OBRADA TEME : L2
https://atorwithme.blogspot.com
Писмо сталног представника од 24. фебруара 2022 Руске Федерације Уједињеним народима упућено Генералниом секретару.
Част ми је проследити вам текст обраћања председника Руске Федерације, Владимира Путина, грађанима Русије, обавештавајући их о мерама предузете у складу с чланком 51. Повеље Уједињених народа у остваривању права на самоодбрану (види прилог).Замолио бих вас да поделите ово писмо и његов анекс као документ Већа сигурности.
(Потписао) Василиј Небензја
( na engleskom UN Doc S/2022/154 ).
Денацификација – термин
Термин денацификација, као правни термин, скован је пре капитулације немачке војске у Пентагону 1943. То је била суштина термина: прочишћење послератног немачког правног система.
Формално политика денацификације скована је у току Конференција у Јалти 11. марта 1945. када су савезнички лидери сложили да је у обнови Немачке потребно брисање свих трагова нацизма. Привођењем пред лице правде људи директно одговорних за злочине није подразумевало неопходно очишћење друштва од немачке политике, тј. идеологије и утицаја који је она извршила.
Ова политику је потврђена 2. августа 1945. године у Потсдаму. Немачко друштво је требало “очистити”од нацистичких елемената и “преодгојити”.
1. КОНВЕНЦИЈА О ПОШТОВАЊУ ЗАКОНА И ОБИЧАЈА РАТОВАЊА
Послератна Немачка
Када су савезници окупирали Немачку, морали су се суочити с дилемом да ли да одрже нацистички правни режим на снази или да испоштују члан 43. Хашке уредне из 1907-године.
________________________________________________
Конвенција (ИВ) о поштовању закона и обичаја ратовања на копну и њен анекс:
Прописи који се односе на законе и обичаје ратовања на копну. Хаг, 18. октобар 1907.
( Конвеција- države članice i potpisnice )
čl. 43
Према овом члану окупациона сила ће „предузети све мере које су у њеној моћи да обнови и осигура, колико год је то могуће, јавни ред и [грађански живот], поштујући, осим ако није апсолутно спречена, законе који су на снази у земљи.'( čl. 43)
________________________________________________
Савезници су свесно прекршиле члан 43. са објашњењем да су били “апсолутно спречени” да га испоштују, с обзиром на законе који су се односили на Нацистичку партију и друге нацистичке организације и “нирнбершке” расне законе” (770). Сличне аргументе су изнели како би оправдали и дефашизацију Италије, процес који је укључивао значајну реформу локалног законодавства. Денацификација и дефашизација су разлог који је омогућио измену закона на снази на окупираним територијама.
1949. године чл. 43. Хашке конвенције је допуњен ( čl. 154 , Konvencija o zaštiti civilnih lica u vreme rata ) тако да је правно омогућено да окупациона сила може усвојити нове законе ‘који су кључни да би омогућили да се испуне све обавезе према овој Конвенцији.
Послератни али и савремени научници су сагласни да су гнусни немачки закони представљали претњу јавном поретку окупиране територије и сигурности окупаторских сила, тј. да је била неопходна денацификација која је подразумевала не само измену правних аката већ и много више. Међутим, процес денацификације Немачке дуго времена је био недовољно истражен. Шта се стварно дешавало под окриљем свеукупне политике открива се постепено, разоткривају се митови о беспрекорној политици и деценијама добрих дела. Денафицикација је била далеко сложенија него што се о њој причало на енглеском говорном подручју и далеко од успеха и мудре политике Американаца, Британаца, па чак и Француза. То је врло интересантна будућа тема.
( У неколико европских земаља са снажном нацистичком или фашистичком странком спроведене су ТАКОЂЕ неке мере денацификације. У Француској је процес назван éпуратион лéгале ( правно чишћење ). Ратни заробљеници који су држани у притвору у савезничким земљама такођер су били подвргнути квалификацијама денацификације пре него што су враћени у своје земље. Денацификација је практикована и у многим земљама које су биле под немачком окупацијом, укључујући Белгију, Норвешку, Грчку)
Послератни Ирак
У склопу поменуте Конвенције и праксе иза другог светског рата треба свакако подсетити на окупацију Ирака од стране Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства 2003. и 2004. године, када је у Ираку било значајног одступања од Конвенција о окупираној територији из 1907 и изменама исте од 1949. године. Разлог за драстичне измене , уствари кршење Конвенције, подведен је под термин дебаатификација, односно потребу да се законодавство и администрација Ирака очисте од веза са Баас странком Садама Хусеина (види Привремени орган коалиције, Naredba)
Појмови „дебаатификација“ и „денацификација“ заједно у истој реченици први пут су се појавили у америчким медијима месец дана пре инвазије. Планирано, као и сам рат.
