. Među psiholozima nepostoji saglasnost  o načinu posmatranja i opisivanja. Otuda niz različitih shema za opisivanje osoba. 

Vraćajući se na početak ovog teksta,  stavu da smo svi ipak jedinstveni, to jest drugačiji, ispada da se oslanjajući isključivo na opis malog broja osobina, tipizacuje na koje se tipologije ličnosti uglavnom svode, ne može u potpunosti objasniti ličnost. Na ponašanje, pogotovo u specifičnim situacijama, utiču motivi, odbrambeni mehanizmi, lični ciljevi, projekti, trenutna stanja, brige npr., osobine koje ne podležu toliko godinama, razvojnim fazama. Ipak nekoliko bitnih osobina odmah ocrtava najznačajnije crte ličnosti. Naime, bitne osobine pokazuju izuzetnu doslednost, stabilne su tokom dužeg perioda pa se na osnovu toga može predvideti ponašanje u budućnosti. Neko je, npr. tvrdokorno pošten, neko nepošten, lažov, ili sebičan, ili altruista itd. To što poznavanje bitnih osobina nije dovoljno za kompletnu procenu ne znači da nije korisno. U kojoj meri je priča za sebe. Da istaknemo samo jednu od korisnosti uočavanja tipoloških osobina pogotovo kad su u pitanju nova posnanstva. Zaista, da bismo procenili takvu osobu, nije potrebno a ni moguće imati informacije o svim obrascima njenog ponašanja, tj. o svim njenim osobinma. Dovoljno je upravo tih nekoliko površnih koje se mogu uočiti.   

 Ovaj tekst govori o često prisutnim osobinama među osobama na važnim društvenim položajima, političarima, liderima. To su pre svega oni s visokom motivcijom prema moći. Takvi imaju snažan motiv, obično krajnji cilj, vezan za određeno vreme, s tim i plan, strategiju kako do cilja doći. Sve to zavisi od okruženja, političkog, naučnog, sportskog. U toj kategoriji ličnosti najčešće su prisutne brige oko kako moć steći ( sve veću i veću), kako je održati, kako sprečiti da se ona ne izgubi. To su jaki životni motivi koji nameću određenu vrstu ponašanja.Za neke od tih tipičnih osobina može se sa sigurnošću reći da su prisutne kroz celu istoriju, zbog čega je jedna osobina dobila naziv po jednoj istorijskoj ličnosti ( sledi u tekstu)   

OSOBINE LIČNOSTI 

 Za sada nam je jasno da su dobar i zao osobine, jedne od mnogih  kojima opisujemo ljude i njihova ponašanja. Uslov da bi se nekoj ličnosti pripisala određena osobina je ponašanje – karakteristično za tu osobinu-  vremenski i situaciono dosledno.  ( npr. pouzdana osoba )

  Postoje različite  teorije koje se bave osobinama i na njima određenim karakternim tipovima ličnosti. Najpoznatija u akademskoj psihologiji  je teorija pet ključnih osobina. ( 1980)  Iako postoje neograničene  varijacije ličnosti ova teorija izdvaja pet najbitnijih,  takozvanih velikih pet ( Big Five)posebno istaknutih ( prisutnih) u međuljudskoj percepciji. To su one poznate osobine koje stičemo na prvi pogled

 Većina psihologa okupila se oko velike petorke.To ne znači da je “Petica” je zadnja reč o osobinama. Ali model je impresivno postignuće i značajno je poboljšao položaj psihologije osobina u očima naučne zajednice.

 Pre ovog modela psihologiji je nedostajao pouzdan način razvrstavanja i sistematskog organizovanja istih obeležja. Niti jednom pristupu kojim se pokušala objasniti ličnost, poput psihoanalitičkog (čiji je najpoznatiji predstavnik Sigmund Freud), kognitivnog, humanističkog, biheviorističkog i drugih nije za rukom pošlo ono što su uspeli teoretičari osobina i to zahvaljujući opisima iz svakodnevnog života. Ovaj metod pristupa poznat je pod nazivom fundamentalna leksička hipoteza.

