Китињасто погребно одијело од жада, Фото: Максим Гулyацхик/Схуттерстоцк
Одијела од жада су можда најраскошнија врста сахране у људској историји. У династији Хан бесмртна погребна одијела од жада коришћена су за преминуле цареве и припаднике владајуће класе.
Древни Кинези су вјеровали да ће их одијело од жада заштитити у смрти и обезбиједити им бесмртност. Погребно одијело уједно је наглашавало моћ и богатство покојника.
Одијела за сахрану су ручно израђена од хиљаду племенитих камених плоча од жада повезаних златним или сребрним концем.
Прво откриће одијела од жада
Иако се раније знало за употребу жада у погребним ритуалима, његово постојање је потврђено тек 1968. године. Археолози су тада пронашли гробницу владара династије Хан, Лиу Шенга и његове супруге принцезе Доу Ван. Гробница је била један од најважних археолошких открића двадесетог вијека.
Одијела су била састављена од хиљаде ситних плоча од жада спојених златним концем. Постојали су и комади од жада дизајнирани да прикрију очи, уши и друге отворе на тијелу.
Одијело Лиу Шенга било је састављено од 2498 комада жада који су заједно спојени са 1,1 кг златног конца. Вјерује се да је било неопходно око 10 година да се изради одијело и најмање 100 мајстора који би полирали плоче од жада.
Такође су пронађена упутства и стандарди о томе како треба да буду направљена одијела од жада. Ова правила су детаљно описана у „Књизи каснијег Хана“. Међутим, студија одијела открива да нису увијек била дизајнирана да испуњавају наведене стандарде. Квалитет 15 откривених погребних одијела је био различит.
Жад није успио да спријечи пропадање меког ткива покојника. Али упркос томе, пошто је жад пропустљив, ДНК из краљевског пара може бити сачувана у њему 2000 година након њихове смрти. Што покојницима даје неку врсту бесмртности.
У зависности од друштвеног статуса покојника, према Књизи, одређен је тип конца за одијело. Царско одијело од жада било је провучено златом, краљевски племићи и високи племићи носили су одијела од жада са сребрним нитима. Синови и кћери закуподавца су носили одијела од жада са бакарним нитима, а ниже рангиране аристократе су носиле одијела од жада са свиленим нитима.
Међутим, због богатих сахрана биле су учестале пљачке. Цар Вен од Веја наредио је да се због тога обустави производња одијела од жада 223. године. Пљачкаши гробова би спалили одијела само да би узели златни конац.
Колика је моћ жада
Жад има истакнуто мјесто у древној кинеској култури. Жад је био цијењен још у неолиту 6000 година п.н.е. због своје издржљивости и снаге за потребе израде ритуалних и украсних предмета, за алате и оружја као симбол политичке моћи и вјерског ауторитета. Током сљедећих вијекова, жад је постао све цјењенији због својих потенцијалних магијских својстава. Када се појавила династија Хан (206. г. п.н.е. – 220. г. н.е.), предмети од жада су се чешће претварани у животињске облике и као украсни предмети за елиту. Постао је симбол чистоте, моралног интегритета и бесмртности.
За династију Хан особа је имала два дијела своје душе. Један дио, дух-душа отпутовала би у загробни живот након смрти, гдје би се настанила у рају бесмртника. Други дио, тијело-дух, остао је на земљи у гробу и могао се поново ујединити са другом половином само кроз церемонијалне обреде. Зато је жад био важан дио ове праксе, јер су његова мистична својства помогла да се сачувају тијело и душа који би били везани за покојника у гробу.
Жад је штитио душу и тијело покојника
Ова повезаност са душом и дуговјечношћу најбоље је објашњена у тексту кинеског историчара Сима Киана (145 – 86. г. п.н.е.) који је описао цара Вуа од Хана (157 – 87. г. п.н.е.) који има чашу од жада на којој је исписано „Дуг живот Господару људи”. Познато је да је цар узимао еликсир направљен од жада у праху помјешан са јутарњом росом сакупљеном на бронзаној плочи од 6 метара у нади да ће му обезбиједи бесмртност. Нажалост, то му није пошло за руком.
Први владари династије Хан су вјеровали да ће жад сачувати физичко тијело и душе покојника у смрти. У почетку су постављали велике и мале дискове од жада око покојника. Потом се временом ова пракса развила у праксу сахрањивања у китињастим погребним одијелима од жада, пише Све о археологији.
Izvor:https://impulsportal.net/index.php/zanimljivosti/nauka-i-tehnologija/37317-besmrtno-odijelo-od-zada-iz-dinastije-han
