Transhumanizam nije tehnološka utopija, već ideologija elite
Transhumanisti se odriču koncepta slobode i savesti, jer gledaju na osobu kao na prazan list papira na kojem možete napisati bilo šta
To je ono što služi kao osnova za „brisanje“ čovekove prošlosti i prelazak na drugi kvalitet
AUTOR: Igor Šnirenko
„Za decu! Za budućnost!“ Isti pozivi izlaze iz usta takvih ličnosti kao što je globalista Žak Atali, koji se zalaže za budućnost dece i budućnost Zemlje. O istom je govorio i Anatolij Čubajs u svom nedavnom intervjuu. Dakle, nismo jedini koji razmišljamo o budućnosti i o deci.
Transhumanizam – ideologija elite
Da bi se stvorio održiv sistem koji će se suprotstavljati i postići svoj cilj dok Žak Atali i Anatolij Čubajs razmišljaju o budućnosti naše dece, ovom sistemu je potreban zajednički cilj, koji može postati slika budućnosti, ali se ne rađa po narudžbini. Po narudžbini možete širiti određenu ideologiju, na primer, ideologiju hitlerizma.
I tu dolazimo do transhumanizma. Neki ljudi imaju pogrešno mišljenje da postoje neke tehnološke utopije, koje se nalaze u osnovama književnih umetničkih dela, a transhumanizam leži tu negde između tih utopija. Ali, ako počnete detaljno da istražujete ovo pitanje, onda shvatate da je transhumanizam ideologija koja se uvodi sasvim svrsishodno. Ovo je ideologija elite.
Treba očekivati da će se transhumanizam „bez kofeina“ širiti u narednim godinama. Transhumanizam – bez kofeina stvoren je da osvoji pre svega srca mladih i na taj način osvoji svet. Širi se brzinom kojom se u ranom srednjem veku mlada religija islam proširila na ogromna područja Evrope, Azije i Afrike, za šta je takođe važan princip predodređenosti. Naravno, transhumanizam nije islam, već njegova parodija, jer drugačije ne može ni biti.
Još uvek čekamo pravo digitalno ludilo
Ko ga može zaustaviti? Svakako ne trenutna „elita“ kubiklerijanaca, kojima je suđeno da postanu potpala za vatru, gde će truli Levijatan stare države da izgori. Izgoreće pod radosnim vapajima mladih ljudi i sa snishodljivim osmesima binarija (korisnika platforme za onlaj trgovinu – prim. prev.), ovih digitalnih Lopahina (glavni junak Čehovljeve drame „Višnjik“ trgovac velike inteligencije koji racionalno prilazi poslu – prim. prev.) koji misle da im budućnost sama po sebi pripada.
Transhumanizam – bez kofeina kao dominantna religija olakšaće društvu prelazak u stanje roja. Pre nekoliko godina, na okruglim stolovima o veštačkoj inteligenciji, učesnici su se uplašili pričâ iz časopisa „Ekonomist“ o socijalnom rangiranju u Kini. Tada je bilo beskorisno govoriti da je pokret za društveno rejtingovanje trend koji se događa širom sveta, te da je neizbežna posledica „digitalizacije“, da njegov cilj nikako nije uređivanje nacionalne ekonomije, već digitalizacija, nuliranje „homo sapiensa“. Bilo je jasno da još uvek čekamo pravo digitalno ludilo, da će mehanizmi digitalizacije biti nemilosrdni i poprimiti zastrašujuće oblike.
Ideologija transhumanizma nikako nije u suprotnosti sa uvođenjem socijalnog rejtinga, već će mu, naprotiv, služi kao podrška.
Zauzvrat, socijalni rejting učiniće transhumanizam približno takvim kakav je bio nacizam u Nemačkoj 1930-ih: jedini pogled na svet koji se može javno izraziti.
Samo tehnologije prepoznavanja emocija, uz pomoć kojih će se izvući zaključci o tome šta čovek zaista misli, dovešće do „velikog straha“: Da li ja to mislim? Kako, dakle, sebe sprečiti da ne mislite pogrešno?
Ovaj osećaj postaće za novog čoveka trajno osećanje. Digitalni Levijatan učiniće tako da upravo taj osećaj zameni čovekov osećaj sopstva, „ja“. „Ja“ će značiti smrtni strah, pa će ljudi nastojati da pronađu položaj u kojem taj strah ne bi doživeli. A to znači odbacivanje „ja“ u korist „onog“, odnosno masovne svesti.
Koji će biti kriterijumi za formiranje socijalnog rejtinga? Sigurno će se zasnivati na istom „moralnom kodeksu graditelja novog digitalnog poretka“, koji u praksi razvija korporacija „Blek Rok“.