 Jedna od najuticajnijih psiholeksičkih studija u istoriji psihologije osobina je studija Gordon Allporta i Henry S. Odberta ( 1936) koji su sa liste od skoro 400.000 reči identifikovali 17.953 jedinstvenih pojmova koji se koriste za opisivanje ličnosti ili ponašanje po principu klasifikacije osobina na kardinalne, centralne i sekundarne osobine. Koristeći svoju listu Allport i Odbert su pojmove razdvojili u četiri kategorije ili “kolone”. Iz ove podele je kasnije nastao petofaktorski (FFM).

 Raymond Cattell je suzio broj sa ove liste na 4,500 termina, a od njih je izabrao 171 osobinu čijom je analizom dobio 16 određujućih faktora licčnosti  ( dimenzija licčnosti ) kasnije uključenih u njegov 16 PF model ( toplina, rasuđivanje, emocionalna stabilnost, dominacija, živost, svest o pravilima, društvena smelost, osetljivost, budnost, apstraktnost, privatnost, strepnja, otvorenost za promene, samopouzdanje, perfekcionizam, i napetost ).

Cattelov 16 faktorski model pokazao se preširokim ali su njegove liste olakšale istraživanja kasnijim autorima poput Ernesta Tupesa i Raymond Christala . Model ove dvojice nije uspeo dopreti do akademske publike sve do 1980. Tek je Lewisu Goldbergu uspelo da utvrdi pet sveobuhvatnih opisa koji sadrže i obuhvataju većinu poznatih osobina ličnosti i pretpostavlja se da predstavljaju osnovnu strukturu svih osobina ličnosti.

 MRAČNA TRIJADA 

 Mračna trijada je fraza koja se retko čuje u običnim razgovorima o osobinama ljudi, a jedna je od poznatijih u svetu psihologije. Odnosi se na tri različite, ali povezane negativne crte ličnosti: 

1. narcizam, 

2. makijavelizam

3. psihopatiju. 

 Mračna trijada je psihološka teorija ličnosti. Nju su prvi put objavili kanadski psiholozi Delroy L. Paulhus i Kevin M. Williams 2002. . 

Teorija je dobila naziv po vrsti osobina, koje smatramo  “ mračnim”.  Svaki od tri tipa ličnosti, naime,  sadrži negativne kvalitete, najčešče uključujući emocionalnu hladnoću, dvoličnost i agresivnost. Sve tri osobine tamne trijade su konceptualno različite, iako empirijski dokazi pokazuju da se preklapaju bešćutno-manipulativnim interpersonalnim stilom. Ove ličnosti, tvrdio je Paulhus “treba proučavati zajedno ” .  Zaista, izgleda da postoji ” mračno jezgro “ ličnosti.

Karakteristike 

1.Narcizamprekomerna samovažnost ( grandioznost, ponos, egoizam i nedostatak empatije ;

 ( subklinicčki- tj. nepatološki)

2. Makijavelizammanipulativno ponašanje ( manipulacija i eksploatacija drugih, odsustvo morala , nedostatak emocija i viši nivo sopstvenog interesa . 

3.Psihopatijabećutnost ( kontinuirano antisocijalno ponašanje, impulzivnost, sebičnost, bešćutne i neemocionalne osobine (CU); 

( subklinički- tj. nepatolosški ) 

 Iako se narcizam i psihopatija mogu javiti na ekstremnim patološkim nivoima koji narušavaju sposobnost osobe da živi normalnim životom, u mračnoj trijadi oni postoje na nižem, subkliničkom nivou – iako čak i na tom nivou variraju duž kontinuuma intenziteta .

Neki psiholozi su doveli u pitanje korisnost grupisanja osobina zajedno, sugerišući da bi razlike između njih mogle biti važnije od njihovih sličnosti, većina drugih istraživača nastavila je da se oslanja na koncept. Uopšteno se smatra da je mračna trijada od pomoći u razumevanju averzivnog ponašanja na radnom mestu i širokih kulturoloških problema. Neki psiholozi su  čak predložili proširenje koncepta mračne trijade kako bi uključili još jednu osobinu ličnosti, sadizam ( vidi sado-mazohizam ), formirajući tako “tamnu tetradu.” 

