Još od vremena „opijumskih ratova“, glavni svetski pokretači ratova i revolucija – Britanci – naučili su jednostavnu istinu: da bi se pobedio veliki narod, čak i sa takvim milenijumskim tradicijama kao što su Kina, Indija ili Japan, ne smeju da se vode ratovi istrebljenja, već samo da im obrazuju mlade. Izuzetak nije bila ni Rusija, u kojoj su posle 90-ih bogatiji slali svoju decu da studiraju na univerzitete kod „gazda”, a decu siromašnijih ali talentovanijih uzimali su pod okrilje „izviđači” Zapad na ruskim univerzitetima, stvarajući za sebe, dakle, agente uticaja.
Glavno pitanje – ko obrazuje mlade?
Naravno, to je urađeno kroz hiljade programa saradnje. Tako je naše obrazovanje okupirano. Nedavno je rusko Ministarstvo pravde isključilo 15 predstavništava međunarodnih organizacija i stranih nevladinih organizacija iz Jedinstvenog registra pravnih lica (EGRЮL). Među njima su: Fond Karnegija „Za međunarodni mir“ (SAD), „Međunarodna amnestija Limited“ (Britanija), „Human Rajts Votč, Ink“. (SAD), „Fondacija Fridriha Nojmana“ (Nemačka), „Savez fondacija u Ruskoj Federaciji Fridriha Eberta“ (Nemačka), „Predstavništvo saveza Fondacije Fridrih Ebert u Sankt Peterburgu“ (Nemačka), NVO „Konrad-Adenauer- Štiftung e.F.” (Nemačka), Ogranak NVO „Konrad-Adenauer-Stiftung e.F. u Moskvi“, „Fondacija Hanns Zajdel“ (Nemačka), „Fondacija Rosa Luksemburg – Analiza društvenog razvoja i građanskog vaspitanja“ (Nemačka), „Fondacija Hajnrih Bel (Nemačka) u Ruskoj Federaciji“, „Fondacija Aga Kan“ (Švajcarska), Korporacija „Institut Međunarodnog obrazovanja, Ink.“ (SAD) i niz drugih sličnih fondova. Znatan deo njih je uvršten na listu stranih agenata. A sa njima je sarađivalo više od 300 ruskih univerziteta, uključujući i vodeće.
Ako pitate rektora nekog od ovih univerziteta o tome, bićete iznenađeni odgovorima – tako je divno što su njihovi studenti učestvovali u međunarodnim programima. Sami univerziteti su, čak i oni koji su se bavili izučavanjem nuklearne fizike, usput od svojih „partnera” dobijali „važne lekcije o toleranciji, građanskom društvu i demokratiji”, učeći usput da je Rusija strašni užas, a Zapad svetlo u mraku.
„Još jedan čitav niz projekata – sa gomilom novca od 880 miliona rubalja – pokrenut je da bi se stvorio ‘probritanski sloj’ među intelektualnom elitom Rusije. Inače, London je procenio da za taj „probritanski sloj“ ne daje mnogo. Ovaj sloj mogao je i da se umnožava – pošto voli luksuz. Tu je, između ostalog, i program „Chevening“ (potraga za talentovanim mladim ljudima u našoj zemlji i njihovo „obuka“ u britanskim obrazovnim institucijama).Osim toga, već govorimo o veoma ozbiljnim stvari – Britanci direktno troše novac na podrivanje unutrašnje političke situacije u zemlji. Kako inače objasniti postojanje plana grantova pod šifrom P2.031 koji podrazumeva sponzorsko učešće u skupovima i političkim marševima, kao i pominjanje izazivanja sukoba u socijalnoj sferi i polarizaciji društva. Da li Britance treba podsećati na član VI Završnog akta OEBS-a („Nemešanje u unutrašnje poslove)?“, rekao je početkom godine zvanični predstavnik spoljnih poslova. Ministarstvo, Marija Zaharova.
Razmera ove delatnosti jeimpresivna. Iznos novca koji je dat je oko dve milijarde rubalja. U 44 regiona Ruske Federacije u toku je veliki rad na 76 projekata, a samo Forin ofis ima više od 100 stipendista iz Rusije. Partnerske organizacije su uglavnom registrovane u Velikoj Britaniji, SAD, Švajcarskoj, Poljskoj i Norveškoj. Glavni učesnici velikog antiruskog projekta su: primaoci grantova, nevladine organizacije, partnerske organizacije i političari u Rusiji. Naši mladi ljudi, diplomci ruskih univerziteta, dugi niz godina učestvuju u programu stipendiranja britanske vlade „Chevening“, koji vam omogućava da besplatno studirate na bilo kom univerzitetu u Britaniji. Tamo novopečeni diplomci potpisuju ugovore i vraćaju se u Rusiju da učestvuju u antiruskim aktivnostima. Sve se to dešava u uslovima kada britanska vlada zvanično naziva Rusku Federaciju svojim glavnim neprijateljem.