Klauzule ovog koda prilično su lako numerisane, pa bi prve ocene na osnovu njega trebalo očekivati vrlo brzo. Takve ocene, koje je u društvenu praksu uveo Digitalni Levijatan uz saglasnost kubiklerijanaca (titula evnuha – komornika carske palate u poznom Rimskom carstvu i u Vizantiji), naglo će ojačati položaj transhumanizma u svetu, konsolidujući se kao dominantna globalna ideologija.
U Rusiji će kod biti rusifikovan, kao i zapadni rejtinzi na ovoj osnovi. To će učiniti budžetskim sredstvima tzv. „razvojne institucije“ – Nacionalna tehnološka inicijativa i Agencija za strateška istraživanja. Ove organizacije su već danas glavni centri transhumanizma u Rusiji.
Novi svetski poredak uspostavljen na takvoj ideološkoj osnovi konsolidovaće binarne datoteke, koji će, prvo, biti vitalno zainteresovan za njihovo očuvanje, a drugo, prestaće potreba za kubiklerijancima.
Digitalni Levijatan
Iz niza razloga, problem sa poslednjim biće rešen na najteži način. Usluge koje je kubiklerijanci pružaju binarnim sistemima, uključujući pružanje mehanizama vladine podrške, budžeta, povlastica i privilegija, biće vraćene na nulu, kao i sve ostalo. „Daleko od očiju, daleko od misli“. Digitalni Levijatan će morati da optimalizuje kontrole, a kubiklerijanci će ovde biti suvišni.
Na taj način će, negde u Rusiji, odozgo, a negde, isto kau u SAD, odozdo, ideje transhumanizma prodreti u pripremljeno tlo i, u kombinaciji sa širokim uvođenjem socijalnih rejtinga, stvoriti osnovu za potpunu dominaciju digitalnog Levijatana.
Ideologija transhumanizma takođe će služiti brzom širenju impulsa upravljanja masama, uspostavljajući veze između lokalnih aktivista, stvaranjem zajednica, te koordinaciji njihovih aktivnosti.
Zločini će biti shvaćeni kao optimizacija čovečanstva
U početku će digitalni binarni programi biti sasvim dovoljni, osećajući ovu moć kao svoju. Međutim, posle nekog vremena, njihova romansa sa Levijatanom će se završiti, slično kao što su mornari iz Kronštata završili romansu sa boljševicima. Jednostavno zato što binarni žele da iskoriste plodove svog gospodstva, a borbu za vlast sa stotinama raspojasanih „bogova“, digitalni Levijatan neće moći da izdrži.
Život običnih ljudi – ali već sa prefiksom „neo“, slomljenih, lišenih „ja“, sa iskasapljenom dušom – biće tako pretvoren u čisti pakao, u sliku Boša.
Život neoljudi postaće lov na bodove, što će nekima od njih dati privremeni predah od borbe za opstanak. Neoljudi će se sami pratiti drugog, svako „ljudsko ponašanje“ postaće užas za druge „čovekoljupce“ – čak i sopstvenog deteta ili roditelja. Svet će biti ispunjen nečuvenim zločinima, mada će sa stanovišta Levijata i transhumanističkog morala zločini biti shvaćeni kao optimizacija čovečanstva. Ova optimizacija se može izraziti brojevima.
Uskoro će „slomljeni“ početi da gore. Njihovo potpuno potčinjavanje Levijatanu značiće probleme i za samog Levijatana – ali, o tome ćemo posebno govoriti.
Priprema nove etike i novog morala kao vrlo važnog aspekta Novog svetskog poretka takođe će značiti ustrojavanje sistema veštačke inteligencije koji će razraditi metode hibridnog donošenja odluka, podržanih masovnim sankcijama.
„Crni zidari“ promislili su pitanja pripremanja novog morala sa filozofskog stanovišta, razvijajući objektno orijentisane ontologije i, kao zamenu za humanističku etiku, a možda i kao njenu parodiju, filozofiju brige.
Verovatno će u Sjedinjenim Državama razvoj konačne verzije „moralnog kodeksa“ Levijatan prepustiti kraudsorsingu. Sigurno će, tokom kraudsorsinga, biti predložene šeme kolektivnog glasanja. Mogu se, naravno, koristiti posle završetka društvene singularnosti, u postlevijatanskoj eri.
Na čemu se, zapravo, zasniva filozofija i praksa transhumanizma? Ova sinkretička ideologija je apsorbovala sledeće trendove kao svoja četiri izvora i četiri komponente.
Prvo, tu je scijentološki, pozitivistički, tehnokratski entuzijazam Marvina Minskog, Reja Kurcvejla i evangelista manjeg kalibra.
