Бабе или хероји

Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

“Децо моја будите бабе а не хероји”, коментарише читалац Боро, испод реаговања пуковника Веселина Шљиванчанина на текст у дневним листу “Данас“ под насловом “ Ко је Веселин Шљиванчанин, осуђеник из Хага кога власт глорификује”.

Уз паушалне опсервације аутора пуковнику Шљиванчанину се импутира да је као члан државне делегације полагао венац на споменик страдалој девојчици Милици Ракић, што Шљиванчанин демантује, наводећи да је са унуцима приватно дошао да ода почаст невино страдалој девојчици од НАТО бомби.
Познато је какве је аршине Хашки суд нарочито Жалбено веће којим је председавао Теодор Мерон имало према Србима а како су по истој командној одговорности ослобађани припадници хрватске или муслиманске војске или још драстичније вође и егзекутори терористичке ОВК.
Елем, да не улазим у детаље, с илустрација има на претек, али ћу цитирати Шљиванчанинов навод из реаговања:
“Што се тиче моје осуђујуће пресуде у Хагу, она припада осудама без правног упоришта што потврђује и првостепена пресуда од пет година коју је виша инстанца на челу са Теодором Мероном учетворостручила да би то жалбено веће пресуде од 20 и више година хрватским генералима укинуло и правоснажно их ослободило.
И у таквој пресуди, ревизијом сведеној на десет година, децидно стоји да ја и војници под мојом командом нисмо чинили злочине. Као што је познато у више наврата сам своје пресуде износио на увид јавности у којима децидно стоји да сам ослобођен свих тачака оптужбе. Осуђен сам по сведочењу једног хрватског војника који је тврдио, пазите тврдио, да сам знао да припадници наших снага малтретирају хрватске заробљенике, а то нисам спречио”, стоји у реаговању пуковника Шљиванчанина који осим у делу медија и НВО сектора под контролом НАТО лобиста, ужива огроман углед код грађана Србије.
Шљиванчанин је познат по чврстим патриотским ставовима, нема пословних још мање приватних афера, што још више иритира једну омању али упорну групицу заговорника да хашким осуђеницима треба забранити јавно деловање, док истовремено убице Милице Ракић са уважавањем третирати као хуманисте који су нам бомбама помагали да се освестимо од заслепљености руководством на челу са Милошевићем кога су, да су хтели, али тада још девастирање Србије није било завршено, могли директно из Дејтона или Париза испоручити у Хаг. Не би био ни први ни последњи званичник уловљен на превару. Дакле, није мета био Милошевић већ српски народ и о томе је апсурдно расправљати.
Јасно је такође зашто наведене интересне и добро ухлебљене, кругове иритирају хашки осуђеници попут генерала Лазаревића, пуковника Шљиванчанина, Николе Шаиновића и других жртва овог трибунала!
Ови непоколебљиви људи као слободни грађани, осуђени по правди или фарси, часно су одслужили своје казне и сада их треба ућуткати по истом принципу како су одузимана грађанска права голооточанима а још драстичније су поступали са идеолошким непријатељима широм источног блока.
Ућуткивањем хероја потврђује се запажање читаоца Данаса:
“Децо моја будите бабе а не хероји?”

Извор: https://www.in4s.net/babe-ili-heroji/