Темама  до читаоца: Књижевни одабир спаја већ афирмисане европске гласове са свежим, награђиваним талентима који на аутентичан начин промишљају свет око нас.

Пише:КАТАРИНА ЈЕШИЋ,уредница  у издавачкој кући Хеликс

Издавачка кућа Хеликс најављује нову едицију Европско књижевно платно: портрети нашег доба, јединствен издавачки подухват који пред домаћу публику доноси изузетне наслове савремене европске књижевности. Замишљен као књижевна платформа, овај пројекат представља темељ на ком се, баш као на сликарском платну, преплићу различити пејзажи европске књижевности, доносећи портрете нашег времена. Циљ нам је да ова платформа послужи за промоцију квалитетних дела савремене европске књижевности и њихових аутора, али и да истовремено подстакне отворен дијалог о кључним друштвеним питањима данашњице, попут родне равноправности, дискриминације, еколошке кризе и људских права.

Како бисмо ове теме што боље приближили читаоцима, а посебно млађој публици, пажљиво смо одабрали седам наслова написаних на седам европских језика – бугарском, енглеском, шведском, каталонском, норвешком, украјинском и исландском. Чак шест књига долази са говорних подручја такозваних мање заступљених језика, чиме директно оснажујемо видљивост култура попут каталонске или украјинске, док истовремено снажно подржавамо женско стваралаштво, будући да су шест од седам одабраних наслова написале жене. Књижевни одабир спаја већ афирмисане европске гласове са свежим, награђиваним талентима који на аутентичан начин промишљају свет око нас.

Еколошка криза и нарушен однос човека и природе чине један од најважнијих тематских стубова пројекта. Овај проблем је дубоко уткан у шведски роман за младе, Крађа, ауторке и новинарке Ан-Хелен Лестадијус. Роман доноси истиниту, вишеструко награђивану причу о девојчици из аутохтоног народа Сами која брани своје стадо ирваса и културно наслеђе суочена са ксенофобијом, крутом традицијом, климатским променама и ловцима који имају подршку власти. Ауторка описује одрастање девојчице у репресивној средини, али и осветљава лично искуство жене припаднице националне мањине у Шведској. Успешна екранизација романа Крађа емитује се на Нетфликсу.

Сличне, али једнако комплексне теме доноси и норвешки роман за младе Зззлатка ауторке Марит Калдхол, где се кроз призму три средњошколца преплићу теме изумирања пчела, потешкоћа миграната, вршњачког насиља и лажних вести.

Ирска ауторка и архитекта Катриона Шајн у свом дебитантском роману Хабитат приступа екологији кроз одличну метафору о стамбеној згради која се необјашњиво урушава, стварајући снажну алегорију за нашу колективну апатију пред уништењем животне средине.

Поред екологије, ова едиција у фокус поставља и питања женског идентитета, родне флуидности и рушења патријархалних граница. Одличан пример за то је Остајница, награђиване бугарске ауторке Рене Карабаш, која доноси ретко испричану, сурову причу о балканским вирџинама, преиспитујући екстремну друштвену репресију и родне улоге кроз специфичан, нелинеаран ток свести. Роман је овенчан наградом Елијас Канети и на ужем је списку са Међународну награду Букер.

Комплексним родним идентитетима, процесом старења код жена и динамиком моћи у међуљудским односима бави се и исландска ауторка Марија Елизабет Брагадотир у својој маестралној збирци прича Птица од сапунице.

Егзистенцијална анксиозност модерног доба и преиспитивање смисла живота повезују два изузетна европска романа у нашој селекцији. Заборав истакнуте украјинске ауторке Тање Маљарчук прати јунакињу коју под теретом савременог друштва полако гутају анксиозност и опсесивно-компулсивни поремећај, дајући оштар коментар о положају жене и пролазности времена и живота у данашњој Украјини.

Невидљиви осећај да ће се сваког тренутка догодити нешто страшно прожима и роман Бес награђиваног каталонског писца Себастија Алзаморе. Смештајући радњу на неименовано острво разорено масовним туризмом, Алзамора опипава сенке радикалне деснице, системског насиља и дехуманизације

И у издавачком пројекту Европско књижевно платно: портрети нашег доба наши преводиоци су уједно и едукатори и кључни комуникатори. Задовољство нам је што сарађујемо са истакнутим, награђиваним члановима Удружења књижевних преводилаца Србије и предавачима са београдског Филолошког факултета, међу којима су Милена Ивановић, Јасмина Јовановић, Владимир Д. Јанковић, Радош Косовић, Никола Перишић, Татјана Латиновић и Јелена Петановић.

Пројекат Европско књижевно платно: портрети нашег доба нуди врхунско читалачко искуство, али и позива на промишљање света у ком живимо. Било да се баве еколошком кризом, рушењем друштвених норми или личним страховима, ове књиге су ту да нас инспиришу, опомену и покрену на акцију.