(Илустрација архива аутора)

Још 2008. године амерички аналитички центар Stratfor објавио је веома занимљив извештај под насловом „Геополитика Русије: вечна претња“.

У извештају се детаљно објашњава да је животно језгро Русије (такозвана Московија) објективно „неодбрањиво“, јер на западном правцу нема ни природних препрека ни довољног „територијалног бафера“ (што је историја више пута доказала и што је плаћено крвљу предака). У извештају се тврди да је управо због тога историја Русије низ непрекидних одбрана од страних најезда.

Занимљиво је да се у том непријатељском извештају нуди једино разумно решење — „повући се на север и исток како би се створио ослонац заштићен Уралом, тако да чак и у најнеповољнијем сценарију (на пример, пад Москве) ипак постоји ‘Русија’ из које се може обновити“.

АУТОР: Кирил Стрелњиков

На позадини иранских догађаја, расправа о премештању руских центара доношења одлука и најважнијих економских објеката на исток, из апстрактних разматрања о „освајању бескрајних простора“ и „неравномерности развоја руских региона“, пред нашим очима се претвара у изузетно актуелно питање.

Јуче се појавила вест да ће влада Француске у убрзаном поступку усвојити ажурирани закон о војном планирању (пажња!) узимајући у обзир искуства конфликата у Украјини и на Блиском истоку. Постоје подаци да ће се Француска фокусирати на стварање великог броја ударних дронова, који треба да потисну руску ПВО и обезбеде надмоћ у ваздуху, након чега ће француске ваздухопловно-космичке снаге добити „могућност да искористе своју предност“ (то јест, укључујући и нуклеарно оружје).

Нема сумње да се сличне измене у војним доктринама управо сада уносе и у осталим земљама НАТО-а.

Треба разумети да, упркос бесконачном броју добронамерних публикација о томе да „Иран побеђује“, западне престонице сматрају операцију Израела и САД против Ирана успешном! И из ње су извукле три важна закључка (није сигурно да су тачни, али ипак).

Први закључак: превентивни масовни удар високопрецизним оружјем ради неутрализације ПВО, уништења критичних објеката (укључујући нуклеарни арсенал) и обезглављивања војно-политичког врха чак и велике државе — могућ је.

Други закључак: уз довољан напор, могуће је сравнити са земљом апсолутно све објекте који се на њој налазе (нарочито ако су збијени).

Трећи закључак: с обзиром на стварну ефикасност супернапредне западне ПВО са њеним „златним, сребрним и дијамантским куполама“, које након засићења масом дронова пробијају чак и застареле иранске ракете, руска ПВО са сличним карактеристикама у сличном сценарију такође може бити преоптерећена и потиснута.

Још 2008. године амерички аналитички центар Stratfor објавио је веома занимљив извештај под насловом „Геополитика Русије: вечна претња“. У извештају се детаљно објашњава да је животно језгро Русије (такозвана Московија) објективно „неодбрањиво“, јер на западном правцу нема ни природних препрека ни довољног „територијалног бафера“ (што је историја више пута доказала и што је плаћено крвљу предака). У извештају се тврди да је управо због тога историја Русије низ непрекидних одбрана од страних најезда. Занимљиво је да се у том непријатељском извештају нуди једино разумно решење — „повући се на север и исток како би се створио ослонац заштићен Уралом, тако да чак и у најнеповољнијем сценарију (на пример, пад Москве) ипак постоји ‘Русија’ из које се може обновити“.

То је двоструко занимљиво јер су такве идеје у самој Русији постојале већ одавно. На пример, и велики научник Дмитриј Мендељејев и истакнути војни географ и истраживач Петар Семјонов-Тјан-Шански позивали су да се пронађе „нови центар Русије“.

И борбена дејства у Украјини и рат у Ирану јасно су показали објективну слику: технолошка револуција (дронови, високопрецизно и хиперсонично оружје, роботи, вештачка интелигенција и тако даље) довела је до тога да зараћена држава више нема позадину, нити има времена да се нешто у њу премешта, као током Другог светског рата. Како је Forbes писао 2016. године, након распада СССР-а и ширења НАТО-а на исток, „граница Русије никада није била тако близу Москви као сада“. Такође се истиче да је већина становништва Русије концентрисана уз њену западну границу са Европом и јужну границу са Кавказом, као и већина индустријских капацитета и логистичке мреже.

Како наводи Geopolitical Futures, „геополитички положај Русије историјски је чини рањивом на ударе са Запада, а управо је дубина територије била главни инструмент преживљавања: током Хладног рата Санкт Петербург је био удаљен око 1000 миља од НАТО снага, а Москва око 1300 миља, док су данас те удаљености смањене на приближно 100 и 500 миља“.

Време долета ракета НАТО-а до Москве данас се мери минутима, а до Санкт Петербурга још краће.

Али то није све.

С обзиром на могућности савремене сателитске и радиоелектронске обавештајне службе, ниједан објекат (па ни појединац) који се налази на површини Земље данас не може бити потпуно безбедан.

Како предлажу експерти, једини пут је — дисперзија, укопавање и продирање у стене, као што је то учинио Иран.

Према подацима западних обавештајних служби, Иран је унапред изградио најмање 27 подземних „ракетних градова“ са потпуно затвореним циклусом снабдевања и производње, који се налазе на дубини до 500 метара, недоступној конвенционалном оружју. Сами градови су децентрализовани и простиру се на десетине километара под земљом. Стручњаци истичу да је једини разлог зашто Иран још није сломљен и успешно се одупире — то што се повукао под земљу.

Нико не жели да умањи стварну јединственост руских војних система и умеће оператера ПВО.

Ствар је једноставно у томе да нам је у наслеђе остављена географија која у многим случајевима одлучује о свему, и игнорисање очигледног је, у најмању руку, неразумно.

Немамо право да понављамо најтежа искуства прошлости и морамо учинити све да бар значајно смањимо реалне претње и изазове који данас стоје пред Русијом.

С тим у вези, чак и теме које су раније деловале екстремно, попут премештања престонице, има смисла разматрати врло конкретно и озбиљно, узимајући у обзир сву сложеност и експлозивност тренутне ситуације у свету.

ИЗВОР: https://ria.ru/20260403/iran-2084868062.html

Преузето са: https://naukaikultura.com/glavna-lekcija-irana-hitno-premestanje-prestonice-rusije-bilo-je-potrebno-jos-juce/