Drugo, to su, neobiheviorizam, neki koncepti neurobiologije i teorija razuma (theory of mind), koji, prema mišljenjima adeptima, pojmove poput svesti i slobodne volje izvode izvan okvira nauke.
Treće, teško je zamisliti transhumanizam bez hemijske psihodelije, čiji su pokretači bili stanovnici Esalenata (Institut Esalen je naselila komuna u Big Suru na kalifornijskoj obali, osnovanom 1962. godine). Stanislav Grof i Timothi Liri.
Četvrto, direktna preteča transhumanizma bio je evropski nihilizam, u razumevanju Dostojevskog i Hajdegera. Sa filozofske tačke gledišta, ovu tačku treba staviti na prvo mesto. Važno je napomenuti da je nihilizam u 20. veku postao fašizam i nacizam, a danas daje značajan doprinos teoriji i praksi transhumanizma. Možda je istočni nihilizam takođe igrao ulogu, ali ova tema zahteva dodatna istraživanja.
Govoreći o prvoj tački, želeo bih da primetim da je entuzijazam – emocija koja je danas obavezna za transhumaniste. Vremenom, i smanjenjem udela neofita koji su upravo otkrili ovo učenje, ovaj entuzijazam će opadati, ali do sada je njegov nivo veoma visok. Emocionalnost snažno doprinosi pristrasnosti, nekritičkoj percepciji bilo kakvih argumenata, a evangelisti transhumanizma to u potpunosti koriste, pokušavajući da probude osećanja kod svojih slušalaca i poigraju se njima. Takođe igraju na pretežno negativnoj proceni stvarnosti oko sebe, koja takođe deluje na emocionalnom nivou. Tipične su emocionalne karte evangelista transhumanizma predstavljene u okviru pseudo-naučnih šema, tabela i pojmova „metodologija“ ili onoga što daju kao „sistemsko razmišljanje“. Dobija se „dvostruki udarac“ za različite vrste percepcije, koji ima odličan retorički efekat.
Pioniri ovog retoričkog stila, Marvin Minski i Rej Kurcvejl, bili su veoma uspešni u svojim izlaganjima.
Minski je već umro, zamrznuvši mozak u tečnom azotu, Kurcvejl je blizu toga, ali oni su pripremili čitavu mrežu adepata koji će ih zameniti.
To su moderni alhemičari koji veruju u čudesno sticanje jake veštačke inteligencije sa tehničkim izumima i mahnitim PR-om. Oni šire veru u retorte Jutjuba i društvenih mreža i prodaju ih pristalicama, isporučujući proizvod sa jednim ili drugom ukusom i aromom. Alhemijska sugestija u kombinaciji sa pseudo-naučnim slikama i dijagramima dovoljna je za obraćanje psihologa i filozofa, političara i kulturnih ličnosti u ovu veru. Tabele su impresionirale čak i one koji izgledaju kao da imaju primedbe i uverili ih u magičnu moć napitka. Najistaknutiji od alhemičara, žreci „neuronauke“ pripremaju ideološku podršku za sledeću rundu vlastitih pronalazaka, tokom koje će na prvo mesto izaći otvoreni neofašistički binari, digitalni vukovi.
Da kažemo nešto i o činjenici da se transhumanisti odriču koncepta slobode i savesti, smatrajući osobu praznim listom papira na kojem možete napisati bilo šta. To je ono što služi kao osnova za „brisanje“ čovekove prošlosti i prelazak na drugi kvalitet. Jedan od izvora ovog gledišta je biheviorizam B. F. Skinera i savremeni nastavljači njegovog dela – razne vrste „neuronaučnika“, analitičkih filozofa i „neurofilozofa“ poput Pol i Patriša Čerčlend.
Pop transhumanizam
Pored toga, a vezi s tim, moguće je prisetiti se takozvanog „principa slobodne energije“ američkog neuronaučnika i kognivitiste Karla Fristona, koji kaže da živa bića uvek deluju tako da minimizuju takozvanu „slobodnu energiju “. A ona je, što je veća, to je i veći jaz između očekivanja, prognoze i informacija koje potiču od čula – „senzora“ – informacija. Stoga, tvrdi Friston, život bilo koje strukture i organizacije, od jedne ćelije do ljudskog mozga, vođen je univerzalnim imperativom koji se može matematički izraziti. Karl Friston svoje učenje, očigledno iz skromnosti, naziva „teorijom svega“.
Treća, vrlo važna komponenta transhumanizma je hemijska psihodelija. Možda je ovaj sastojak najpoznatija identifikaciona karakteristika pokreta u pop kulturi, pa se sam taj pokret može nazvati pop transhumanizmom.
