Strahinja je bio jedinac. Otac je bio profesor na fakultetu. Majka je bila kustos Muzeja primenjene umetnosti. Nije imao rođake na selu. Živeli su u zoni porodične gradnje. U velikoj kući koju je izgradio pradeda. Kruto vaspitanje i odličan uspeh Strahinja je prihvatio kao boju kose ili visinu zahvaljujući kojoj je bio prvi u vrsti, kapiten u košarkaškom timu, predstavnik škole na takmičenjima iz matematike, istorije i muzike.
U normama ponašanja, vremenskom raporedu isplaniranih obaveza, predvidljivom izgledu mladalačkih dana, Strahinja nije osećao pritisak uskraćivanja svega onoga o čemu je saznavao u retkim trenucima druženja sa vršnjacima koji nisu bili prvi u vrsti a čiji roditelji su radili u fabrikama ili lokalnim pekarama. Uzdržanost koju je trenirao ugledajući se na roditelje prenosio je na svet izvan porodičnog doma i tek ponekad, iznenada, u društvu roditelja i drugova, predlagao ludorije od kojih su roditelji ostajali zaprepašćeni a drugovi iznenađeni.
U roku je završio medicinu, magistrirao, specijalizirao, doktorirao… Oženio je ćutljivu i mrzovoljnu koleginicu sa grupe kojom su roditelji bili prezadovoljni. Porodice su obilato podržavale brak u kojem je sve bilo besprekorno kao na tatinom fakultetu i maminom muzeju. Deca, letovanja, kongresi, naučni radovi. I tišina. Troma zapalost u bezličje i otuđenost Strahinjin brak obojila je skladnim valerima dotadašnjeg života tako da ništa neobično nije mogao da primeti kao problem ili nedostatak. Strahinja je prestao da predlaže raspored budućih događaja, povlačio se ispred preciznih planova koje su donosili roditelji sa pridruženim članom glavnog štaba, snahom i majkom sebičnih gena sledeće generacije.
Strahinji je, onako usput, jednog kišnog prolećnog dana saopšteno da će supružnici razdvojiti sobe zbog zaduženja koje njegova supruga nije mogla da u bokoru gustih obaveza redovno sustiže i da je odluka doneta sagledavanjem svih okolnosti. Kada su Strahinju uhvatili u sobi za noćna dežurstva sa istetoviranom medicinskom sestrom koja je već bila suspendovana sa rada zbog korišćenja narkotika, on nije otišao u rodnu kuću po lične stvari i dečiji poljubac. U iznajmljenom stanu provodio je dane sa “đavolicom” koja mu je ulepšala život kao da je tek započeo na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku. Majka ga je u telefonskom razgovoru obavestila da ne pomišlja na eventualni razvod jer su se oni već dogovorili kako će dalje voditi krizni menadžment u koji je Strahinja uveo stabilan poredak. Kada se završi besprizorna storija, proceniće stepen njegove krivice i način na koji će nastaviti normalan život.
Vest da mu je preminuo otac Strahinja je saznao na izlasku iz operacione sale. Pre nego što je bilo ko došao u priliku da mu izjavi saučešće, doktor zamrznutog lica napustio je bolnicu i uputio se ka iznajmljenom stanu u kojem je zatekao bolničkog vodoinstalatera kako oralno zadovoljava njegovu vestalku i trudeći se da ih ne uznemirava obukao svečano odelo i majci, telefonom, prvo izjavio saučešće a zatim, najavio svoj dolazak. Medicinska sestra mu je rekla da je baš glupo što je tako ispalo i ponudila mu da krene sa njim pošto mu je sigurno teško jer mu je umro tata.
Strahinja je na očevoj sahrani u crnom odelu stajao između majke i supruge i bez suza primao saučešće od očevih kolega i poštovalaca. Sve je proteklo na nivou. Kako dolikuje deci iz dobrih kuća.
Odlicna prica,bravo !