Град Нови Пазар је прекршио Закон о јавним набавкама да би локални фудбалски клуб ушао у Супер лигу Србије. У журби да се посао реконструкције стадиона ФК “Нови Пазар” вредан 160 милиона динара обави пре почетка фудбалске сезоне, Град је исти доделио фирми која није испуњавала услове. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је у целини поништила ову набавку, што је потврдио и Врховни касациони суд.
Пише: Драгана Пећо
Током 2011. године Влада Републике Србије је одобрила средства за модернизовање неколико фудбалских стадиона у Србији како би задовољили стандарде међународних такмичења. Међу њима је био и Градски стадион у Новом Пазару. Радови, који су према уговору вредни 165 милиона динара, финансирани су са по десет одсто из локалног и републичког буџета, а остатак кредитима пословних банака који би подједнако исплаћивале држава и локална самоуправа.
У време када је Влада одобравала средства за стадион у Новом Пазару и током саме модернизације, председник фудбалског клуба је био тадашњи министар рада и социјалне политике Расим Љајић, данас потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.
Град је водио Мехо Махмутовић из Санџачке демократске партије (СДП) који је на последњим изборима, као Љајићев коалициони партнер, поново изабран за градоначелника.
Набавку за стадион расписао је Град Нови Пазар у фебруару 2011. и спроведена је по Закону о јавним набавкама (ЗЈН) и Закону о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, којим су уређени услови и начин реализације свих грађевинских пројеката које финансира држава.
Овим законом унапред је елеминисана и смањена конкуренција јер се набавке не објављују јавно, у отвореном поступку, где сви заинтересовани могу да се пријаве, већ се примењује преговарачки поступак без претходног објављивања, у којем наручилац сам бира коме ће послати позив за пријаву на тендер.
Понуде грађевинских фирми пристигле након позива Града отворене су 18. марта 2011.
Како је наведено у записнику, све понуде су биле неисправне или непотпуне. Иако ЗЈН прописује да се у том случају поступак поништава и расписује нова набавка, Град је то занемарио и тражио да се постојеће понуде допуне како би поступак ипак био настављен.
Све понуде неисправне, а поступак „хитно“ настављен
Новинари ЦИНС-а су контактирали све грађевинске фирме које су у првом кругу доставиле понуду и присуствовале отварању истих. Међутим, од три фирме које су учествовале у последњем кругу избора понуђача, само су представници “Икан цомпанy” желели да дају изјаве.
ЦИНС је помоћу Закона о приступу информацијама од јавног значаја од надлежних органа прикупио документацију у вези са јавном набавком реконструкције новопазарског стадиона.
Анализирајући документа, Раде Ђурић, правник из организације „Транспарентност Србија“, закључује да су постављени услови у складу са Законом о јавним набавкама, али да је вредновање понуда нејасно.
„Доста тих допуна (понуда) је било неосновано и аутоматски су морале бити одбијене“, рекао је Ђурић за ЦИНС.
Председник Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић такође сматра да је поступак требало обуставити.
„Ако ниједна понуда не испуњава услове који су прописани конкурсном документацијом, поништава се тендер и отвара се нови. Понуде се отварају, ту седи Комисија, каже „неисправна“, „неисправна“… Нема сад допуне – „донеси још ово“. Међутим, не. Они су тражили допуну и по сваку цену су гурали (поступак)“, објашњава Добрашиновић за ЦИНС.
Члан градске Комисије која је спровела предметну набавку, Радивоје Јелесић, каже да су тражили допуне уместо да поново распишу набавку јер су хитно хтели да заврше стадион.
„Могло је то да се заустави, али да је поништено, прошло би још годину дана. Грађевинска сезона би прошла и зато смо тражили допуне, због хитности. Сем других услова, да би клуб могао да уђе у Супер лигу, стадион је морао да буде завршен до јула 2011. године“, рекао је Јелесић за ЦИНС.
Међутим, нигде у документацији се не наводи да је неопходно ову набавку спровести по хитном поступку проузрокованом ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, како је прописано у ЗЈН.
Противзаконито искључен један од понуђача
Приликом другог отварања понуда након што су све фирме морале да доставе допуне истих јер су биле непотпуне, комисија Града је уочила „неуобичајено ниску цену на позицији бетонских радова“ у понуди фирме „Амига“ д.о.о. из Краљева. Осим због ове нејасноће, Град им је дао и негативне поене за раније извођене радове (изградња градског објекта „ЈАЗ“ у Новом Пазару, 2008.), након чега их је Комисија обавестила да неће бити позвани у даљи ток преговарања.