 Uprkos uvreženom uverenju da su ove osobine nepoželjne, mediji su preplavljeni likovima- antiherojima koji utelovljuju Mračnu trijadu. I likovu iz nekih filmova čine isto i neke s od najpopularnijih medijskih franšiza danas imaju likove tog tipa. Koliko god ovi likovi bili zabavni, oni nam pružaju prozor u mračnu stranu ljudske prirode. Umesto da društvo tretira tamnu stranu ljudske prirode kao inherentno neprilagođenu ono radi suprotno. To je samo jedno od izvitoperenih vrednosti savremenog doba. 

 Finansijski skandali i slučajevi prevare unutar velikih korporacija (npr. Enron, Lehman Brothers ili Worldcom) skrenuli su pažnju organizacionih psihologa na osobine ličnosti lidera, posebno onih koji su na čelu kompanija (Jonason et al. 2015 ) . Ispostavlja se da su poznati čelnici i osnivači kompanija, opisani kao harizmatične  ličnosti, ali i narcisi ili psihopate. isto tako se ispostavilo da su lideri višeg nivoa ( ekstremno pojačanih osobina )  postigli više od drugih nivoa vodstva. Dok lideri nižeg nivoa ‘samo’ negativno utiču na sopstveni tim, čelnici i osnivači utiču na kompaniju u celini . Takvi  narcisoidni osnivači mogu oštetiti ne samo celu organizaciju, na primer, donoseći rizičnije odluke, manipulišući politikama i koristeći strategije poput maltretiranja, prevare ili iskrivljavanja finansijskih informacija već i šire društvo.

 Istraživanja mračne trijade  istražuju da li su mračne crte ličnosti u korelaciji s liderskom pozicijom.

Malo više o mračnim sobinama 

1. Narcizam 

 Narcizam karakteriše osećaj superiornosti i traženje pažnje i divljenja.  Na primer, narcisi još uvek reaguje na društvenu poželjnost zbog svoje motivacije da impresionira druge i privuče pažnju, dok takozvana zlonamerna dvojka, u smislu makijavelista i psihopata, ne mari za društveno poželjno ponašanje. Osim toga, narcisoidne osobe pokazuju hiperkompetitivnost , dominaciju.  Narcizam, dakle, nije samo ljubav prema sebi, visoko samovrednovanje i držanje pozitivne, egocentrične slike o sebi, već uključuje i preosetljivost i defanzivnost  . Drugim rečima, narcizam je povezan s osećajem grandioznosti, samoizlaganja i samoopsesije, kao i ranjivosti. Ove dve strane se mogu nazvati narcističkim divljenjem koje pospešuje  rivalstvo . Preosetljivost može dovesti do nedostatka empatije prema drugima, kao i do amoralnog, iracionalnog i paranoidnog ponašanja. Ukratko, narcizam je povezan sa visoko naduhvanom, ali vrlo ranjivom slikom o sebi sa težnjom za pažnjom i divljenjem.

2. Makijavelizam 

  Makijavelizam se odnosi na tendenciju maksimiziranja lične koristi i postizanja individualnih ciljeva korištenjem drugih ljudi kao alata . Ova osobina ličnosti može se okarakterisati snažnom namerom i sposobnošću korištenja manipulativnih taktika u međuljudskim odnosima za sticanje i održavanje moći. Ova težnja da se dobije i održi moć može dovesti do proračunatog i nepromišljenog, neetičkog ponašanja na sebičan način. Ova težnja za moći razlikuje Makijaveliste od narcisa, koji teže pažnji, divljenju i samopoboljšanju bez moći: iako narcisi takođe mogu težiti moći, oni traže moć kako bi impresionirali druge, a ne radi održavanja same moći.  Ukratko, makijavelizam je povezan sa strateškom težnjom da se dobije i održi moć.