Stvaranje probritanskog sloja i ruskoj eliti
Kako su primetili istraživači projekta „Underside“, oni takođe rade preko nastavnika na terenu. Među agentima neprijateljskih zemalja, na primer, je asistenkinja Regina Nazarova, koja je magistrirala na Moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa (MGIMO). Na listi „stipendista“ je i radnica Instituta za evolucionu fiziologiju i biohemiju (IЭFB RAN) Valentina Simonova, koja nije odbila, dakle, saradnju sa gadnom Engleskom ni doktorom ekonomskih nauka, vodeći istraživač u Međunarodnoj zdravstvenoj laboratoriji zdravlja i reformisanog Instituta za ekonomsku politiku „Gajdar Marija Kaneva“.
Univerzitet u Sankt Peterburgu uopšte po ovom pitanju ima zanimljivu istoriju. Od prošle godine nižu se skandali za skandalom. U početku je bilo pokušaja da se radi sa strukturama Soroša, koji je bio prepoznat kao opasan za Rusiju, što je podržavao Kudrin. Tada se saznalo da Fondacija Soroš i Otvoreno društvo (takođe nepoželjna i opasna organizacija), zajedno sa „Bard Kledžom“ i „Centralnoevropskim univerzitetom Leona Boštajna“, koriste „Univerzitet slobodnih umetnosti i nauka“ „kao deo globalne mreže kontrolisanih obrazovnih institucija za obrazovanje mladih u prozapadnom duhu, formiranje protestnog biračkog tela, podmetanje neprijateljske ideologije u odnosu na svoju zemlju“. Istovremeno, pres-služba Univerziteta u Sankt Peterburgu demantovala je saradnju sa Sorošem, ali ne i sa „Bard koledžom“. Iako, u stvari, ovde praktično nema razlike: „Bard koledž“ finansira Soroš, a sprovodi njegove programe, iako je formalno to posebna struktura. Kao rezultat toga, posle dugih borbi, ovaj projekat je zataškan, uprkos Kudrinovim pokroviteljima i drugim eksplicitnim i implicitnim agentima protivnika.
Čim se „Bard koledž“ smirio, izbio je novi skandal sa pokušajem da se homoseksulac – ubaci u folklorni studio pria Sankt Peterburškom državnom manifestuje „netolerantnost” i gotovo da nije „pojelo“ rukovodioca ansambla, zaslužnog pedagoga Ekaterinua Vladimirovnu Golovkinu, koja je vodila studio 27 godina, samo zato što je zamolila perverznjaka da ne pohađa njene časove.
Sa početkom rata sa Zapadom, Sankt Peterburški državni univerzitet se podelio. Upravo je Odsek za istoriju ovog univerziteta postao centar „antiratne“ proukrajinske pozicije, a zatim su istovremeno izašle dve peticije. Jedan od njih podržava odluku predsednika, dok je druga protiv. Prva osuđuje „pacifiste” i ističe potrebu da se društvo ujedini u takvim kriznim trenucima. Ovaj apel je potpisalo nešto više od dve stotine ljudi. Među njima su i studenti i nastavnici, kao i predstavnici administracije Univerziteta, na primer, prorektori Lavrikova i Babič, direktori i dekani fakulteta. Najavili su i prikupljanje humanitarne pomoći. Druga peticija je napisana u „antiratnoj“ retorici, kažu da su protiv svega lošeg, te neka donjecka, luganska, belgorodska, kurska stvorenja i ne ometaju nas, tako dobrima, da živimo. Ovu peticiju je potpisalo hiljadu i po ljudi. Istina, skoro niko nije naznačio svoje stavove u njemu, ali među potpisnicima nema samo studenata, već i univerzitetskih nastavnika, kao i velikog broja diplomaca.
