Temama do čitaoca: Književni odabir spaja već afirmisane evropske glasove sa svežim, nagrađivanim talentima koji na autentičan način promišljaju svet oko nas.
Piše:KATARINA JEŠIĆ,urednica u izdavačkoj kući Heliks
Izdavačka kuća Heliks najavljuje novu ediciju Evropsko književno platno: portreti našeg doba, jedinstven izdavački poduhvat koji pred domaću publiku donosi izuzetne naslove savremene evropske književnosti. Zamišljen kao književna platforma, ovaj projekat predstavlja temelj na kom se, baš kao na slikarskom platnu, prepliću različiti pejzaži evropske književnosti, donoseći portrete našeg vremena. Cilj nam je da ova platforma posluži za promociju kvalitetnih dela savremene evropske književnosti i njihovih autora, ali i da istovremeno podstakne otvoren dijalog o ključnim društvenim pitanjima današnjice, poput rodne ravnopravnosti, diskriminacije, ekološke krize i ljudskih prava.
Kako bismo ove teme što bolje približili čitaocima, a posebno mlađoj publici, pažljivo smo odabrali sedam naslova napisanih na sedam evropskih jezika – bugarskom, engleskom, švedskom, katalonskom, norveškom, ukrajinskom i islandskom. Čak šest knjiga dolazi sa govornih područja takozvanih manje zastupljenih jezika, čime direktno osnažujemo vidljivost kultura poput katalonske ili ukrajinske, dok istovremeno snažno podržavamo žensko stvaralaštvo, budući da su šest od sedam odabranih naslova napisale žene. Književni odabir spaja već afirmisane evropske glasove sa svežim, nagrađivanim talentima koji na autentičan način promišljaju svet oko nas.
Ekološka kriza i narušen odnos čoveka i prirode čine jedan od najvažnijih tematskih stubova projekta. Ovaj problem je duboko utkan u švedski roman za mlade, Krađa, autorke i novinarke An-Helen Lestadijus. Roman donosi istinitu, višestruko nagrađivanu priču o devojčici iz autohtonog naroda Sami koja brani svoje stado irvasa i kulturno nasleđe suočena sa ksenofobijom, krutom tradicijom, klimatskim promenama i lovcima koji imaju podršku vlasti. Autorka opisuje odrastanje devojčice u represivnoj sredini, ali i osvetljava lično iskustvo žene pripadnice nacionalne manjine u Švedskoj. Uspešna ekranizacija romana Krađa emituje se na Netfliksu.
Slične, ali jednako kompleksne teme donosi i norveški roman za mlade Zzzlatka autorke Marit Kaldhol, gde se kroz prizmu tri srednjoškolca prepliću teme izumiranja pčela, poteškoća migranata, vršnjačkog nasilja i lažnih vesti.
Irska autorka i arhitekta Katriona Šajn u svom debitantskom romanu Habitat pristupa ekologiji kroz odličnu metaforu o stambenoj zgradi koja se neobjašnjivo urušava, stvarajući snažnu alegoriju za našu kolektivnu apatiju pred uništenjem životne sredine.
Pored ekologije, ova edicija u fokus postavlja i pitanja ženskog identiteta, rodne fluidnosti i rušenja patrijarhalnih granica. Odličan primer za to je Ostajnica, nagrađivane bugarske autorke Rene Karabaš, koja donosi retko ispričanu, surovu priču o balkanskim virdžinama, preispitujući ekstremnu društvenu represiju i rodne uloge kroz specifičan, nelinearan tok svesti. Roman je ovenčan nagradom Elijas Kaneti i na užem je spisku sa Međunarodnu nagradu Buker.
Kompleksnim rodnim identitetima, procesom starenja kod žena i dinamikom moći u međuljudskim odnosima bavi se i islandska autorka Marija Elizabet Bragadotir u svojoj maestralnoj zbirci priča Ptica od sapunice.
Egzistencijalna anksioznost modernog doba i preispitivanje smisla života povezuju dva izuzetna evropska romana u našoj selekciji. Zaborav istaknute ukrajinske autorke Tanje Maljarčuk prati junakinju koju pod teretom savremenog društva polako gutaju anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaj, dajući oštar komentar o položaju žene i prolaznosti vremena i života u današnjoj Ukrajini.
Nevidljivi osećaj da će se svakog trenutka dogoditi nešto strašno prožima i roman Bes nagrađivanog katalonskog pisca Sebastija Alzamore. Smeštajući radnju na neimenovano ostrvo razoreno masovnim turizmom, Alzamora opipava senke radikalne desnice, sistemskog nasilja i dehumanizacije
I u izdavačkom projektu Evropsko književno platno: portreti našeg doba naši prevodioci su ujedno i edukatori i ključni komunikatori. Zadovoljstvo nam je što sarađujemo sa istaknutim, nagrađivanim članovima Udruženja književnih prevodilaca Srbije i predavačima sa beogradskog Filološkog fakulteta, među kojima su Milena Ivanović, Jasmina Jovanović, Vladimir D. Janković, Radoš Kosović, Nikola Perišić, Tatjana Latinović i Jelena Petanović.
Projekat Evropsko književno platno: portreti našeg doba nudi vrhunsko čitalačko iskustvo, ali i poziva na promišljanje sveta u kom živimo. Bilo da se bave ekološkom krizom, rušenjem društvenih normi ili ličnim strahovima, ove knjige su tu da nas inspirišu, opomenu i pokrenu na akciju.