3. Psihopatija 

 Psihopatija je povezana s visokom impulzivnošću, nekontroliranom agresijom i traženjem uzbuđenja . Ova visoka impulzivnost dovodi do dezinhibicije, podlosti i smelosti ,  tako da ljudi s visokim psihopatskim sklonostima pokazuju podlost i nisko poštovanje prema drugima, pored smanjenog nivoa empatije, afekta, krivice i savesti . Osim toga, psihopatija je povezana s proaktivnom agresijom . Njihova nekontrolisana agresija radi uzbuđenja razlikuje psihopate od narcisa motiviranog utiskom: dok i narcisi i makijavelisti ne bi pokazali agresiju pred drugima, što se tiče narcisa, to bi moglo značiti ostaviti loš utisak i zato što su makijavelisti previše strateški i kontrolisani, psihopate zadržavaju svoj bešćutan i neemocionalan afekt kada ih posmatra osoba koja pati.  Ovo ponašanje dalje pokazuje njihov nedostatak ne samo empatije već i anksioznosti . Da zaključimo, psihopatija je povezana sa izrazito impulzivnim, nekontrolisanim i agresivnim ponašanjem.

 TEST 

ličnosti mračne trijade 

( na istoj stranici nalaze se i ostali testovi iz psihologije) 

1 komentar

  1. Anoniman23. februar 2023. 23:46

Upravo preleteo tekstom “Blinken – Forestal naših dana: da li da očekujemo novi skok sa prozora duševne bolnice?”
pa rekoh da prenesem ovde:
“:U istoriji Sjedinjenih Država već je postojao slučaj kada je ministar odbrane Džejms Forestal, za koga se kasnije ispostavilo da je psihički bolesnik, umalo gurnuo državu i celu planetu u treći svetski rat. Njegovi histerični pozivi da se „pozabavi“ Sovjetskim Savezom konačno su uplašili čak i takvog sokola kao što je predsednik H. Truman. Kao rezultat toga, Forestal, koji je poludeo od sopstvenih naduvanih fobija, završio je na mentalnom odeljenju vojne bolnice Volter Rid i 1949. godine iskočio sa njenog 16. sprata vičući: „Rusi dolaze!“
Onaj naš ne zaostaje, ne može da se odluči, ne zna gde je najbezbednije. luster ili…
XXX

Izvor: https://atorwithme.blogspot.com/2023/02/liderstvo-kroz-prizmu-mracne-trijade.html

Podelite sa drugima:

Povezani članci

0 0 glasovi
Glasanje za članke
9 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

Možda je ovo korisna dopuna: “Djordje Savić: Šta je antropozofija?

 

„Antropozofija je put samospoznaje koja bi htela da odvede duhovno u čoveku do duhovnog u univerzumu.

 

Ovako je Rudolf Štajner, njen osnivač, opisao koncept antropozofije. I onda dodao:

 „Nastaje u čoveku kao potreba osećanja i srca. I ono nalazi svoje opravdanje kada uspe da tu potrebu zadovolji. Samo oni koji u njoj pronađu ono što traže od srca mogu prepoznati antropozofiju. I sledstveno tome, samo oni koji osećaju određena pitanja o suštini čoveka i sveta mogu biti antropozofi jednako vitalni kao što se osećamo kada smo gladni i žedni.

 

Većina ljudskih bića u sebi nosi pitanja “Ko sam ja?”, “Zašto sam na ovom svetu?” i “Šta je smisao mog života?” U prošlosti, a i danas, religije su bile zadužene da odgovore na ova pitanja. Trenutno su nauka, tehnologija i ekonomija evoluirali na takav način da je ljudsko biće potpuno odvojeno od sopstvenog porekla i smisla svog postojanja. …… Ako je zanimljivo, dopuna stiže!

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

NASTAVAK: Mnoga ljudska bića osećaju da plutaju u besmislenom životu, boreći se usred borbe za opstanak koja ih primorava da se prilagode neprijateljskom i kompetitivnom okruženju koje ih okružuje.

