Марко Ковачевић
Историјско враћање Жељезаре у руке Црне Горе, куповином од стране ЕПЦГ, што је била моја иницијатива, нешто на шта сам као Никшићанин најпоноснији у досадашњем дијелу мог мандата, казао је у Божићном интервјуу за ИН4С, први човјек Никшића Марко Ковачевић.
Осим Жељезаре, Ковачевић посебно издваја и то што ће од ове године, Никшић и званично прослављати Славу града, Св. Василија Острошког.
Завршена је још једна календарска година, одлична прилика за један пресјек, какво сте стање затекли у мају 2021. а какво је данас, на почетку 2023. године?
Сликовито, на дан када сам преузео функцију предсједника Општине Никшић 10.05.2021. године у општинској каси било је 1,5 милиона евра. Из 2022. у 2023. годину преносимо преко 6 милиона евра. Сви финансијски параметри су у 2022. години били више него значајно бољи у односу на 2021. годину а буџет за 2023. већи је за скоро два милиона. Дакле, финансије су стабилне што је основни предуслов за добро пословање.
Након дугогодишње недомаћинске владавине Демократске партије социјалиста и њихових коалиционих партнера, како кажете, устабили ли сте финансије. Који су то проблеми, које би издвојили, са којима сте се током ових годину и по сусретали?
Највећи проблем наше локалне заједнице су сиромаштво и незапосленост. И то је хронични проблем који морамо да решавамо свакога дана. Локална самоуправа има мало ингеренција по том питању али могу рећи да ми који смо на челу општине имамо снажан политички утицај на државни ниво па и у региону да можемо да доста тога ријешимо. Помогли смо бившим радницима Металца. Успјели смо да нађемо начин да се спаси Жељезара и њени радници да остану на послу. Подржали смо као локална администрација нове пројекте ЕПЦГ који су повећали број радних мјеста, ушли у преговоре са озбиљним компанијама које ће извјесно улагати у наш град и отварати нова радна мјеста. Али и даље проблем незапослености и сиромаштва код великог броја наших породица је велики и не може бити потпуно ријешен у кратком року.
Шта је до сада урађено?
Урађено је много тога, посебно када су инфраструктурни пројекти у питању. Реконструисан је кварт иза Куће Зиројевића као и кварт између Његошеве и улице Народних хероја, реконструисана је фасада Солитера код аутобуске станице који је симбол града, асфалтирано је преко 150 путних праваца у 26 мјесних заједница (око 30 км) и насуто преко 150 км локалних и некатегорисаних путних праваца, санирана улица Буда Томовића, саниран је пут према Капетановом језеру као и дионица Маочићи – Велимље, адаптиран пут Кусиде – Трепча –Мужевице – Дубочке – Црни кук, адаптирано скоро километар пута Луково – Драговољићи, урађен је нови парк на Крупцу, нови савремени паркет у дворани Спортског центра, соларна електрана на Спортском центру и реконструисан терен за мали фудбал, реконструисана су два стана у Хумцима за потребе социјалних случајева, отворена нова читаона бибилиотеке Његош у Кварту иза болнице у близини гимназије, урађени нови семафори на двијема раскрсницама, направљен терен за дискоголф под Требјесом,постављена заштитна мрежа на главном путу према Жупи, донирали смо средства и пројекат за реконструкцију фискултурне сале основној школи у Жупи, са Епархијом будимљанско – никшићком донирали смо електрохируршки радиофреквентни нож гинеколошком одељењу Опште болнице у Никшићу, поставили смо први лендмарк – туристичко обиљежје града, поставили у градском парку умјетнички приказ ћириличног слова Љ које је постало један од нових градских симбола, почели су радови на новој згради РТВНК у Дому револуције, почела је реконструкција кварта у Грудској махали (иза зграде Врачара), почели су радови на реконструкцијама улице Живка Николића и Широке улице у Драговој луци, потписан је уговор о адаптацији јавне расвјете на територији читаве општине, почела је реконструкција пута Никшић – Вилуси на дионици Никшић – Кусиде, завршен је тендер и издата грађевинска дозвола за изградњу новог Ватрогасног дома, завршени су сви инфраструктурни радови на Дому за старе… Ово су отприлике главне ствари које су одрађене на пољу инфраструктуре. Истовремено оснажили смо нашу туристичку понуди и довели највише људи у Никшић у последњих десет година, имали смо близу 500 културних садржаја од чега 50 ван Никшића у организацијама наших културних институција, уложили преко милион евра у спорт у Никшићу, ФК Сутјеска је био шампион Црне Горе а КК Сутјеска је играо плеј оф АБА2 лиге, по први пут смо у буџету општине имали ставку за вантјелесну оплодњу која ће у 2023. години бити и повећана, издвојили смо и дио средстава за помоћ дјеци са дијабетисом до четири години као и другим ријетким болестима. Ово је само дио урађеног у 2022. Години.
Можемо примјетити да је Никшић коначно кренуо путем развоја, привредног и духовног. Шта је то, на шта сте посебно поносни?
Могу да кажем да је историјско враћање Жељезаре у руке Црне Горе, куповином од стране ЕПЦГ, што је била моја иницијатива, нешто на шта сам као Никшићанин најпоноснији у досадашњем дијелу мог мандата. Сачували смо основне приходе за 229 породица у Никшићу а истовремено вратили Жељезару у наше руке и отворили нове могућности за напредак и развој.
По први пут је неко нешто вратио овом граду и овој земљи а не само продао или предао будзашто било коме.
