Јован Лакићевић
Пише: Јован Лакићевић
Не бринем за Динка, Сабахудина Грухоњића, али, почео сам да бринем за себе: шта се то, забога, самном дешава, када се ево, по трећи пут, на Инфорсу, за кратко вријеме бавим једнм новоусташким „ случајем“. То је посао за тужиоце, ако их уопште имамо!
У међувремену, мораћу, заиста невољно, да се још једаред, прије него што отпљунем, осврнем на Динка
У првом тексту поменуо сам Сабахудина као парадигму српке бесконачне наивности, само са једном идејом – да се споменута особа ни у једној варијанти, не представља као „српски новинар“ Јер он је, по свему показаном, АНТИСРПСКИ НОВИНАР, у последње три деценије а у новије вријеме и као СРПСКИ ПРОФЕСОР!
Ужаснуло ме сазнање, да будем искрен, да таква“личност“, по ономе што смо видјели и чули на разним ТВ, може да подучава српску, или,тачније, новосадску студенску младеж из Српске Атине!
Пошто сам и сам новинар и професор Југословенске и свјетске књижевности, који је по позиву Сергеја Лукача, декана Факултета политичких наука . држао неколико предавања ондашњим студентима,Факултета . дакле, пошто веома добро знам каква је функција професора било чега (сјетимо се професора Вујића!) и како он може да утиче на генерације које васпитава, готово сам се обезнанио. Колико година, забога, то траје?
Запитао сам се – зар ова, толико пута декларисана антисрпска штеточиња, која је недавно тражила поновно увођење санкција Србији( !!), може , без зазора и срама да живи на територији Србије, а камо ли да васпитава, годинама, генерације студената! Поготово што је недавно, видјели смо сви и чули, његов говор на антисрпском теферичу У Дубровнику , по “крштењу“ Сабахудин, али он више воли да га ословљавају са Динко, по Динку Шакићу!
Поменуо сам у претходна два текста да је ријеч о злогласном имењаку ,Шакићу, команданту логора Јасеновац, у коме је за четири године на најгрознији начин уморено, не 700 хиљада , него милион и 130 хиљада Срба ( академик Србољуб Живановић). И, да поновим још једном: само је у Доњој Градини звјерски побијено , у рововима дужине 80, а ширине и дубине 10 метара 700 хиљада Срба, од којих су многи, како је извијестила Државна комисија, на чијем је челу био др. Живановић, било живо закопано!
„ Друже“ Динко, знам веома добро како си у ратним данима дошао у питому Војводину, у Нови Сад, заједно са својим сународником Недимом Сејдиновићем и како сте под своје узели војвођанско новинарство и како га, уз помоћ ваших западних ментора држите и до ових дана.
Али, докле, забога?
Све до овог текста устручавао сам се да поставим питање твога „намјештења“ у многим новинарским и сличним организација, па и на споменутом Факултету, да не бих, забога, повриједио твоја „људска права“!
И, да будем искрен, не бих се више, из хигијенских разлога, оглашавао, да није било Динковог најновијег покушаја , да у одбрану својег , комплексног антисрпског, вишедеценијског агентурног подухвата, призове студенте и своје колеге, професоре Филозофског факултета! И да организује „демонстрације“…
Умјесто да подвије реп, када је коначно разоткривен, и гледа у какву ће рупу да се завуче, јер у Бањалуку, послије свега, сигурно не смије, он организује протесте против „медијског линча“ и угрожавања његових „људских права“.
Каквих људских права, „колега“ Динко? А шта ћемо са људким елементарним правима наше дјеце, а твојих злосрећних студената, на пристојно, односно нормално образовање у чијој је подлози – истин, а не безочна клевета српског народа у наставцима?
Имају ли, рецимо, они право на истину о највећем српском историјском стратишту, о Јасеновцу, кад се њихов професор Динко јавно идентификује с једним од највећих српских крвника, Динком Шакићем? Да не спомињемо друге подвале и бескрајно увредљиве јавне изјаве поменуте особе на рачун Срба, Србије , на рачун српске цркве…
Знам да нећеш остати без хљеба, пошто разне Сорошеве филијале нијесу без пара. Али, за почетак, напусти бар Катедру за новинарство…