Због овакве одлуке, „Амига“ се обратила Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки и послала јој захтев за заштиту права у којем су захтевали да буду укључени у поступак. Сем указивања на неисправност осталих понуда, „Амига“ је у поменутом захтеву навела да цену коју су понудили виде као најнижу реално обрачунату, да су радове због којих су добили негативне бодове завршили „квалитетно и у року“, након чега је то „потписано и оверено“ од стране надлежних органа, као и да су за тај посао „комплетно исплаћени“.
Представници „Амиге“ су одбили да дају изјаве новинарима ЦИНС-а.
Републичка комисија у целини поништила поступак
Као одговор на захтев поднет од стране „Амиге“, Републичка комисија 13. септембра 2011. доноси решење којим поништава комплетан поступак и налаже његово поновно спровођење. Анализирајући комплетан поступак, комисија, како је појашњено у решењу, сматра да је ЗЈН оваквим поступцима наручиоца обесмишљен и да је једини начин да се утврђене повреде ЗЈН отклоне – “поништење предметног поступка у целини”.
Против овог решења Републичке комисије, Нови Пазар је поднео тужбу Врховном касационом суду, који ју је одбацио.
Саговорник ЦИНС-а Драган Добрашиновић каже:
„Самим тим што једном лицу нису дозволили да се такмичи у поступку, они су му нанели штету. То је утврдила Републичка комисија, то је утврдио суд и ту је направљена класична злоупотреба. Елемент кривичног дела јесте не само прибављање противправне имовинске користи, него и наношење штете некоме. Ем су прибавили корист фирми која је добила посао, ем су направили штету овима који нису добили посао”, сматра Добрашиновић и додаје:
„Можда су нанели штету самом Граду. Можда је то плаћено скупље него што је требало, а велика је шанса да јесте. Што би они стопирали конкуренцију осим ако посао неће да дају неком свом? Морали су да обуставе извршење уговора. Самим тим што нису, стекли су се услови за ништавост тог уговора, као да се ништа није десило. Све ствари морају да се врате у првобитно стање“, објашњава Добрашиновић.
Изабрали фирму која не испуњава услове
Град је два пута тражио да се понуде допуне и у трећем кругу, од седам фирми, преостале су три.
Након трећег круга отварања понуда и преговарања, изабрана је заједничка понуда две фирме – новопазарске „Икан цомпанy“ и београдске „СМ.нет“, иако ни та није била исправна и потпуна што потврђује документација коју поседујемо.
Власници “Икан цомпанy“ су Асим Зејнеловић и Ћемала Делимеђац, док је власник „СМ.нет“ Драгослав Илић из Београда. Занимљиво је да је претходни сувласник „СМ.нета“ био контроверзни бизнисмен Милорад Јоксимовић, звани Миша Омега за кога је ЦИНС прошлог лета открио да је пословао са Родољубом Радуловићем, оптуженим за учешће у међународном шверцу кокаина. Више детаља о власницима у антрфилеу.
Раде Ђурић из организације Транспарентност Србија напомиње да чак и да ЗЈН допушта да све понуде буду неисправне, па да се касније учине исправним тако што ће се допунити, „Икан цомпанy“ то није учинио до краја, док је, са друге стране, „Амига“ због много мање важних недостатака елеминисана из поступка.
У записнику са трећег круга отварања понуда наводи се да је “пошиљка за “Икан цомпанy” враћена пошиљаоцу “СМ.нет” јер достављач није успео да пронађе примаоца на наведеној адреси”.
„Очигледно да им је наручилац то прихватио, што је потпуно неосновано. Тако да је “Икан цомпанy”, односно његов партнер из заједничке понуде, наставио да учествује у даљем преговарању иако није испуњавао тражене услове“, објашњава Ђурић.
Упркос свему, Град Нови Пазар, којег је заступао градоначелник Мехо Махмутовић, склопио је почетком априла 2011. уговор са изабраним понуђачем „Икан цомпанy“ и „СМ.Нет“, на основу одлуке о избору најповољније понуде.
Директор „Икан цомпанy“ Асим Зејнеловић тврди да је његова фирма регуларно изабрана да обавља предметне радове.
„То је сигурно регуларно, не може бити регуларније. Тамо стоји да сам ја законски добио тендер и потписао уговор. Ја сам радио у Црној Гори велике послове, 36 хиљада квадрата, Мадонин концерт, радим америчку амбасаду, доста послова радим у Немачкој, у Русији, свугде ме има“, наводи Зејнеловић за ЦИНС.