Са друге стране поносан сам на јединство у локалном парламенту око тога да Свети Василије Острошки буде и званично слава наше општине. Колеге из клуба Мир је наша нација предложили су у својој иницијативи институционализацију у форми празника Дан заштитника, а ја сам имао обавезу да у тај предлог уградим наше претходне иницијативе али и оно што је у духу традиције и што сами народ доживљава као тако и да предложим да то буде и слава наше општине. Слава је уписана на листу УНЕСКО-а као нематеријално културно добро човјечанства и као таква припада читавом човјечанству, тако да неки коментари како се тиме нарушава секуларни и грађански карактер државе и општине нису на мјесту јер би онда то исто могли да кажемо и за грб и заставу Црне Горе на којима се налазе крстови. Ниједна од секуларних држава Европе и свијета није се одрекла својих традиција. Нити ће се Венеција одрећи Светог Марка нити Никшић Светог Василија иако ћемо једног дана бити заједно у ЕУ.
Колика је данас запосленост у Никшићу?
Чекамо нове званичне податке о том питању а они који су нам сада на располагању говоре о томе да је у Никшићу данас пуно више радника него у моменту када смо преузели власт. За само годину дана 3 хиљаде новозапослених од чега хиљаду мање на бироу рада. Био сам дио радне групе чији је рад резултирао пројектом 3000+ и 500+ и формирањем нове фирме ЕПЦГ Солар градња чије је сједиште у Никшићу. То је отворило пут за нова радна мјеста у нашем граду и преко 300 наших суграђана је успијело да се запосли путем тог пројекта. Са Жељезаром добијамо нове развојне могућности а имамо долазак поузданих инвеститора наредне године. Осјећа се једна нова енергија, да су људи моћнији финансијски него што је то било раније у Никшићу тако да се то прелило и на постојећи приватни сектор који је повећао број радника у претходној години. Наставићемо да градимо атмосферу у којој ћемо чувати постојећа и стварати нова радна мјеста за Никшићане.
ДПС као опозиција са својим партнерима је поднијела кривичну пријаву против Вас, на самом почетку Вашег мандата, због Сребренице, каква је сарадња са њима у протеклих годину и по?
Имала је својих успона и падова. Дуго нису могли да се помире са чињеницом да више неће вршити власт у Никшићу. Гајили су неке наде да је могуће на неки начин разбити постојећу већину или макар мене уклонити са мјеста предсједника општине. Ја не подржавам али разумијем ту инерцију која постоји код некога ко је дуго вршио власт и мислио да му она никада неће измаћи, не уважавајући реалност да постоје и други људи који живе у овој земљи и могу да јој допринесу без обзира што се разликују по политичком мишљењу и погледу на прошлост. Никшић је њима био важан као родни град њиховог лидера и бедем њихове власти који није падао чак ни онда када је воља народа на изборима то тражила. Зато су и удари на мене, као првог предсједника општине након 1941. године који је Србин, били снажни баш по основу моје националне припадности, чињенице да сам подржавао опстанак наше земље Србије и Црне Горе, и да нисам био сагласан са идентитетским инжињерингом који су спроводили у претходне двије деценије не би ли посвађали овај народ.
Мислим да смо преданим радом и трудом, односом да наше колеге, младе људе, наше познанике и суграђане из опозиционих клупа, уважимо и покажемо да има много ствари које се тичу побољшања квалитета живота наших суграђана које су тачка нашег спајања, успјели да створимо једну атмосферу која је добра основа за будућност. Јер ми нисмо опозицију у локалном парламенту никада посматрали само кроз њихове лидере на државном нивоу, познајемо доста тих људи и знамо да су бољи од оних који их представљају у Подгорици. Зато и хоћемо, кад год се то може, да пронађемо са њима заједнички језик, не заборављајући шта су радили њихови представници док су вршили власт у Никшићу и Црној Гори.
Амбициозан градоначелник, амбициозни планови остварени, какви су за 2023?
2023. година почиње са великим очекивањима јер смо створили предуслове да може много да се ради. Куповином имовине Жељезаре од стране ЕПЦГ отварају се бројне могућности за привлачење инвеститора а самим тим и за повећање броја радних мјеста. На постојећи нацрт Буџета посланички Клуб Демокртског фронта поднио је низ амандмана у вриједности од преко 8 милиона евра само за Никшић. Такође и други клубови посланика већине поднијели су значајне амандмане па је уз оно што смо имали у самом нацрту након усвајања Буџета, Никшић добио око 20 милиона евра за капиталне инвестиције на својој територији плус локални капитални буџет који је преко 5 милиона евра. Наставља се реконструкција главног пута према Жупи, почећемо изградњу нове зграде Филолошког факултета, Дома дигиталне револуције, добили смо средства која би требало да су довољна за завршетак Западне трибине стадиона крај Бистрице и реконструкције Дворца краља Николе, опредјељена су средства за уређење око самог Дворца, кренућемо у реконструкцију Школске улице, израду пројеката за нови студентски дом и реконструкцију градског водовода, кренућемо у реконструкцију улице Воја Деретића, настављамо са сређивањем Дома револуције кроз адаптацију сценског простора и конгресне сале, добили смо средства за набавку градских и ђачких аутобуса, за реконструкцију путних праваца у сеоским подручјима опредјељено је близу милион евра из државног буџета, планирамо уређење кварта између Карађорђеве улице и улице Народних хероја, проширење паркинга код капеле под Требјесом као и уређење градског гробља под Требјесом. У плану је да средимо игралиште у градском парку, као и иза зграде нове десетке у Кварту иза болнице да урадимо нови парк… ово су само неки од пројеката за које се надамо да ће бити започети или завршени у наредној години. Планови и тежње постоје а ми не обећавамо ништа осим да ћемо предано и пуно да РАДИМО.
