„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Наслов овог текста на новосрпском језику гласи “тајкуни”. Одлучио сам се за употребу старосрпског архаизма ради симболичког и генеричког значења појаве непојамног богаћења појединаца у свом времену без учешћа сачуваног капитала више генерација. Ако сам се мало уплео у употребу језика, свакако ће бити јасно о којим грађанима је реч. Причу о њима није могуће започети без претходне напомене да у нашем народу постоји предрасуда која је већ као стабилно поновљено разумевање појаве прерасла, српски речено, у тенденцију и стереотипију: наши људи ће све опростити изузев успеха! Дакле, шта год да раде и какви год да су, сиротим нашим богаташима све је унапред опроштено сем њиховог недвосмислено заслуженог успеха. Они имају холивудске биографије: прво су ручно правили ексере у најнеразвијенијм подручјима, управљали погонима хемијске индустрије у провинцији, зајмили паре на мамин и татин углед, спавали код тетке, таворили по институтима, правили отомане и креденце, и шта све нису радили спремно чекајући смрт комунизма и етатистичке привреде да на слободном тржишту, при здравој конкуренцији покажу шта све знају да ураде на малом простору за веома кратко време. Милиони су се слагали један на други као пазле а наши суграђани су се као високо освешћени појединци добровољно окупљали у зонама изван могуће индулгенције због енормног успеха. Било им је тешко због тога, али трпели су неправду народног безумља. Надао сам се да ће покушати да придобију свој род и да разгоне сујеверне мантре од себе и своје ауре. Помислио сам да ће организовати “акцију” и да ће са својом секретарицом, портпаролом и шефом кабинета, који би им се нашли при руци у првим данима, отићи у свет, на било које место по личном избору, и поновити пример економско-капиталистичког резултата који су постигли на домаћем терену и убедити ситничаву сабраћу да им због успеха и богатства не треба завидети. Мухамед Али једнако је побеђивао у Африци као у Америци, фудбалери Бразила нису прваци Бразила, него више пута прваци целог света где год да су играли (овом приликом нећу помињати Теслу и тенисера). Веровао сам да наши богаташи неће пропустити јединствену прилику за двоструку корист: да увећају богатство и да за себе чудом придобију свој народ. Али ништа од тога. Или сам наиван или сам глуп.