 

Suočeni sa ovom situacijom, razilaze se dve pozicije koje se smatraju jedinstvenim i nepomirljivim. Neki smatraju da je ljudsko biće samo konglomerat ćelija koji je rezultat evolucije zasnovane na slučaju i prirodnoj selekciji. A u drugoj krajnosti, drugi se drže neke religije, verujući da je sve delo Božje volje i da moramo imati veru i prihvatiti njegove planove iako ih ne razumemo i nikada ih nećemo razumeti. Čini se da postoje samo dve opcije: razum ili vera, nauka ili religija.

Međutim, svaki čovek u sebi nosi želju za slobodom, impuls ljubavi i sposobnost stvaranja, a ove tri sposobnosti ga čine nečim jedinstvenim i posebnim. I iz tih kapaciteta proizilazi impuls, glas koji odzvanja u svakoj od njih: „spoznaj sebe“.

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

NASTAVAK 2: Rešenje sukoba koje imamo danas biće moguće samo ako se svako potrudi da odgovori na taj unutrašnji glas.

 

Antropozofija pokazuje da je samospoznaja moguća, i da putem koji do njega vodi danas može ići svaka osoba oslobođena predrasuda. Nije više potrebno povlačiti se iz sveta i izolovati se u hram ili skit. Tačno je da je zgodno posvetiti vreme tišini, meditaciji i proučavanju duhovnih tema, ali upravo u svakodnevnom životu, kroz posao, porodicu i društvene odnose, možemo svoje znanje primeniti i krenuti napred. Antropozofija pruža znanje stečeno na duhovni način, pokazuje kako ga primeniti u svakodnevnom životu, a takođe daje i vodič da svako može da postigne to znanje za sebe.

 

Antropozofija je instrument pomoću koga se može ućí u sve oblasti života.

 

Najpoznatije oblasti u kojima je primenjeno antropozofsko znanje su:

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

–          Biodinamička poljoprivreda

Biodinamička poljoprivreda je metod organske poljoprivrede zasnovan na teorijama Rudolfa Štajnera, osnivača antropozofije. U praksi, dva osnovna aspekta ga razlikuju od organske poljoprivrede i drugih metoda: upotreba preparata dobijenih posebnom obradom određenih lekovitih biljaka kao što su kamilica i maslačak i uzimanje u obzir uticaja zvezda na obavljanje poljoprivrednih i stočarskih poslova. .

 

Ova vrsta poljoprivrede smatra farme složenim organizmima. Naglašava međusobnu povezanost između zemljišta, biljaka i životinja, tretirajući celinu kao uravnotežen sistem, nastojeći da uravnoteži snabdevanje hranljivim materijama usled proizvodnje useva i drugih proizvoda van farme sa proizvodnja ovih hranljivih elemenata uzgojem životinja koje obezbeđuju stajnjak za pravljenje komposta i uzgoj biljaka kao zelenih đubriva..

 

Kao iu drugim oblicima organske poljoprivrede, zabranjena je upotreba industrijskih đubriva, pesticida i herbicida.

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

Biodinamička poljoprivreda se razlikuje od drugih vidova organske poljoprivrede po korišćenju biljnih i mineralnih preparata kao aditiva za kompost i prskanje zemljišta, kao i po poštovanju kalendara sadnje zasnovanog na kretanju zvezda.

 

To je prva savremena organska poljopriveda u svetu.

 

Poznat je svetski znak DEMETER, kojeg poseduju na hiljade farme po celom svetu.

–          Antropozofska medicina i farmacija

Antropozofska medicina je komplementarna medicina, zasnovana na antropozofiji Rudolfa Štajnera (1861–1925), koji je, počev od 1920, počeo da je razvija u saradnji sa Itom Vegman (1876–1943).

 

Koristi različite terapije, neke od njih, kao što su lekovita euritmija, ritmička masaža ili antropozofska psihoterapija, razvijene po antropozofskim principima, a i druge, kao što su art terapija, muzička terapija, balneoterapija i terapeutsko jahanje.