Анексом уговора од 14. маја исте године, за носиоца послова изабрана је „Икан цомпанy“. Ђурић напомиње да је чудно што је у једном моменту цео посао пребачен на новопазарску фирму и додаје: „Као да су их искористили да са својим референцама учествују у поступку, па су после одустали.“
Зејнеловић признаје да његова фирма није могла сама да учествује, али није рекао зашто је заједничку понуду поднео баш са фирмом “СМ.Нет”.
„Нисам могао. Да сам могао, ја бих учествовао сам. Па ето, имао сам неке мале недостатке“, каже Зејнеловић за ЦИНС.
Закон као извор корупције
С обзиром на то да се поступак одабира извођача радова на стадиону, осим према ЗЈН одређује и према одредбама Закона о подстицању грађевинске индустрије, то што се „Амига“ захтевом обратила Републичкој комисији није спречавало даљи ток поступка, што иначе ЗЈН и прописује.
У супротном, поступак би морао да се заустави док Комисија не донесе решење о усвајању или одбијању захтева. То је ишло на руку Граду Новом Пазару који је „журио“ са завршетком радова на стадиону док траје грађевинска сезона, како би посао био завршен до јула 2011., пре него што почне нова фудбалска сезона 2011/2012 у којој је ФК „Нови Пазар“ имао шансу да постане суперлигаш.
Овакве законске одредбе критикује Драган Добрашиновић напомињући да је Закон о подстицању грађевинске индустрије и донет да би се Републичка комисија „ћушнула“ у страну и неутралисао њен утицај.
„Овде се чак ишло и корак даље. Не само што је поднет захтев за заштиту права и на основу тог захтева није обустављен уговор, већ чак и кад је Републичка комисија донела одлуку, они то нису уважили. И суд кад је донео одлуку, као највећа инстанца у том поступку, ни то није спроведено.“
Топлички центар за демократију и људска права је једна од неколико организација које су поднеле иницијативу за оцену уставности Закона о подстицању грађевинске индустрије који, у неким својим одредбама, ставља ван снаге ЗЈН.
Крајем прошле године, 24. децембра 2012., Народна скупштина усваја измену овог Закона у делу у којем се рок његовог важења продужава. Уместо до 31.12.2012., закон ће важити до 31.12.2014. године.
Добрашиновић каже да је случај ове набавке само пример који показује проблеме у вези са Законом о подстицању грађевинске индустрије и упозорава да Уставни суд већ три године не реагује на њихову иницијативу.
„У међувремену, власт је продужавала важење тог закона. Очигледно је да је у позадини намера да се одређеним фирмама које су блиске властима доделе послови које иначе не би добиле у регуларном поступку. То је закон који је исто што и корупција. То је државни пројекат, намерно, свесно. Скупштинска већина је стала иза њега“, упозорава Добрашиновић.
Фирма која је добила посао повезана са Мишом Омегом
У поступку учешћа у набавци, „СМ.нет“ из Београда је послужила као помоћ „Икан цомпанy“ из Новог Пазара да задовољи услове конкурса.
„СМ.нет“ са седиштем у Београду основао је Драгослав Илић 2001. године као једини власник. Три године касније, у фирми се као сувласник појављује Миломир Јоксимовић, у јавности познатији као Миша Омега, који је учествовао у бројним приватизацијама.
Омега је у интервјуу датом НИН-у рекао да је власник преко 100 фирми у Србији, као и да је пријатељ са Сретеном Јоцићем, званим Јоца Амстердам, који је у Србији осуђен за убиство.
ЦИНС је, у пројекту „Мистериозни шеф нарко картела“ такође открио да је Миша Омега пословао и са Родољубом Радуловићем (Миша Банана), који је прошле године оптужен за учешће у шверцу 1.8 тоне кокаина – њих двојица су 2002. године заједно основали компанију за увоз банана.
Из “СМ.Нет”, Миша Омега излази 2010., а Илић поново постаје једини власник фирме са близу 40 запослених, показују подаци Агенције за привредне регистре. На званичном сајту ове фирме специјализоване за пројектовање и извођење армирано-бетонских монтажних конструкција, наведено је више референци из њиховог пословања.
Новопазарску фирму „Икан цомпанy“ основали су 2003. Енес Спаховић и Хилмија Кахровић. Наредне године компанију преузима Асим Зејнеловић, а 2012. године сувласник компаније постаје Ћемала Делимеђац. Фирма је у години пре него што је добила посао реконструкције стадиона имала шест запослених, а тај број се у 2011. повећао на 68. Пословни приход је са два милиона у 2010., скочио на 150 милиона динара у наредној години.