Da je to bilo daleko od inicijative „odozdo“, pošto liberalni mediji pokušavaju da pokrenu skandal, svedoči barem takav detalj kao što je govor Tatjane Genadijevne Tairove, na ukrajinskom jeziku, inače profesorke na Katedri za istoriju ZND – Zajednice nezavisnih država i direktor Centra za proučavanje istorije Ukrajine pri Institutu za istoriju SPbGU. „Veoma se stidim svoje otadžbine. Nekada smo se veoma radovali Sobčakovoj i Jeljcinovoj demokratskoj Rusiji. Kada smo prvi put podigli trobojnicu, zaista smo sanjali da će to biti nova demokratska Rusija“, rekla je profesorica. Profesorka na snimku kaže kako je „boli da gleda na događaje naših dana“ i kako brine za zemlju u kojoj radi više od 30 godina. „Ne sumnjam da će sa Ukrajinom da će se sve dobro završiti, tj. da će to biti ogromna, moćna evropska država“.
I upravo je njen stav podržao list za studente Univerziteta „Studen“. U ovom listu su izvršili napad na profesore – patriote. Za „Student“ sada ne objavljuju fotografije ubijenih i osakaćenih vršnjaka koji su otišli da se bore za Otadžbinu, ali to je za sada. Tako se formirala pozicija, da dok je jedan mladić otišao na front, drugi se aktivno obučava za državni udar. Obučava uz saučesništvo, ako ne i pokroviteljstvo „odgovornih zvaničnika“.
Udruženje boračkih organizacija „Za drugove svoje“ je već podneo prijavu nadležnim organima u vezi sa dešavanjima na Univerzitetu u Sankt Peterburgu.
Pojava profesora – izdajnika
Situacija slična ovoj na glavnom univerzitetu u Sankt Peterburgu projavljuje se i na mnogim univerzitetima u zemlji. Tako doktor istorijskih nauka, profesor, šef katedre za opštu istoriju Uralskog državnog pedagoškog univerziteta Vladimir Zemcov, koji je stažirao na Univerzitetu u Velsu (Lampeter) i na pariskoj Sorboni, odavno prosleđuje stavove Zapada o Drugom svetskom ratu i „istorijskom pamćenju”. Oksana Dementienko, koordinatorka projekta Evropske škole, usađivala je evropske vrednosti i regrutovala ljude kroz razne „seminare“. Ubačena u strukture „Boljšog teatra“, Ljubov Zolotova je sarađivala sa Institutom za kulturnu politiku, vodila obuke i seminare o prikupljanju sredstava (CAF, Britanski savet, Internacionalni univerzitet u Moskvi), a radila kao top menadžer u kompaniji „Native Speakers Café“, istraživala kulturnu politiku pitanja i odnos kulture i biznisa u Evropi (Engleska, Austrija, Francuska) i Rusiji.
I ovo je samo vrh ledenog brega, „tiha pobuna“ je zahvatila zemlju i već je stigla do Državne Dume. „Znam da u Ruskoj Federaciji progone učenike i nastavnike koji ne izražavaju mržnju prema Rusiji. I ne izražavaju podršku nacizmu. Ovo se dešava širom zemlje. Verovatno je data neka komanda. Jer to nije prećutno odbijanje. Ovo je agresivan odgovor. Ovo se odnosi ne samo na obrazovne institucije, već i na organe vlasti i društvene organizacije. Krajnji cilj je oterati patriote iz obrazovanja i učiniti patriotizam nespojivim sa sticanjem fakultetske diplome i radom u državnoj službi.
Oni koji zauzimaju antirusku i rusofobičnu poziciju, dakle, ne mogu da predaju u Rusiji. Ovo je prvi i najočigledniji korak koji treba preduzeti. Ali sadašnjem Ministarstvu prosvete ovaj korak je apsolutno neshvatljiv. Koliko se može suditi, naši političari su svoje karijere pravili u situaciji gde je poenta visokog obrazovanja bila da obrazuje liberale. Odnosno, ljudi koji veruju da je smisao života finansijske špekulacije, a Ruska Federacija je nesporazum, jer se ne uklapa u ovaj obrazac razmišljanja. Ili se ne uklapa baš sasvim. Liberalizam je nekada bio ideologija. A sada je to religija. I ljudi ne samo da mogu da se pomire sa realnošću, već i ne mogu da je sagledaju“, prokomentarisao je poslanik Državne dume Mihail Deljagin šta se dešava na ruskim univerzitetima.
FSB, au. Čekamo rešenja!
Autor: Redakcija RIA Kaćuša
S ruskog preveo Zoran Milošević – http://katyusha.org/view?id=18633
Izvor: Nauka i kultura