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

Supstance dobijene iz biljaka, životinja i minerala prisutnih u prirodi, pripremljene prema antropozofskim procedurama, propisuju se kao lekovi. Antropozofski pristup povezuje bolesti sa biografskim događajima koji utiču na telo, dušu i duh čoveka. U skladu sa sopstvenom hipotezom zapisa Akaša, takođe se tvrdi da prethodni životi pacijenta mogu uticati na njegove trenutne bolesti , kao o karma.

 

Integralni antropozofski medicinski sistem osnovao je 1920. Rudolf Štajner (1861-1925) zajedno sa Itom Vegman (1876-1943) kao produžetak konvencionalne medicine, na doktrinarnoj osnovi antropozofije, antropozofske farmacije i lečenja lekara – konvencionalnog lečenja. uključujući hirurgiju-. Po potrebi se koriste antropozofski lekovi.

 

Antropozofski lekari treba da imaju diplomu iz konvencionalne medicine na sertifikovanoj medicinskoj školi i, ako je moguće, neku specijalizaciju.

 

Godine 2000. postojale su antropozofske medicinske prakse u 80 zemalja širom sveta.

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

–          Pedagogija WALDORF

Valdorfska pedagogija je obrazovni sistem koji potiče iz koncepcija osnivača antropozofije, ezoteričnog pedagoga Rudolfa Štajnera. Prva valdorfska škola osnovana je 1919. godine u Štutgartu u Nemačkoj.

 

Trenutno postoji više od 1.000 nezavisnih valdorfskih škola,4 oko 2.000 obdaništa i 646 centara za specijalno obrazovanje, lociranih u 60 zemalja,56 što predstavlja jedan od najvećih nezavisnih školskih pokreta na međunarodnom nivou. Takođe postoji nekoliko javnih škola sa sedištem u Valdorfu, čarter škola i akademije i ustanove za školovanje kod kuće.

 

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

Štajnerova podela dečjeg razvoja na tri glavne faze ogleda se u pristupu škola ranom detinjstvu, koji se fokusira na praktične aktivnosti i kreativnu igru; osnovno obrazovanje, koje se fokusira na razvoj umetničkog izražavanja i društvenih veština; i srednje obrazovanje, koje se fokusira na razvoj rana razvoj rasuđivanja i empatije. Kvalitativne procene rada učenika su integrisane u svakodnevni život u učionici, kvantitativni testovi igraju minimalnu ulogu u osnovnom obrazovanju, a standardizovani testovi su generalno ograničeni na one potrebne za upis na fakultet. Pojedinačni nastavnici i škole imaju veliku autonomiju u određivanju sadržaja kurikuluma, metodologije nastave i organizacije vlasti.

 

–          Tročlano društveno uređenje

Tročlanost društvenog organizma (takođe triparticija, triformacija ili trimemberacija, od nemačkog Dreigliederung des sozialen Organismus ili jednostavno Soziale Dreigliederung) je organizacija društva koju je predložio austrijski filozof Rudolf Štajner

slobodan mlinarević
slobodan mlinarević
1 godina pre

Štajner je ovaj spis napisao nekoliko meseci po završetku Prvog svetskog rata, u situaciji novih društvenih impulsa. Polazeći od iscrpne kritike svemoći unitarne države, Štajner sistematski razvija koncept društvene trostrukosti, u kome je javni život strukturiran u tri sfere: kulturno-duhovni život, pravni život i ekonomski, privredni život, i gde svaki od ovih članova može i treba da se razvija slobodno prema sopstvenoj strukturi i poretku.

 

Rudolf Štajner takođe pokazuje kako se novi društveni poredak može ostvariti samo na osnovu novog koncepta kapitala i svojine (neutralizacija kapitala).

 

Svaki čitaoc ovog teksta danas na internetu može da pronađe bezbroj primena i tekstova iz antropozofije.

Verujem da je ovo nepoznata oblast za većinu. Ko je zainteresovan, da o tome sazna više i da redovno dobija materijale iz te oblasti, može se javiti autoru ovog teksta na mejl adresu

[email protected]