ФК „Нови Пазар“ нови суперлигаш
Сезону 2010/2011 ФК „Нови Пазар“ окончао је као трећепласирани на табели Прве лиге Србије. Према пропозицијама, само прва два најбоље рангирана клуба прелазе у вишу, Супер лигу Србије. Те године су на врху табеле били ФК „БАСК“ и ФК „Раднички 1923“.
Mеђутим, БАСК је одустао од уласка у Супер лигу јер није испуњавао неопходне услове, а тадашњи директор БАСК-а Бојан Радовановић изјавио је да је клуб обавестио Фудбалски савез Србије (ФСС) да нема услова за одигравање утакмица у Супер лиги.
Након одустајања БАСК-а и седнице коју је одржао ФСС, донета је одлука да упражњено место попуни клуб из Новог Пазара. Већ испланирану реконструкцију стадиона новопазарског клуба, који такође није испуњавао услове за суперлигашко такмичење, Град је „убрзао“ како би клуб био спреман пре почетка сезоне. У Градској управи су за ЦИНС потврдили да је поступак јавне набавке због „хитности“ морао брзо да се спроведе. Међутим, спроводећи те процедуре, Град је прекршио ЗЈН, што је потврдила Републичка комисија.
Поменути челник БАСК-а, Бојан Радовановић, у новој сезони је прешао на чело ФК „Нови Пазар“ и тако заменио тадашњег председника клуба, министра Расима Љајића. Иако се у домаћим медијима шпекулисало да је БАСК своје место „продао“ клубу из Новог Пазара, званичници БАСК-а су то демантовали.
У децембру 2011. Радовановић је ухапшен због злоупотреба у привреди у претходне три године, због прибављања фалсификованих докумената о хипотеци на основу којих му је одобрен кредит од око 4,5 милиона евра.
ДРИ поднео захтеве за покретање прекршајног поступка
Против градоначелника Новог Пазара Меха Махмутовића, начелника Градске управе за изворне и поверене послове Сулејмана Ницовића, и Саљахудина Муратовића и Мерсуда Суљића, одговорних у ЈП „Дирекција за изградњу града Новог Пазара“, Државна ревизорска институција (ДРИ) поднела је крајем фебруара ове године захтеве за покретање прекршајног поступка пред Прекршајним судом у Новом Пазару. Део тих захтева се односи и на неправилности приликом спровођења јавних набавки.
Неправилности које је ДРИ утврдила у пословима градоначелника Новог Пазара Меха Махмутовића током 2011. године:
• 180 милиона укупно потрошено на послове јавних набавки које нису биле предвиђене планом јавних набавки за ту годину
• 109 милиона директно исплатио добављачима уместо да их исплате поједина јавна предузећа чији су рачуни били у блокади
• 56 милиона динара више исплаћено за плате обрачунаване коефицијентима већима од прописаних
• 51,7 милиона одобрио за исплату средстава за финансирање потреба и интереса грађана у области спорта, супротно Закону о спорту
• 7,8 милиона потрошено на услуге репрезентације за које нису расписане јавне набавке
• 2,5 милона за финансирање удружења грађана без спровођења јавног конкурса
• 1,9 милиона за материјал за Народну кухињу без спровођења јавних набавки
• 1,4 милиона плаћене услуге јавног информисања за које нису расписане јавне набавке
• 1,4 милиона за остали материјал за посебне потребе за који такође није била расписана јавна набавка
• 780.000 више него што је било предвиђено средстава за Предшколску установу „Младост“
• 700.000 више од предвиђеног платио за цвеће и зеленило
• 594.000 одобрено мање средстава за финансирање политичких партија и нередовне исплате
• 160.000 за 160 поклон честитки за 8. март од добављача „Лиллy Дрогерие“ супротно Закону о буџету
Буџет Града за 2011. годину погледајте овде.
У ревизорском извештају који је ДРИ објавила о правилностима пословања Града Новог Пазара током 2011. године, осим осталих незаконитих радњи, помињу се неправилности у вези са поступком јавних набавки, набавки које су биле непредвиђене годишњим планом или за које поступак није ни био спроведен.
Међутим, јавна набавка велике вредности реконструкције Градског стадиона није уврштена у извештај ДРИ. Од ове институције нисмо успели да добијемо одговор да ли је ова набавка укључена у ревизорски извештај Града Новог Пазара за 2011. годину или не, јер због лошег искуства са новинарима нису желели да дају изјаве.