По многим изворима у Ираку су предузете реформе великих размера које су прелазиле дозвољено чланом 43. Хашке конвенције из 1907. и чланом 64 (ИИ) ИВ Женевске конвенције из 1949., то јест изван онога што је дозвољено међународним правом. Ове измене су предузете под окриљем СБ УН-а, под упитним законским овлаштењем СБУН-а.
како год:аргумент дебаатификације моделован је по узору на денацификацијску и дефашизацију.
Зашто је денацификација Украјине једина под знаком питања?
2. ОКУПАЦИЈА ТЕРИТОРИЈА
Пре одговора на горе постављено питање треба подсетити да присаједињење Крима није признато од међународне заједнице те се Крим подводи под окупирану територију, то значи да би по постојећим Конвенцијама Русија требала поштовати напред наведену Конвенцију а она је применила свој правни поредак на то подручје.
Исто вреди и за Украјину, делове који су припојени Русији, без обзира на референдум за прикључење. Наводно у овом случају, отцепљења, није било основа по принципима самоопредељења народа за отцепљење.
Денацификација Украјине ?
Без обзира на оправданост или не специјалне операције Русије ( такође правно спорно код бомбардовања Србије) поставља се оно претходно постављено питање: Зашто се само у примеру Украјине треба испоштовати Конвенција?
Надовезујући се на преседане у Немачкој и Италији након Другог светског рата, Камбоџи након инвазије Вијетнама 1978. , и Ирака под окупацијом САД-а и Уједињеног Краљевства, политичка реторика денацификације сугерише да се локално законодавство на окупираној територији може мењати изван онога што је дозвољено Хашком и Женевском конференцијом.
Правници би успешније могли да објасне феномен наведених ” преседана”, тј. подведу пример Украјине под прецедентно право ( поготово у случају јасног учешћа УН и њених одговарајућих правних одлука) .
И без тога је јасно да је денацификација имала утицај на међународни правни дискурс и да је исти применљив на специјалну операцију Украјине од стране Русије, посебно у погледу закона о окупацији.
Денацификација није политичка флоскула како је приказују западни медији , или пропагандни аргумент налик на ‘ редуцтио ад Хитлерум‘. 1) Невероватно је какве све глупости избацују западњачки историчари, политичари и сл. у покушају да пример Украјине изопште из западњачке праксе денацификације после другог светског рата. Уместо термина денацификација Русија је комотно могла употребити термин дебандеризација , али је било далеко исправније употребити већ устаљени термин мада неки преко термина оспоравају постојање нацизма у Украјини. 2)
Украјина је пример који указује на потребу да се поново испитају “нацистички, фашистички и ини екстремни национални” дискурси који опседају нације чак и данас. Документи историјских суђења, као што је Нирнберг, нуде увид, о томе шта је довело један народ до нечувених злочина и зашто се историја понавља.
Да ли су данашњи политичари и мас медији манипулишући умовима снажном пропагандом против свега руског припремили пут атмосфери која у позадини специјалне операције све више личи на ону нацистичку, колективну манију? Биће да смо ту негде. Без икакве сумње.
___________________
1) Time, – Путин злоупотребљава израз “денацифицирати….
– Историчари истичу да се денацификација односи на одређени тренутак у послератној ери (одвојен је од историје око нацистичког режима 1930-их и 1940-их)…
– Тимотхy Снyдер, стручњак за Украјину и аутор књиге Пут до неслободе: Русија, Европа, Америка: „Нациста може бити само Немац“,..”Не можете денацизирати када нема нациста.”
2) “Када су вести избиле, копредседавајући Хелсиншке комисије, представник Стеве Цохен, одмах је осудио ту изјаву. „Као и господин Зеленски, ја сам Јевреј; Нацисти убијају Јевреје”, рекао је. ( izvor)
Ознаке: defašizacija, denacifikacija, Konvencija o poštovanju zakona i običaja ratovanja, okupacija teritorija
1 коментар
Анониман5. април 2023. 14:09
Вредна информација. Путиново позивање на преседан Косова изазвао је негодовање. Где су били српски правници да подсете на послератну праксу? Срамота!
Песник у пролазу
https://atorwithme.blogspot.com/2023/04/denacifikacija-okupacija-teritorija-1.html