Podstrekači hemijske psihodelije bili su Stanislav Grof i Timoti Liri, stanovnici Instituta Esalen. Grof i Liri bili su donekle bliski Georgiju Gurđijevu sa njegovom predstavom da čovek ne živi svoj život, te da je potrebna transformacija, preobražaj. Međutim, za razliku od Gurđijeva, oni nisu videli prepreke u tome da se preobražaj postigne hemijskim putem. „Dovoljna je jedna tableta.“
Grof i Liri imali su mnogo sledbenika koji su kombinovali hemijske psihodelike sa raznim vrstama transpersonalnih praksi iskustva, ritualima brojnih Nju ejdž grupa, pseudohinduizmom, sledbenika svih vrsta Radžniša (Bhagvan Šri Radžniš je indijski verski i duhovni vođa i mistik, koga neki istraživači ubrajaju u neohinduiste, a inače je inspirator neoorijentalističkog i religiozno-kulturnog pokreta Radžniša) i drugih evrogurua – karikaturu na ovoj liniji vidimo u današnjoj ruskoj Sbere i guruu Grefu (ne Grofu) Sadhguruu. Zapravo, ne postoji linija razdvajanja između Sadhgurua i Timoti Lirija, tako da će Grefov naslednik možda distribuirati supstance poput LSD-a najvišim menadžerima i programerima.
Govoreći o četvrtoj komponenti – ne manje važnoj od ostalih – o nihilizmu kao korenu transhumanizma, primetiću da je ovaj trend bio veoma popularan među ruskom inteligencijom u pretkriznim trenucima istorije. Pojam „nihilizam“ u savremenom smislu prvi put se nalazi u romanu Ivana Sergejeviča Turgenjeva „Očevi i deca“, ali je ova tema posebno duboko razotkrivena u delima Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, posebno u romanima „Demoni“ i „Braća Karamazovi“.
Ključni članak o evropskom nihilizmu pripada nemačkom filozofu Martinu Hajdegeru, u kojem tumači rad drugog nemačkog filozofa Fridriha Ničea.
Danas Rusija prolazi kroz jedan od kriznih trenutaka u istoriji, pa su ideje o transhumanizmu, svojevrsnoj reinkarnaciji nihilističkih ideja, popularne među studentima, naučnicima, inženjerima, menadžerima i zvaničnicima, pa čak i školarcima. To je vrlo opasno, jer je evropski nihilizam sasvim prirodno prerastao u fašizam, a transhumanizam takođe lako može postati „novo lice fašizma“, osnova za novi masovni fašistički pokret. Već danas se kod ruskih transhumanista mogu primetiti krajnje netrpeljivosti prema bilo kakvoj kritici upućenoj ka njima, što je kohezivnost karakteristična za grupu koja dobro zna svoju razliku od ostalih, visokoj sposobnosti organizovanja, uključujući i one koje su zatvorene za „autsajdere“. “ Postoje svi faktori za brzo formiranje ne samo društveno-političkog pokreta, već i osvajanje hegemonije, i naknadno zauzimanje državne vlasti.
Lista prethodnika sadašnjeg pop transhumanizma, naravno, nije potpuna. Spisak počasnih udarnika transhumanizma nije iscrpljen navedenim imenima.
Doprinosu filozofije nihilizmu u formiranju transhumanizma treba dodati i gnosticizam, u obliku nasleđenih tajnih – i ne previše tajnih – društava Zapada.
Praksa fašizma i nacizma nije sasvim zaboravljena, a nju ponovo usvajaju „binarni vukovi“ i Zapada i, na žalost, Rusije. Razmrvljeni pogledi kubiklerijanaca, ponavljajući iscrpljenu neoliberalnu retoriku, takođe se fašizuju, porojavljujući srodstvo između liberalizma i fašizma.
Možemo, dakle, očekivati pojavu bizarnih sinteza, na primer, objedinjavanje ekstremnog libertarijanizma i kibernetičkog paternalizma. Moguće ih je ujediniti pod zastavom transhumanizma. U izvesnom smislu, pop transhumanizam je postao rezultat razvoja zapadne misli i civilizacije, ovo je verovatno njegova poslednja masovna ideologija i u tom smislu postaće parodija hrišćanstva, njegova travestija.
(Referat pisca, stručnjaka za oblast veštačke inteligencije Igora Šnurenka „Transhumanizam – bez kofeina. Izvori i komponente transhumanizma“ pročitanog na konferenciji „Načini za prevazilaženja krize u obrazovanju. Konsolidacija roditeljskih i naučnih zajednica u Rusiji“, koja se održala u okviru Sveruskog kongresa roditelja „Budućnost Rusije“, 22. maja 2021. godine.)
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://regnum.ru/news/polit/3303990.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/fasizam-pod-maskom-transhumanizma/
