U Kini je objavljena Bela knjiga o razvoju sajber prostora, a šta je sa nama?
AUTOR: Mihail Morozov
Tačnije, knjiga se zove „O zajednici jedinstvene sudbine u sajber prostoru“. U Kini veruju (i to je zapisano u Knjizi) da je internet pretvorio svet u „globalno selo“ i da međunarodna zajednica postaje sve međusobno Između ostalog, zahvaljujući i internetu. Kao što Knjiga kaže, čitavo čovečanstvo ima odgovornost za „pravilan razvoj, dobro korišćenje i dobro upravlja internetom kako bi on mogao da bude od još veće koristi čovečanstvu“. Knjiga poziva na „zajedničke napore da se formira zajednica jedinstvene sudbine u sajber prostoru i stvori bolja budućnost za čovečanstvo“.
Sami Kinezi, kao što znate, koji su stvorili svoj nacionalni segment interneta, koji je u virtuelnom prostoru (internet barijera) odvojen od ostalih „Velikim kineskim zidom“, posebnu pažnju posvećuju internet bezbednosti, štite mlade ljude od pogubnog uticaja Zapada. Iako, naravno, postoje razni načini da se zaobiđe kineski zaštitni zid, naravno ko zaista želi da ga koristi.
U Beloj knjizi Kinezi nisu zaboravili na doprinos koji Kina daje formiranju zajednice jedinstvene sudbine u sajber prostoru i da ukažu na perspektive međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
Kao što je navedeno u Knjizi, Kina nastoji da postane „internet sila“ i „digitalna nacija“, a na tom putu je napravljen značajan napredak. Do kraja 2021. godine, obim kineske digitalne ekonomije dostigao je 45,5 biliona juana (oko 450 triliona rubalja), što je iznosilo skoro 40% BDP-a zemlje. Od juna 2022. godine, u Kini je bilo 1,05 milijardi korisnika interneta, a stopa dostupnosti interneta u zemlji dostigla je 74,4%.
Kina je poznata kao svetski lider u implementaciji 5G komunikacionih mreža. Ukupno je u Kini instalirano 1,85 miliona 5G baznih stanica, a broj pretplatnika 5G dostigao je 455 miliona. To jest, skoro trećina stanovništva uživa izuzetno brzi internet, koji još uvek nije dostupan u mnogim zemljama.
Kinezi su posebno ponosni na činjenicu (a to piše u Beloj knjizi) da je u 2021. obim onlajn maloprodaje robe široke potrošnje u Kini iznosio 10,8 biliona juana, što je povećanje od 12% u odnosu na prošlu godinu. Kineska prekogranična e-trgovina dostigla je 1,92 triliona juana, što je povećanje od 18,6% na godišnjem nivou.
U Rusiji je tema interneta takođe bila među glavnim u poslednje dve nedelje. Ovo je posebno posledica činjenice da je Ministarstvo digitalnog razvoja i komunikacija 27. oktobra pokrenulo glasanje da bi sledeće godine obezbedilo brzi mobilni internet u naseljima sa populacijom od 100 do 500 ljudi. Internetom će prioritetno biti opremljena ona naselja (ali ne više od 1800), koja dobiju najviše glasova. Da biste učestvovali, potrebno je da odete na Internet u „Gosuslugi“ ili pošaljete papirno pismo u Moskvu. Samo pitanje zvuči retorički: da li vam je potreban napredak, poboljšanje u životu, povezanost? Ipak, onlajn glasanje će trajati do 12. novembra, a pisma poštom primaće se do 26. novembra. Još uvek možete imati vremena da glasate ako odmah trčite u poštu. Samo je problem što ih ima daleko od svakog sela, a čak i u selu postoje filijale Ruske pošte. Ponekad morate doći do nje uz brojne prepreke.
Nije iznenađujuće što je ovaj predlog izazvao kritike, na primer, u Jakutiji. Tamo, kako kažu lokalni novinari, u mnogim selima postoji ne samo stabilan internet, već i stariji vidovi komunikacija, pa čak i pošte. Poslanica Elena Golomarjova rekla je na društvenim mrežama da stanovnici malih sela, saznavši za inicijativu Moskve, ogorčeno kažu da je to ismevanje. Pitaju: kako glasati za internet bez interneta? Lokalni nezavisni novinari kažu da zvanični mediji redovno izveštavaju da je internet instaliran prvo u jednom udaljenom selu, pa u drugom. A regionalne vlasti kažu da internet pokriva skoro 97 odsto teritorije republike.
Ipak, ni mi nismo tako loši sa internetom. Prema različitim komercijalnim istraživačkim kompanijama, od 74 do 81% stanovništva u Rusiji ima pristup Internetu. Odnosno, po ovom pokazatelju možda smo čak i ispred Kine. Iako je, naravno, obezbeđivanje ovog sredstva komunikacije, a sada i trgovine, za skoro 1,5 milijardi stanovnika NR Kine nešto drugačiji zadatak od omogućavanja pristupa internetu za 155 miliona Rusa.
Međutim, mi još nismo u mogućnosti da koristimo internet kao platformu za ekonomski razvoj, kao što to čini Kina. Konkretno, opet prema ruskom nezavisnom istraživanju, maloprodaja na kineskom onlajn tržištu u 2021. iznosila je skoro 2 triliona američkih dolara. Ovo je neuporedivo sa sličnom ruskom cifrom od 56 milijardi dolara.Ali po rastu u ovom segmentu Rusiji nema ravnih u svetu – skoro 34 odsto. Ovim tempom možemo sustići Kinu, gde je prošle godine oko 70 odsto stanovništva napravilo bar jednu kupovinu preko mreže (u Rusiji – 50%, u Velikoj Britaniji – 84%). Ali za ovo je, naravno, neophodno da u svakom selu postoji ne samo stabilan Internet, već i bar jedna filijala Ruske pošte ili onlajn tačka za preuzimanje porudžbine. A osim toga, potrebno je da prihodi stanovništva rastu svuda. Uostalom, da biste nešto kupili, morate imati novac.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://svpressa.ru/world/article/351804/
Preuzeto sa[M1] : https://naukaikultura.com/internet-jedna-sudbina-za-kinu-a-sasvim-druga-za-rusiju/
